Breaking

POSAO MU JE BIO VELIKA LJUBAV

knjige / Uncategorized / 20 novembra, 2020

Primarijus dr. Predrag Tojić rođen je u Noćaju, školovao se u Noćaju i Sremskoj Mitrovici, a završio je  i  Medicinski fakultet univerziteta u Beogradu. Specijalizirao je anesteziju i reanimaciju, a 27.  januara 1986.  je postao primarijus.  Čitajući do sada objavljene knjige prim. dr.  Tojića nauičićete mnogo stvari o životu i ljudima . Vrlo svestran, široko obrazovan, dotakao je mnoge teme u knjigama. Svaka njegova rečenica, napisana ili izrečena je mudra pouka i inspirativna sazdana od dugogodišnjeg iskustva lekara, pisca i i pre svega čoveka, koji je kroz svoj život vodio računa o svakom svom koraku kroz etičnost i moral.  Duhovito, za   svoju osnovnu profesiju kaže da  je uz porodicu, najveća ljubav, da mu je pisanje bila ljubavnica kojoj se ponekad vraćao. A mi smo baš o tome hteli da pišemo i razgovaramo, o njegovim knjigama.

Do sada imate tačno objavljenih 11 knjiga. Prvo pitanje koje se nametnulo samo od sebe je da li je osnovna struka bila inspirativna za pisanje?

-Ja sam za vreme rada, za sve ove godine proveo ukupno u 15 bolnica, što na specijalizaciji, što posle nje . Bio sam u četiri ratne bolnice, kao dobrovoljac. Moj posao je takav, da sam stalno u tim prilikama razmišljao  o životu i smrt, jer  mi je neko poverio da se ja  borim za  nečiji život a da ga spasim od smrti.  To je sve tako delikatno da je promenilo sva moja razmišljanja. U odsustvu komunikacije sa onim za čiji život se    borim, razmišljao sam  i o njemu i o sebi. Onda sam ja to pretakao u aforizam, u reč, eseje i  u pesmu.

Biografija prim. dr. Tojića je bogatija i za podatak da je od ¸1994. godine do 2000. godine obavljao funkciju direktora bolnice u Šapcu. Uz naučne radove koji prate njegov rad i struku, pisao je i poeziju  za zbornike lekara pesnika.

Njegova bibliografija izgleda ovako : 2000. objavio je zbirku pesama, poslanica i beseda „Tihovanje sa Bitve“ . U svakoj izgovorenoj i napisanoj reči, provlači se njegov rodni kraj i zavičaj.

-Bitva je rečica u Mačvi. Bio sam i 15 godina precednik zavičajnog društva“Zmaj od Noćaja“. U okviru toga je bilo mnogo  javnih nastupa da bi dali značaj tom čoveku, tom kraju i ljudima koji su učestvovali u tome. Probao sam da napravim jedno svedočanstvo,  vremena i prostora  u kome sam  nešto delovao u dobroj nameri, u mojoj dobroj nameri.

Potom idemo hronološkim redom da pomenemo šta je napisao:

-2001. godine izašla je zbirka aforizama“Živeti pod anestezijom“i „Azbuka slutnji“ i knjiga beseda „Pečat vrlina“, septembra 2001. Zbirke članka i eseja izlazile su redom: “Trzaji“2003. „Kampanja“2004, „Zrno“ i “ Ogledalo trajanja“ 2005.godine. „Okrugli uglovi“ mu je mu deveta knjiga objavljena  u Šapcu i deseta“Smiljem i bosiljem“ 2008 .

U poslednjoj knjizi koju ste napisali pišete i o  našem čuvenom slikaru koga ste dobro poznavali i  družili se sa njim. Kakav je zapravo bio Milić od Mačve?

-Napisao sam 95 nekrologa  kolegama koji više nisu živi. Izmedju ostalih i  Miliću od Mačve sa kojim sam se intenzivno družio poslednjih 20 godina njegovog života a  on je 2000- te godine umro.  Bio je  ekscentričan čovek , koji je voleo Mačvu, pa je uz svoje ime dodao  ime svog zavičaja,  a njegovo službeno prezime je Stanković. Mnogi su  ga kasnije i kopirali, što na kraju krajeva i nije tako loše. On je u tom ekscentričnom pokušaju da se medijski nametne, da budu ljudi zainteresovani za njega i njegov talenat i rad, uspeo,  ali to je proizvodilo i loše stvari po njega. Bio   je značajan i u tom vremenu je dao  koliko toliko svoj doprinos umetnosti i zavičaju.

Uradili ste i jednu monografiju?

– Napisao sam i jednu monografiju, tj bolje rečeno priredio. Zdravstvo u šabačkom kraju od 1815.  do 1915.  godine. Tih sto godine, dragocenih 150 likova koji su pravili to zdravstvo.   To je trajni izvor a jednoga dana ko bude pisao istorijat  tog vremena imaće sredjene podatke  sa izvorima. Uspeo na jedvite jade i uz  mnogo muke hteo  da obeležim tom monografijom vreme  taj deo iz te moje stručne žurnalistike.

I što se tiče stručnih radova, puno ste ih napisali.

-Uz  mnogo naučnih  i stručnih radova koje sam objavio za vreme svog rada, bilo ih je ukupno 55,  do prošle godine sam pisao kolumnu za novosadski „Eko-med“.  To je trajalo poslednjih devet godina, bilo je preko šezdeset članaka na duplerici u kojima sam imao etički odnos prema zdrvstvu i ekologiji. Znači, stalno čitam i da odmah odgovorim na Vaše potpitanje. Neće biti dvanaeste knjige.  Ako je ono što sam do sada napisao mogla da bude pouka i poruka za nečiji mali život, (a u suštini su svi mali, osim onih što misle da su bogom dani i da su velikani).  I da sam u bar malo napravio pomak u njihovim razmišljanjima biću srećan.

Za sebe mislim takođe da sam mali čovek koji je pokušao u životu nešto da kaže  i da nešto uradi.  Da li je to  dobro ili nije dobro, ne mogu da sudim, sam o sebi bilo bi bezobrazno.  Uradio sam što sam znao i umeo  pa neka drugi sude o tome!

Za svoj rad prim.dr. Predrag Tojić, oktobra 2000. od Društva srpskih književnika, u Beogradu dobio Povelju „Karađorđević“za liriku. Za pregoran lekarski rad dobio je niz zahvalnica i diploma Srpskog lekarskog drušva i Udruženja anesteziologa Jugoslavije.

Primarijus dr Predrag Tojić je za kraj svog radnog veka  na poziv Vuka Draškovića, bio državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu i sa tog radnog mesta otišao u penziju.

Olivera Marinković


Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

SVE U SVOJE VREME!

Next Post

MUZIKA MI SE JEDNOSTAVNO DEŠAVA





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

SVE U SVOJE VREME!

Nadežda Nađa Rodić je istaknuta prvakinja drame, televizijska glumica, književnica i pesnikinja. U karijeri se ostvarila...

November 18, 2020