NEMA VIŠE GORANKE MATIĆ

Pre neki dana u medijima je osvanula vest da je preminula Goranka Matić.

Fotografkinja i istoričarka umetnosti preminula je u 75. godini u Beogradu posle duge i teške bolesti.  Da se prisetimo malo njene biografije:rođena je u Mariboru 13. avgusta 1949, fotografijom je profesionalno počela da se bavi 1980. godine, a već od 1986. izlaže u zemlji i inostranstvu.

Od osnivanja Studentskog kulturnog centra 1971. godine Goranka Matić radila je kao asistent likovnog programa a zatim kao stručni saradnik i kustos galerije Srećna nova umetnost. Od 1978. do 1980. godine vodila je Galeriju 45 na Novom Beogradu, u kojoj je organizovala više od dvadeset izložbi.

Radila je fotografije za mnoge časopise i magazine: „Džuboks”, „Start”, „Svijet”, „Omladinske novine”, „Duga”, „Delo”, „Liberation”, „Polet”, „Moment”, „Beorama”, „Ritam”, „New Moment”… Paralelno je imala izložbene aktivnosti gradeći umetničku karijeru. U početku je bila slobodni umetnik, da bi od 1990. do 2006. radila kao urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“. Od 2006. do 2010. bila je urednik fotografije u „Politici“, a potom do penzionisanja radila na Radio televiziji Srbije.

Goranka Matić je 1986. postala članica ULUPUDS-a, kada počinje da izlaže u zemlji i inostranstvu. Osam godina je predavala fotožurnalizam na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bila je docent na Fakultetu za medije i komunikacije, na predmetima fotožurnalizam i dokumentarna fotografija.

Tokom osamdesetih godina 20. veka njen rad je bio naročito značajan u oblasti rok fotografije. Kao proslavljena fotografkinja „Novog talasa“ snimila je fotografije za mnoge omote beogradskih bendova, od Idola za čuveni album „Odbrana i poslednji dani“ do saradnje sa Ekatarinom Velikom, Canetom iz Partibrejkersa, Kojom iz Discipline kičme, Bajagom, pa s Đorđem Balaševićem, grupom U škripcu…

Pre četiri godine ovenčana je nagradom Tanja Petrović, kad je u Muzeju savremene umetnosti otvorena njena retrospektivna izložba „Iskustvo u gužvi“.

Mnogo toga je još uradila… A, zašto je meni bitna Goranka? Kada sam započinjala svoju novinarsku karijeru u Svijetu, Goranka je bila prvi fotoreporter sa kojim  sam saradjivala. Išle smo zajedno na intervjue, šalile se i opuštale sagovornike. Nekako je umela da nadje “nešto” što bi od najobičnijeg napravila umetnost. Dok smo radile zajedno, zaista mnogo ljudi se našlo pred njenim objektivom. Jednog dana pola u šali, pola u zbilji, zapitala je:

“A ti, kada ću tebe da fotografišem”?

Odmah sam krenula u odbranu, te nisam fotogenična, te ne umem da se namestim, neopuštena sam  i sl.

“Neću da te ubedjujem, rekla je, “ali sa tim crtama lica, prelepim zelenim očima nenašminkana…Bilo bi fenomenalno, ali to je tvoja odluka, neću da navaljujem”. I ja sam mislila da će me ispoštovati i da se tu završila svaka tema na tu priču. Sećam se da smo išle kod Živka Nikolića, reditelja  i Vesna Pećanac glumice,  i dok je njih fotografisala,  sedela sam nedaleko od njih i gledala kroz prozor. Obavile smo ono za šta smo došle, i  tek za dve nedelje smo se opet našle na zadatku. Izvadila je iz svoje fotografske torbe roze koverat i rekla:

“Ako ti se ne dopadaju, slobodno ih baci”.

Začudjena otvorila sam koverat i u njemu našla svoje fotografije. Pitala sam je samo: “Kad”?

A  ona je odgovorila:

“Pa kad se najmanje nadaš. Spontane i opuštene-efektne”.

Fotorafije su bile nestvarno lepe, počela sam da se zahvaljujem, a ona je rekla:

“Drago mi je da ti se dopadaju. Imaš savršene crte lica i bilo bi nepravedno da ih kriješ potpisom na kraju nekog teksta”.

Da tog dana, kada sam čula vest da je preminula, vratila sam se na trenutak u prošlost i sećanja na zajedničke poslove i druženja,  i zamolila andjele da je odvedu na neko bolje mesto, u kome neće biti bolesti i bola, već samo one nepresušne   kreativnosti i inspiracije koju je ona imala za života.  Počivaj u miru draga Goranka!