VEGANSTVO JE ETIČKI IZBOR

   Olivera Rosić je etička veganka, borac za prava životinja kroz način ishrane, autor knjige “Presno gurmanski”, što je i povod da razgovaramo sa njom. Trenutno se nalazi na ostrvu Evia u Grčkoj, a inače dosta vremena provodi i u Čortanovcima, selu u blizini Novog Sada. 

– Dobro došli u “Naj magazine”. Recite našim čitaocima, čime se trenutno bavite?

-Administriram i pišem na portalu za gurmansku sirovu hranu na domenu sirovahrana.rs, a takođe delim  nove veganske receptei neke druge životne teme, na svom blogu koji se nalazi na domenu oliverarosic.com. Što se tiče moje lokacije, ja sam se iz Beograda pre više od 10 godina preselila u sremačko selo Čortanovci, zato što mi prija, jer kako sam starija, tako mi više prija da budem na selu, a prija mi  mir i mogućnost da gajim hranu u svojoj bašti. Leto sam počela da provodim na Eviji sasvim slučajno, trenutno se nalazim u mestu Edipsos. Ostrvo Evija je mesto koje ima sve-vodu, hranu, cene su  popularne.  Izbor hrane na pijaci je veliki i ta hrana koja je lokalno gajena, ovde je prilično jeftina, čak mnogo jeftinija nego na severu Grčke na Halkidikiju, koji se smatra za omiljenu destinaciju naših turista.

-Možete li nam nešto ispričati o  radionicama veganske hrane u Čortanovcima?

-Ranije sam organizovala radionice veganske hrane u Čortanovcima, radili smo i sirove vikende, povremeno su ljudi dolazili i ostajali čitav vikend da zajedno spremamo hranu, da šetamo… Sada sam prestala to da radim, jer leta provodim ovde na Eviji, pa učestvujem u pokaznim mini radionicama- Kako spremiti fina jela od lokalno dostupnih namirnica za organozovane grupe ljudi koji tu dolaze turistički.

– Od kada ste veganska i zašto ste se odlučili na to da se tako hranite?

Ja sam vegan već dugo godina, međutim u jednom periodu sam prestala da budem vegan, pa sam pokušala da budem vegeterijanac i da trošim lokalno proizvedene mlečne proizvode iz seoskih domaćinstava, ali ima već sedam godina kako sam se ponovo vratila na čisto veganski način ishrane. Moji osnovni motivi su etičke prirode, jer  veganstvo samo po sebi ne predstavlja neki stil u ishrani niti  vrstu dijete, već je to jedan sveobuhvatan životni stav i da bi menjali svet, potrebno je da pre svega promenimo sebe. Revolucija ili put ka boljem svetu počinje u tanjiru. Onog trenutka kada osvestimo da ne treba da viljuškom i nožem sečemo tuđe delove tela, onda smo napravili prvi korak ka kreiranju jednog boljeg sveta i dali smo svoj maksimalni doprinos tome, jer to je ono što mi možemo da učinimo.

– Kako izgleda Vaš jelovnik i koje sve namirnice koristite u ishrani?

-S obzirom da je leto, za doručak predlažem lubenicu koja je omiljena letnja varijanta. Lubenice treba izdvojiti kao mono obrok, znači, nikada ih nemojte jesti posle kuvane hrane za to što može doći do probavnih teškoća. Znači lubenica za doručak je u ovo vreme sjajna ideja, a takođe je dobra i dinja, pa ove dve namirnice mogu da se kombinuju. Za ručak možete da izaberete salatu od lokalnog povrća koje je sada dostupno. Stižu nam i  paradajz, krastavci, paprike… Cene na pijaci su ovde izuzetno povoljne , što znači da ništa nije skuplje nego što bi bilo u Srbiji. Koristim i  hladno ceđeno maslinovo ulje, za salate koristim divlji origano, morske soli, himalajkse soli, maslinke. Ako hoćete da tu salatu još više obogatite, možete dodati tzv. veganski parmesan koji se pravi na sledeći način: treba nam gomasio, a to je susam koji je kratko ispečen, mada može da bude i presan. Zatim dodati malo nerafinisane morske ili himalajske soli, pa se sve to samelje i dobijamo u formi posipa, a za ekstra gurmanluk može da se doda mrvica belog luka u prahu i po volji jedna do dve kašike nutritivnog kvasca, tako da dobijemo jedan fantastičan ukus koji podseća na sir. Sada je lako, jer imamo mnogo voća i povrća i odličan je  trenutak da neko počne da jede ukusnu i gurmansku vegansku hranu i da odluči da se odrekne namirnica životinjskog porekla.

