DIGITALNO SAMOPOVREDJIVANJE

 Sve češće se susrećemo sa terminom digitalno samopovredjivanje, i verovali ili ne, sve je češče medju mladjom populacijom. Hajde, zajedno da pokušamo da shvatimo zašto se to dešava.

Pre svega da objasnimo šta je to digitalno samopovređivanje?

Digitalno samopovređivanje (eng. digital self-harm) je oblik samopovređujućeg ponašanja u kojem osoba koristi digitalne platforme kako bi sebi nanela emocionalnu ili psihološku bol. To može uključivati:

• Slanje uvredljivih ili agresivnih poruka sebi putem lažnih naloga
• Ostavljanje negativnih komentara o sebi na društvenim mrežama
• Namerno izlaganje neprijatnom ili štetnom sadržaju
• Učestvovanje u opasnim ili destruktivnim online izazovima

Ovo ponašanje je povezano sa depresijom, anksioznošću, niskim samopouzdanjem i osećajem krivice. Može biti i način traženja pažnje ili suočavanja sa emocionalnim bolom.

Zašto se javlja digitalno samopovređivanje?

Postoji više razloga zašto se neko upušta u digitalno samopovređivanje:

1. Unutrašnja patnja – Osobe koje osećaju krivicu, bes ili tugu ponekad koriste digitalno nasilje protiv sebe kao način kažnjavanja.
2. Potraga za pažnjom i podrškom – Neki mladi koriste ovo ponašanje da bi videli da li će ih neko primetiti i pomoći im.
3. Pritisak društvenih mreža – Idealizovane slike života na internetu mogu dovesti do osećaja neadekvatnosti i samoprezira.
4. Pokušaj kontrole bola – Neki ljudi koriste digitalno samopovređivanje kao način suočavanja sa emocijama koje ne mogu kontrolisati.
5. Imitacija vršnjaka – Ako osoba vidi da neko drugi praktikuje digitalno samopovređivanje, može biti podstaknuta da uradi isto.

Kako pomoći osobi koja se digitalno samopovređuje?

1. Razgovarajte bez osude – Osobe koje se digitalno samopovređuju često osećaju sram ili strah. Pokažite im da ih razumete i želite da im pomognete.
2. Podstičite izražavanje emocija – Umesto da negativne emocije izražavaju kroz samopovređivanje, ohrabrite ih da govore o svojim osećanjima.
3. Pronađite podršku – Uključivanje psihologa ili savetnika može pomoći osobi da pronađe zdravije načine suočavanja sa emocijama.
4. Ograničite pristup štetnom sadržaju – Ako osoba koristi društvene mreže na destruktivan način, predložite pauzu ili filtriranje sadržaja.
5. Jačajte samopouzdanje – Ohrabrite osobu da razvija pozitivnu sliku o sebi kroz hobije, druženje i postavljanje ličnih ciljeva.
6. Budite strpljivi – Promena zahteva vreme. Važno je kontinuirano pružati podršku i osnaživati osobu da pronađe zdravije mehanizme suočavanja.

Ako primetite da neko ozbiljno pati i da postoji rizik od eskalacije u fizičko samopovređivanje, neophodno je potražiti stručnu pomoć što pre.