Dr. Aleksandra Gusak je doktorka po vokaciji I osvedočeni prijatelj Naj magazina, a pre svega srpskog naroda koji živi I radi u Rusiji. Uz pomoć naše Ambasade ona pomaže I leči mnoge Srbe koji ili trenutno borave ili su za stalno u toj zemlji. Mi smo je prozvali “doktorkom velikog srca“, a sada znate I zašto – ona to I zaslužuje. Ovoga puta zbog naših čitalaca našla se u ulozi turističkog vodiča I provešće nas rečju I slikom kroz ovaj prelepi grad. Na samom početku nam je rekla:

-Ovaj članak o Moskvi ja bih volela da posvetim mojoj baki, koja se rodila u ovom sjajnom gradu, u kome sam provela svoje detinjstvo i gde trenutno živim I radim.

Moskva se stalno menja i to vrlo brzo. Grade se nove stanice metroa, šire se granice grada, stvaraju se kulturni centri nove generacije, renoviraju se ulice, menjaju se kaldrme, ali u srcu grada, u starom strogom centru još uvek možemo pronaći onu staru, usporenu revolucionarnu Moskvu sa parkovima, malim jezercima, sakrivenim u senci drveća, starih stotinu godina. Kada me pitaju za turistička mesta, koje treba obići u ruskoj prestolici, ja uvek kažem da za ta stara turističk azdanja znaju svi, čak i stranci: Crveni Trg, Hram Hrista Spasitelja, Kremlin, ali za ona prava mesta za dušu već mogu da ispričam.

Moja top 3 mesta u Moskvi i bližem Podmoskovlju su: Novodevični monastir, imanje Bikovo i imanje Arhangeljskoje.

Novodevični monastir je jedan od najpoznatijih ruskih manastira, koji je bio izgrađen još u 16- veku i bio je svedok mnogih istorijskih dešavanja, na primer: Petar I je zarobio ovde svoju sestru Sofiju, koja je htela njemu da oduzme presto. Ovde je bila zatvorena baka Petra II Jevdokija Lopuhina, a u smutno vreme se pretvorio u politički i strateški centar. Sada manastir, čije crveno-bele zidine još uvek nose sećanja svega važnog i čuvaju mnoge tajne, Nalazi se I pod zaštitom UNESCO. Pored monastirskog kompleksa nalazi se ogroman park sa ljuljaškama i jezercetom, pored kojeg je uvek lepo prošetati ili napraviti mali izlet. Sa druge strane bedema se nalazi mračno muzejsko groblje. Ono je neobično po tome da na njemu rade turistički vodiči, jer su tu sahranjene mnoge istaknute ruske ličnosti. Na primer: Majakovski, Bulgakov, Gogolj. Jeste, zvuči malo šokantno, ali ima i u tome nešto čarobno, jer na ovom mestu možemo osetiti da oni nisu samo “neko” sa hristomatijnih slika školskih udžbenika, nego su tu, blizu- postojali, živeli i stvarali.

Naravno, meni je izuzetno drago ovo mesto, jer često sam, kao mala dolazila tu, živela na stanici metro Sportivnaja, ali sigurno volim manastir ne samo zbog toga. Kada posetite ovo mesto možete osetiti neobičan duh koji ga krasi. Pre svega, moja topla preporuka.

Prošlog leta, moja kolegenica ginekolog I moja jako dobra drugarica, koju isto interesuje istorija I arhitektura I ja, krenule smo da istražujemo ostavljene i stare crkve, imanja i muzejskog kompleksa starog Podmoskovlja. Mnogo kilometara smo prošle vozom, autobusima, peške, pokušavajući da napravimo kolekciju lepih uspomena! I onda smo pronašle dva mesta sa najčarobnijom atmosferom i osećajem prave Rusije, koju smo izgubili početkom 20. veka: onu pravu Rusiju iz bajke i snova.

Imanje Bikovo, kao i crkva u selu, su nastali krajem 18. I početkom 19.veka. Imanje je pripadalo Mihajlu Izmajlovu, koji je bio oženjen Marijom Nariskinom. Posle njene smrti u čiju čast je i bila napravljena unikatna crkva u neogotskom stilu. Nažalost, posle Velike Oktobarske Revolucije imanje je bilo nacionalizirano i u njemu se nalazila dečija kolonija, a većina stvari je uništena. Nakon Drugog svetskog rata imanje je bilo pretvoreno u protivtuberkuloznu bolnicu, koja se zatvorila tek 1980.godine I tako je ostalo imanje, koje se rušilo godinama bez restauracije. Poslednjih nekoliko godina aktivisti skupljaju novac za renoviranje imanja i crkve, za koju moram da kažem, već funkcioniše i u koju može da se uđe. Na teritoriji imanja se nalazi ogroman park sa jezerima a mogu da se jašu konji i da se iznajmljuju čamci.

Drugo moje omiljeno imanje je Arhangeljskoje-potpuna suprotnost Bikovu. Ovo je sređen muzejski kompleks sa stalnim i privremenim postavkama, posvećene i njegovim vlasnicima – Golicinu, Jusupovu Odojevskomu. Tu su se snimali mnogobrojni filmovi, serije i spotovi, a ranije su dolazili Puškin, Zukovski i Hercen. Ovde je kao na mirnom prazniku, svetskom izletu — kafići su puni, svi se slikaju, fontana pršti u vazduh veselom strujom, svuda je cveće, zelenilo i spomenici, ali pri tom nije to klasična Moskva, na koju svi smo navikli. Arhangeljskoje je Sankt Peterburg u malom — sa istim bojama, raspoloženjem, ali bez stalno kiše koje pada.

tekst Dr. Aleksandra Gusak

Spread the love