-Da li treba konsultovati lekara, pre nego što krenemo na ovaj način ishrane?

Nisam nutricionista i ne prepisujem specifični režim ishrane za ljude u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem. Svakako se treba konsultovati sa lekarom i uz to preporučujem da se eventualno proveri alergija na neku vrstu namirnica zbog toga što one mogu da maskiraju neke simptome i da osoba pomisli da se ne oseća dobro zato što je na veganskoj prehrani a da zapravo koristi neke namirnice koje im definitivno ne prijaju. Vi kao vegan možete da koristite nezdrave veganske namirnice i to nije dobar izbor za zdravlje, ali suštinski veganstvo je etički izbor. Kako ćemo kombinovati namirnice i šta ćemo unosti u naš organizam  zahteva malo zalaganja i truda, što kasnije prelazi u rutinu. Za ljude koji koriste klasičnu, mesnu ishranu se ne može reći da se raznovrsno i zdravo hrane, tako da i takva vrsta ishrane sama po sebi može da bude vrlo problematična i da nosi rizike po zdravlje.Tako da nije samo veganska ishrana ta koja nosi rizike po zdravlje, već bi se moglo reći  da klasični način ishrane nosi najveće rizike po zdravlje.

Životinje su pre svega non stop u stresu, zatvorene su, oboljevaju i daju im se razni lekovi- hormoni rasta da bi što pre porasli, zatim velike količine antibiotika da bi pre svega one ostale žive do samog čina klanja. Zapitajte se samo gde završavaju ti hormoni i antibiotici iz mesa? Etički momenat saosećanja bi  trebao da postoji. Na energetskom nivou, mi primamo svu tu energiju (patnju tih životinja) i sve to ne može da nestane. Dakle, mi tu energiju  apsorbujemo i ona utiče i na naše raspoloženje i u krajnjoj liniji utiče na naše psihičko zdravlje. Dakle, energija, iako je ne vidimo, ne može da nestane.

– Postoje vegani koji konzumiraju zdravu vegansku hranu- što više voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, semenki, orašastih plodova i postoje i oni koji jedu beli hleb, šećer, salame i viršle od soje i generalno veganski junk food. Kakav je Vaš stav o tome?

-Veganstvo je pre svega etički životni stav. Ako neko voli da jede slatkiše ili tu tzv. junk hranu, time nije nikog ubio i nikog nije mučio. Dakle, egocentrični stav gde se mi trudimo da uzimamo samo ono što je za nas dobro i što će nam popaviti zdravlje, a bez razumevanje toga da je veganstvo jedan etički stav, neminovno će odvesti na stramputicu nekoga ko je krenuo veganskim putem iz čisto zravstvenih razloga, jer lako će prestati to da radi zato što će mu neki lekar ili nutricioniosta reći da je zdravo da pojede povremeno malo mesa, malo pilećeg belog na žaru, malo ribe itd. Podela vegana na zdravstvene i etičke vegane je neprirodna i nepostojeća podela, jer su svi pravi vegani, etički vegani. Briga o zdravlju je poželjna i mi bismo trebali da biramo zdrave namirnice, ali to treba uvoditi postepeno.

– Pored ishrane, šta znači biti vegan u smislu odeće, obuće, kozmetike?

