Aleksa Nedeljković, umetnik koji se bavi očuvanjem najlepšeg dela naše kulturne baštine. Tradicionalna pesma je njegov život, a očuvanje našeg kulturnog identiteta je njegov put. On nas svojim glasom vodi na muzičko putovanje od Raške preko Prizrena i Šare do Skopja, Egeja i Pirin planine. Balkansku nematerijalnu kulturnu baštinu promovisao je širom Evrope, ali kako kaže, najlepše se oseća kada peva za svoj narod. Pesma Kosova i Metohije predstavlja jedan od najvažnijih segmenata u njegovom životu, zato nastoji da je odbrani i sačuva od zaborava!

Nedavno ste dobili priznanje „Vidovdanski kondir“ za očuvanje tradicionalne pesme Kosova i Metohije. Šta za vas znači jedno takvo priznanje?

– Prijatno sam iznenađen ovim značajnim priznanjem. Moj dosadašnji rad na istraživanju i interpretiranju pesama sa Kosova i Metohije je krunisan priznanjem „Vidovdanski kondir“. Ovo je veliki podstrek, ali i obaveza da opstanem na putu očuvanja našeg kulturnog blaga.

Aleksa Nedeljković

Vi ste javnosti poznati po interpretiranju zaboravljenih pesama sa prostora Kosova i Metohije, ali i Makedonije. Kakav značaj za Vas ima muzika tih podneblja?

– Od najranijeg detinjstva upoznat sam sa tom divnom muzikom. Uz pesmu Kosova i Metohije sam rastao. Iako rođen u Beogradu, u meni teče krv Metohije. Oduvek me je privlačila ta nebeska pesma. Priznaćete da pesma Kosova i Metohije u svima nama budi posebne emocije. Makedonska muzika takođe zauzima posebno mesto. Sa njom sam se upoznao nešto kasnije, ali ti čarobni ritmovi i divne fraze su me odmah osvojile!

Pošto je Vaš način izražavanja u umetnosti vezan za scenu, ima li to neke veze što ste praunik slavne jugoslovenske glumice?

– Sigurno da ima. Moja prabaka bila je čuvena jugoslovenska pozorišna i televizijska glumica Milka Lukić, svima poznatija kao Jagoda Jovanović iz kultne televizijske serije „Ljubav na seoski način“. Zaista, ponosim se njom i njenim ostvarenjima. Na scenu Narodnog pozorišta u Beogradu donela je preko 70 uloga od kojih bih ja lično izdvojio ulogu Magde u čuvenoj „Koštani“, a takođe uloge je tumačila u brojnim serijama, filmovima i TV dramama. Izgleda da se taj umetnički gen preneo na mene.

Ističete da je za izgradnju Vas kao umetnika veoma važan segment bilo obrazovanje. Šta biste rekli o tome?

– Smatram da je obrazovanje izuzetno važno za razvoj jednog umetnika. U muzičkoj školi „Mokranjac“ završio sam tradicionalno pevanje (u klasi prof. Branka Tadića) i solo pevanje (u klasi prof. Gordane Protić). Kasnije sam i pohađao master klas ruske muzičke akademije „ГНЕСИНЫХ“ gde sam se upoznao i sa tehnikom ruskog tradicionalnog pevanja. Moji profesori su važan deo mog muzičkog sazrevanja i velikim delom su zaslužni za ono što sam danas!

Posle položene audicije u studiu 13 Radio Beograda, počinje Vaše upoznavanje sa stilom pevanja kojim su pevali zlatni glasovi Radio Beograda i saradnja sa istaknutom umetnicom Merimom Njegomir. Kako biste to opisali?

– Radio Beograd, hram narodne muzike! Zaista iskustvo i znanje koje sam tamo stekao je neprocenjivo. Poznanstvo i saradnja sa istaknutom umetnicom Merimom Njegomir je zaista doprinelo da se moj umetnički put definiše. Svi ti saveti, nastupi, ali i reči podrške koje uvek upućuje svim mladim pevačima su doprineli da ja danas sigurno koračam u svetu umetnosi. Merima Njegomir je neko ko dugi niz godina podržava mlade umetnike i smatram da je ona jedna od najvažnijih ličnosti na mom muzičkom putu.

