BEOGRADSKA MUMIJA

Srbija ima svoju mumiju i ona je poklon plemića srpskom narodu.  U  našu zemlju stigla je daleke 1888. godine, a evo gde se nalazi sada!

Ona se nalazi u Narodnom muzeju i može se videti na drugom spratu.

– Srbija ima svoju mumiju i ona je poklon srpskom narodu, poznata je kao „beogradska mumija“. Egipćani su verovali da zagrobni život zavisi od očuvanja tela i zato su mumificirali bitne osobe – podsetio je u svom video-zapisu tiktoker pod nikom „bluecowlist“.

Srbin Hadži Pavle Riđički je tokom putovanja po Egiptu kupio mumiju. U srpsku prestonicu pristigla je davne 1888. godine.

Mumija je za oči Beograđana izložena, nakon što je nesebični filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički, plemić od Skribešća (1805–1893), tokom putovanja po Egiptu, kupio mumiju u Luksoru, „iz rodoljubive namere” i to „ne za sebe, nego za serpski narod”.

Mumija koju je kupio poticala je iz nekropole u Ahmimu koja je pripadala Nesminu, svešteniku iz Ahmima. Došlo se do rodoslova ovog sveštenika i informacije o tome da su i Nesmin i njegov otac bili sveštenici u hramu boga Mina koji je bio izuzetno poštovan Bog i predstavljao je plodnost. Nesmin je bio visok 160 centimetara, a u trenutku smrti imao je oko 50 godina.

Urađeno je radiološko ispitivanje rendgenom i skenerom, kao i 3D rekonstrukcija izgleda lica. Izvršene su analize drveta kovčega, omota od tekstila i smolaste materije i ispitivanje pigmenata kojima je oslikana karton. Iščitani su i identifikovani hijeroglifski natpisi na kovčegu.

Oči su zamenjene veštačkim nemetalnim umecima. Srce, središte uma po egipatskim verovanjima, ostalo je u telu, dok su pluća izvađena. Mumifikovano telo umotano je u brojne slojeve lanenih obloga, čija je završna površina potom premazana smolastom materijom.

Među najvažnije priloge spada svitak papirusa, tzv. Knjiga mrtvih, koji spada u 20 jedinstvenih na svetu, fascinantno otkriće unutar ovoja mumije, približno ispod leve mišice pokojnika, blizu srca, može se pročitati na zvaničnoj stranica Narodnog muzeja u Beogradu.