Breaking

MOSKVA, SPOJ TRADICIONALNOG I MODERNOG

putovanja/zanimljivosti / 17 marta, 2021

Dr. Aleksandra Gusak je doktorka po vokaciji I osvedočeni prijatelj Naj magazina, a pre svega srpskog naroda koji živi I radi u Rusiji. Uz pomoć naše Ambasade ona pomaže I leči mnoge Srbe koji ili trenutno borave ili su za stalno u toj zemlji. Mi smo je prozvali “doktorkom velikog srca“, a sada znate I zašto – ona to I zaslužuje. Ovoga puta zbog naših čitalaca našla se u ulozi turističkog vodiča I provešće nas rečju I slikom kroz ovaj prelepi grad. Na samom početku nam je rekla:

-Ovaj članak o Moskvi ja bih volela da posvetim mojoj baki, koja se rodila u ovom sjajnom gradu, u kome sam provela svoje detinjstvo i gde trenutno živim I radim.

Moskva se stalno  menja i to vrlo brzo. Grade se nove stanice metroa, šire se granice grada, stvaraju se  kulturni  centri nove generacije, renoviraju se ulice, menjaju se kaldrme, ali u  srcu grada, u starom strogom centru još uvek možemo pronaći onu staru, usporenu revolucionarnu  Moskvu sa parkovima, malim jezercima, sakrivenim u senci drveća, starih stotinu godina. Kada me pitaju za turistička mesta, koje treba  obići u ruskoj prestolici, ja uvek kažem da za ta stara turističk azdanja znaju svi, čak i stranci: Crveni Trg, Hram Hrista Spasitelja, Kremlin, ali za ona prava mesta za dušu već mogu da ispričam.

Moja top 3 mesta u Moskvi i bližem Podmoskovlju su: Novodevični monastir, imanje Bikovo i imanje Arhangeljskoje.

Novodevični monastir je jedan od najpoznatijih ruskih manastira, koji je bio izgrađen još u 16- veku i bio je svedok mnogih istorijskih dešavanja, na primer: Petar I je zarobio ovde svoju sestru Sofiju, koja je htela njemu da oduzme presto. Ovde je bila zatvorena baka Petra II Jevdokija Lopuhina, a u smutno vreme se pretvorio u politički i strateški centar. Sada manastir, čije crveno-bele zidine  još uvek nose sećanja svega važnog i čuvaju mnoge tajne, Nalazi  se I pod zaštitom UNESCO. Pored monastirskog kompleksa  nalazi se ogroman park sa ljuljaškama i jezercetom, pored kojeg  je uvek lepo  prošetati ili napraviti mali izlet. Sa druge strane bedema se nalazi mračno muzejsko groblje. Ono je neobično  po tome da na njemu rade turistički vodiči, jer  su tu  sahranjene mnoge istaknute ruske ličnosti. Na primer: Majakovski, Bulgakov, Gogolj. Jeste, zvuči malo šokantno, ali ima i u tome nešto čarobno, jer na ovom mestu možemo osetiti da oni nisu samo “neko” sa hristomatijnih slika školskih udžbenika, nego su tu, blizu- postojali, živeli i stvarali.

Naravno, meni je izuzetno drago ovo mesto, jer često sam, kao mala dolazila tu, živela na stanici metro Sportivnaja, ali sigurno volim manastir ne samo zbog toga. Kada posetite ovo mesto možete osetiti neobičan duh koji ga krasi. Pre svega, moja topla preporuka.

Prošlog leta, moja kolegenica ginekolog  I moja  jako dobra drugarica, koju  isto  interesuje istorija  I arhitektura I ja,  krenule smo da istražujemo ostavljene i stare crkve, imanja i muzejskog kompleksa starog Podmoskovlja. Mnogo  kilometara smo prošle vozom, autobusima, peške, pokušavajući da napravimo  kolekciju lepih uspomena! I onda smo pronašle dva mesta sa najčarobnijom atmosferom i osećajem prave  Rusije, koju smo izgubili  početkom  20. veka: onu pravu Rusiju iz bajke i snova.

Imanje Bikovo, kao i crkva u selu, su nastali krajem 18. I početkom 19.veka. Imanje je pripadalo Mihajlu Izmajlovu, koji je bio oženjen Marijom Nariskinom. Posle njene  smrti u čiju čast je i bila napravljena unikatna crkva u neogotskom stilu. Nažalost, posle Velike Oktobarske Revolucije imanje je bilo nacionalizirano i u njemu se nalazila dečija kolonija, a većina stvari je uništena. Nakon Drugog svetskog rata imanje je bilo pretvoreno u protivtuberkuloznu bolnicu, koja se zatvorila tek  1980.godine I tako je ostalo imanje, koje se rušilo godinama bez restauracije.  Poslednjih nekoliko godina aktivisti  skupljaju novac  za renoviranje imanja i crkve, za koju moram da kažem, već funkcioniše i u koju može da se uđe. Na teritoriji imanja se nalazi ogroman park sa jezerima a  mogu da se jašu konji i da se iznajmljuju  čamci.

Drugo moje omiljeno imanje je  Arhangeljskoje-potpuna suprotnost Bikovu.  Ovo je sređen muzejski kompleks sa stalnim i privremenim postavkama, posvećene i njegovim vlasnicima  – Golicinu, Jusupovu Odojevskomu.  Tu su se snimali mnogobrojni filmovi, serije i spotovi, a ranije su dolazili Puškin, Zukovski i Hercen. Ovde je kao na mirnom prazniku, svetskom izletu — kafići su puni, svi se slikaju, fontana pršti u vazduh veselom strujom, svuda je cveće, zelenilo i spomenici, ali pri tom nije to  klasična Moskva, na koju svi smo navikli. Arhangeljskoje je Sankt Peterburg u malom — sa istim bojama, raspoloženjem, ali bez stalno kiše koje pada.

tekst Dr. Aleksandra Gusak


Oznake: , , ,



Olivera Marinković




Previous Post

KAD SE SVETLA UGASE

Next Post

VOLIM SVE SVOJE ULOGE I RADO IH SE SEĆAM





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

KAD SE SVETLA UGASE

Grupa  „Negative“je nastala 1999. godine, svima nama poznate po bombardovanju. U decembru 1999. godine pod etiketom...

March 16, 2021