Nastupali ste širom Evrope, Vaši nastupi emitovani su na televizijama i radio stanicama širom Balkana. Kako ljudi u inostranstvu prihvataju našu muziku?

– Publika u inostranstvu jako voli našu muzičku tradiciju. Emocija i poruka koju naše tradicionalne pesme šalju, ruše sve jezičke barijere. Smatram da naša pesma može dopreti do srca publike u bilo kom delu sveta!

Imali ste brojne saradnje sa renomiranim orkestrima i ansamblima u Srbiji, gajite ljubav ka višeglasnom pevanju. Rad u timu, to Vas ispunjava?

– Imao sam priliku da nastupam sa našim najreprezentativnijim orkestrima. Narodni orkestar RTS-a koji ove godine proslavlja 85 godina postojanja, Narodni ansambl RTS-a, Narodni orkestar RTV-a su svakako institucije koje dugi niz godina rade na očuvanju naseg kulturnog nasleđa. Ljubav prema višeglasnom pevanju i duhovnoj muzici vode me u hor hrama Sv. Georgije na Čukarici gde i danas pojem. Jedno od najlepših iskustava je svakako hor Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa kojim i danas nastupam. Svi ti naši brojni nastupi uz umetnički ansambl Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ koji je prošle godine proslavio 120 godina postojanja su uvek nešto posebno! Osnivač sam i solista grupe „Scardus“ koja se bavi očuvanjem tradicionalne pesme Kosova i Metohije, ali neretko se u našem izvođenju mogu čuti duhovne kompozicije, ali i ruske pesme.

Nastupili ste, možemo slobodno reći, u svim prestižnim dvoranama u Srbiji, ali i ne malom broju koncertnih hala u Evropi. Šta je to što Vi nesebično pružate publici i zašto kažu da „kada Aleksa zapeva svi otputujemo u neka davna vremena carskog Prizrena i čujemo tu bolnu istoriju Balkana“?

– Istinu. Ono što je kod tradicionalne muzike jako bitno je biti iskren u emociji koju šaljete. Svata bol, ali i radost koju nose naše tradicionalne pesme sa Kosova i Metohije su opisane na najlepši način kroz predivne melodije i tekstove. Trudim se da se vratim u to vreme, da za trenutak živim tu pesmu i poklonim je publici. To je misija nas umetnika. Da publici pružimo istinu, emociju, ali i snagu koju te pesme nose!

Vaš autorski rad je izuzetno zapažen. Autor ste pesme „Zvezdo sjajna“ koju ste posvetili deci sa Kosova i Metohije. Stvaranje muzike Vas takođe ispunjava?

– Moja prva autorska numera „Zvezdo sjajna“ posvećena deci Kosova i Metohije je naišla na lep odziv kod publike. Kasnije je i ilustrovana divnim kadrovima manastira Gornjak zadužbine kneza Lazara. Komponovanje i pisanje tekstova je takođe nešto što me ispunjava. Inspiracija leži u svakodnevnom životu i našoj bogatoj istoriji i tradiciji.

Aleksa Nedeljković

-Za kraj, šta možemo očekivati od Vas u narednom periodu?

– U narednom periodu od mene možete očekivati još autorskih pesama, neke su već snimljene i čekaju da ugledaju svetlost dana, a neke se upravo snimaju. Sve su one nastale u saradnji sa našim poznatim flautistom Miroljubom Todorovićem Jimmy-jem koji zaista moje pesme uvek obogati njegovim sjajnim aranžmanima i sviranjem. Takođe uskoro će biti završen jedan u nizu projekata sa mojim prijateljem iz Skoplja, Aleksandrom Jovevskim. U pitanju je jedna zaboravljena makedonska pesma u potpuno novom aranžmanu koji je Aleksandar napisao za mene.

Nadam se da se uskoro vidimo na nekom lepom koncertu da zajedno živimo našu predivnu muziku koja jeste naš identitet i koju nikada ne smemo zaboraviti!

NIKOLA RADANOVIĆ