POREMEĆAJ LIČNOSTI

Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjih iskustava i ponašanja koji značajno odstupa od očekivanja kulture pojedinca, nefleksibilan je i postojan, te dovodi do značajnog stresa ili oštećenja u ličnim, socijalnim ili radnim aspektima života.

Faktori rizika i uzroci

1. Genetski faktori: Postoji dokazi da određeni poremećaji ličnosti mogu imati genetsku komponentu. Na primer, sklonost ka anksioznosti ili impulsivnosti može biti nasledna.
2. Spoljni faktori: Trauma, zlostavljanje, zanemarivanje u detinjstvu, nestabilna porodica i socijalni stresori mogu doprineti razvoju poremećaja ličnosti.
3. Psihološki faktori: Ovi uključuju individualne karakteristike kao što su temperament, sposobnosti suočavanja sa stresom i emocionalna regulacija.

Vreme pojave

Poremećaji ličnosti obično postaju očigledni tokom adolescencije ili rane odrasle dobi. Simptomi mogu postojati još u detinjstvu, ali se formalna dijagnoza obično ne postavlja pre 18. godine.

Klasifikacija

Poremećaji ličnosti su podeljeni u tri klastera prema DSM-5 (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje):

• Klaster A (Čudni ili ekscentrični poremećaji):

• • Paranoidni poremećaj ličnosti
  • Šizoidni poremećaj ličnosti
  • Šizotipski poremećaj ličnosti

• Klaster B (Dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji):

• • Antisocijalni poremećaj ličnosti
  • Granični poremećaj ličnosti
  • Histrionični poremećaj ličnosti
  • Narcisoidni poremećaj ličnosti

• Klaster C (Anksiozni ili plašljivi poremećaji):

• • Izbegavajući poremećaj ličnosti
  • Zavistan poremećaj ličnosti
  • Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti

Lečenje

Lečenje poremećaja ličnosti može biti složeno i dugotrajno, uključujući kombinaciju terapija i pristupa.

1. Psihoterapija:
   • Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Fokusira se na promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja.
   • Dijalektička bihevioralna terapija (DBT): Posebno korisna za granični poremećaj ličnosti, pomaže u regulaciji emocija i poboljšanju interpersonalnih veština.
   • Psihoanalitička/psihodinamska terapija: Istražuje nesvesne motive i konflikte koji doprinose problematičnim ponašanjima.
   • Terapija usmerena na šemu: Kombinuje elemente KBT-a, psihodinamske terapije i teorije privrženosti kako bi se promijenili dublji obrasci mišljenja.
2. Medikacmenti:
   • Antidepresivi: Mogu pomoći u upravljanju simptomima depresije i anksioznosti koji su često prisutni kod poremećaja ličnosti.
   • Antipsihotici: Ponekad se koriste za kontrolu simptoma kao što su agresivnost ili paranoja.
   • Stabilizatori raspoloženja: Koriste se za stabilizaciju promena raspoloženja.
3. Grupe podrške: Mogu pružiti emocionalnu podršku i pomoći u izgradnji socijalnih veština kroz interakciju sa drugima koji imaju slične probleme.
4. Bolnička ili stacionarna nega: U teškim slučajevima kada postoji rizik za samopovređivanje ili druge ozbiljne probleme, može biti potrebna intenzivna nega u bolnici ili stacionarnoj ustanovi.

Zaključak

Poremećaji ličnosti su složeni i zahtevaju multidisciplinarni pristup za efikasno upravljanje i lečenje. Rano prepoznavanje i intervencija mogu značajno poboljšati prognozu i kvalitet života osobe koja pati od poremećaja ličnosti.