OJMJAKON

Koliko puta smo se žalili na hladnoću čim temperatura pređe u minus, a da pri tom ni ne pomislimo da postoje mesta gde je ledeni dah zime ne samo povremena neprijatnost, već neizbežna svakodnevica? Dok mi preko ramena prebacujemo šal i komentarišemo da je „smrzlo“, na drugom  kraju sveta postoji mesto gde hladnoća nije izgovor, već način života. Ojmjakon, skriven u dubini sibirskog prostranstva, najhladnije je stalno naseljeno mesto na planeti, ali istovremeno i fascinantan primer ljudske izdržljivosti, tradicije i prilagođavanja uslovima kakvi se retko gde mogu zamisliti.

Smešten u Republici Saha, poznatijoj kao Jakutija, Ojmjakon leži u kotlini u kojoj se hladan vazduh spušta i ostaje zarobljen danima, nedeljama, mesecima. To prirodno udubljenje čini ga svojevrsnim rezervoarom ledenog stega, pa ne čudi što je upravo ovde 1933. godine zabeležena istorijska temperatura od –71,2°C, najniža ikada u nekom stalno naseljenom mestu. Na prvi pogled deluje nezamislivo da u takvim uslovima ljudi mogu da žive, rade i odgajaju decu, ali Ojmjakon upravo to dokazuje – hladnoća ne mora biti prepreka, već okvir života.

Kuće su građene na permafrostu, večito smrznutom tlu koje dozvoljava vrlo malo graditeljskih sloboda. Vodovod gotovo da ne postoji, jer su cevi izložene spolja i vode se uvek moraju zagrevati. Mnogi toaleti nalaze se izvan kuća, a voda za piće i kuvanje dobija se topljenjem snega ili leda. Peći se lože bez prestanka, a drvo i ugalj su vredniji od mnogih drugih resursa. Kada je napolju –50°C, zvuk škripanja snega pod nogama postaje jedina muzika u tihoj, beloj samoći koju prekida tek poneki prolaznik zamotan u slojeve krzna.

Ishrana meštana gotovo je u potpunosti zasnovana na namirnicama životinjskog porekla, jer povrće i voće gotovo da nemaju šansu da prežive ovakvu klimu. Dominiraju jelenovina, konjsko meso, čvrsti i kalorični bujoni, tradicionalna stroganina – smrznuta riba sečena u tanke listiće – kao i kobasice od severnih irvasa. Mleko se najčešće čuva u zamrznutim blokovima, a kada se topi, pretvara se u dragocen resurs. Piju se jak crni čaj, vrući bujoni i tradicionalni kumis, dok se alkohol, uprkos hladnoći, konzumira sa velikom opreznošću zbog rizika koje ekstremne temperature nose.

Odeća u Ojmjakonu nije moda već zaštita. Krzno, vuna i višeslojno oblačenje jedini su način da se čovek izbori sa vazduhom koji može da opeče pluća. Lokalne parke od irvasa i vuka, filcane čizme i debele rukavice predstavljaju osnovnu opremu svakog stanovnika, a lice se gotovo uvek drži pokrivenim kako bi se izbegle ozebline. U takvoj klimi, trepavice se smrzavaju za nekoliko sekundi, a mobilni telefoni gase se gotovo odmah po izlasku na otvoreno.

Uprkos svim izazovima, život u Ojmjakonu nije lišen zajedništva i kulture. Zimski festival, posvećen najhladnijem mestu na svetu, okuplja meštane i posetioce koji žele da iskuse ekstremne uslove. Takmičenja u smrzavanju kose, pravljenju „ledenih oblaka“ od ključale vode i tradicionalne igre lokalnih naroda podsećaju da i u najtvrđoj klimi ima prostora za radost. Tokom kratkog, ali iznenađujuće toplog leta, kada temperature mogu dostići i +30°C, održava se Ysyakh, praznik posvećen suncu, obnovi i prirodi koja se nakratko budi iz ledenog sna.

Turistička poseta Ojmjakonu zahteva posebnu pripremu, profesionalnu pratnju i veliku dozu opreza. Put do sela vodi preko Jakutska i potom stotinama kilometara zabačenih puteva poznatih kao „Put kostiju“, nazvanog po mračnoj istoriji gulaga. Oni koji se usude da ga posete otkrivaju svet tihog, gotovo nestvarnog pejzaža, oštre lepote i gostoljubivosti ljudi koji su naučili da hladnoća ne mora biti neprijatelj, već prirodni okvir postojanja.

Ojmjakon je, u svojoj ekstremnosti, zapanjujući podsetnik da ljudska otpornost nema granice. U vremenu kada neretko dramatizujemo svaki nalet zime, postoji jedno mesto gde je ledeni minus toliko normalan da se škola otkazuje tek kada padne ispod –55°C. I dok se većina sveta nikada neće usuditi da zakorači u taj ledeni kutak planete, priča o Ojmjakonu ostaje inspiracija – dokaz da se život može prilagoditi gotovo svemu, pa i hladnoći koja bi drugde bila sinonim za nemoguće.