I DALJE SE SLUŠAJU!

Grupa Alisa  je postojala decenijama, a njihovi hitovi se i dan-danas slušaju.

Gitaristu Zorana Jančeskog vidjala u jednom muzičkom studiju i rado smo se prisećali mladosti , njihovih početaka i sveukupne karijere. Bili su momci iz komšiluka i zaista sam se radovala svakom njihovom uspehu. Čudno ali istinito, čak i u eri njihove najveće popularnosti, a i svoje,  nisam uradila ni jedan jedini  intervju sa njima.   Evo prilike da to ispravim. Poslednji put, kada sam srela Jozu, pričao mi je o tome  kako čakaju da se Pile oporavi od operacije, pa da krenu dalje.  A onda se desilo, to što se desilo…

Nažalost, grupa Alisa.  više ne postoji…

Tako je. Alisa više ne postoji, bar ne u orginalnoj postavi što se i videlo  na koncertu u Domu omladine. Bilo je u planu, da se po oporavku Pileta, snimi spot, što je i ostvareno,  ali su nastali nesporazumi… kako dalje?

I kako je bilo to dalje…?

Prvo je Marko Glavan,  bas, napustio bend a potom i ja. Ubrzo zatim i Aleksandar Kičanović -klavijaturista napušta postavu.

Za dalje delovanje benda , u nekom drugom sastavu,  je nadležan bubnjar Predrag Cvetković.

Vaši hitovi mogu i dan- danas da se čuju na mnogim radio stanicama. Kakav ti osećaj izazovu kad ih čuješ?

Alisa postoji od 1984. pramda smo Pile i ja svirali zajedno još mnogo ranije.  Pomenuo bih Sedmi krug, bend koji je još početkom 80-tih svirao autorsku muziku. Na predlog Pileta oformili smo Alisu, bend koji je odmah u startu snimijo Sanju, pesmu koja se i dan- danas vrti na radiju. Divan je to osećaj, kada znaš da si bio deo decenije koju ljudi pamte kroz pesmu. Da tu je i  pesma Kesteni, koja nije mogla da se u startu probije zbog Sanje!

Šta je čar vaših pesama da tako dugo opstaju?

Bili smo potpuno prepoznatljivi- kako po muzici, stilu, tako i po garderobi koju smo „furali“ u to vreme. Pile je neretko nosio frak ukrašen lutkicama na reveru! Išao je i gradskim busom, na opšte iznenađenje putnika!

Niste bežali ni od živih svirki?

Bend je zvučao sjajno i zato smo voleli žive svirke.

Koja je po tebi bila nezaboravna?

Svirka u Sarajevu, pred punom salom, će mi ostati  zauvek u sećanju kao jedna od svirki punoj energije,  s obzirom da smo bili mladi i željni dokazivanja.

Često ste u radu imali pauze. Čime to objašnjavaš?

Na žalost,  došle su 90-te, kriza, pa onda ratovi, bombardovanje, što je dovelo do prekida rada benda kao i postave. Svako je morao da brine za svoju egzistenciju.

Kako je došlo do saradnje do tada sa najvećom zvezdom naših prostora Lepom Brenom?

Slučajno! Žena je čula pesmu, onako u prolazu kroz studio, dok je neka pevačica pevala demo za pesmu i svidela joj se. Na pitanje da proba ona da otpeva mi smo ostali šokirani! Probala, otpevala i to na dalje je istorija.

A sad malo i tvojoj solo karijeri?

Ja sam nakon dvehiljadite,   snimio solo album. Kao gost na jednoj numeri svirao je Jovan Maljoković, saksofonista. Na žalost, bez ičije podrške, nije uspeo da se probije do slušalaca , pramda je po meni bilo tu dobrih pesama. Naveo bih ,,Ovde ni ptice…….“ koju je otpevao Aleksandar Rakić.

Sviraš gitaru, i izgleda kao da je muzika tvoj život. Nikada se nisi bavio nekim drugim poslom?

Više ne sviram! Zbog bolesti! A i kome? Zašto? Novo vreme, nova muzika!

Vašim čitaocima, sve najbolje u Novoj godini!

  A i  mi tebi! Hvala na izdvojenom vremenu i prisećanju na lep i uspešan period rada grupe Alisa.

Olivera Marinković