Mi se trudimo da izbegavamo nošenje kožne obuće, odeće, tašni. Treba obratiti pažnju, jednostavno osvestiti to da tražimo obuću koje nemaju u sebi kožu, da tražimo tašne koje nisu kožne, da kupujemo zimske jakne i kape koje nemaju u sebi prirodno krzno, da ne nosimo bunde od prirodnog krzna. Sada ima dosta tih varijanti od ekološkog, veštačkog krzna koje će zadovoljiti ukuse i najzahtevnijih ljubitelja mode i mislim  da je to i lepše i da su žene na taj način svesne onoga što nose i kozmetike koje koriste i to ide u prilog tome da se istakne  pridodna lepota. Recimo u Engleskoj je potpuno neprihvatljivo nositi prirodno krzno, bez obzira da li je osoba vegeterijanac ili nije. Oni to smatraju vrlo nepristojnim.

– Pričale smo o tome da veganska hrana može biti apsolutno ukusna i da može zadovoljiti sve naše potrebe. Vi imate knjigu sa veganskim receptima koja pored svega zadovoljava i naše gurmanske potrebe. Možete li nam nešto više reći o Vašoj knjizi i gde se može kupiti?

-Naslov moje knjige je „Presno gurmanski“, to je zbirka recepata i tu se nalaze presni, ali gurmanski recepti. Ukoliko želite da sebe počastite jako ukusnim receptima od biljnih sastojaka, šejkovima, slatkišima, možete koristiti recepte iz te knjige. Prvi tiraž koji je izašao je sada već skoro rasprodat. Zajedno sa izdavačem sam povukla  sve te neprodate primerke iz knjižara i nekoliko primeraka koji su ostali, mogu da se poruče. Šaljem knjigu na adresu bez naplate poštarine. U međuvremenu sam počela da se bavim i pripremanjem veganske hrane bez glutena zato što dosta ljudi nije tolerantno na gluten. Sve svoje nove recepte objavljujem na blogu oliverarosic.com.

Olivera Rosić

-Šta preporučiti kao zdrav,veganski zaslađivač?

-Najbolji prirodni zaslađivači su sveže urme, zatim pirinčani slad, ječmeni slad ili malteks, stevija, agave nektar. Ja volim da koristim braon šećer od šećerne trske, zatim rogač koji je lepog, čokoladnog ukusa, a pri tom i sladak, pa možete napraviti zdravu nutelu od njega. Evo recepta: Samleti lešnike, dodati susamovog putera- tahini, rogač i ako vam to nije dovoljno slatko, dodati nekoliko urmi, obraditi u blenderu, pa ćete dobiti veganski, čokoladni krem.

– Možete li nam dati recept za neki brzinski kolač?

Za brzinske kolače možete da radite kuglice, pločice od orašastih plodova po izboru- orasi, lešnik, bundeva golica, tahini, rogač ili sirovi kakao, urma, sve to obraditi u multipraktiku ili blenderu I od te smese napraviti kuglice i staviti u papirnate korpice  ili napraviti na nekoj ravnoj podlozi, pa iseći na pločice.

– Dajte nem recept  za zdrav napitak?

-Možete kombinovati šta god želite. Zimi možete praviti šejkove sa orašastim plodovima uz dodatak super hrane kao što je maka,  sirovi kakao… Takođe su dobri ceđeni sokovi- sok od štapnog celera, od šargarepe, cvekle, dodati šaku spanaća, celera…Ako imate sokovnik slobodno stavljajte svo dostupno povrće. Voće nema potreba da cedimo, jer je više predviđeno za kreativne kombinacije u blenderu, za kašaste sokove itd.

Poruka za kraj:

Želim da poručim ljudima da se odluče na veganstvo bez bojazni kako će im život biti bez ukusnih jela, jer neće. Kada dođu novi vegani, ja obično volim da ih pozovem na roštilj.

Etički put je jedan častan put, možete doneti najbolju odluku u svom životu tako što ćete izabrati veganski životni stil.

Kada kažemo das u nam u svetu potrebne promene, trebali bi početi od samih sebe. Olivera je pravi predstavnik toga, ona živi svoju promenu u svetu.

“Budite promena kakvu želite videti u svetu”- Bravo Olivera!

Sanela Dimitrijević