Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjih iskustava i ponašanja koji značajno odstupa od očekivanja kulture pojedinca, nefleksibilan je i postojan, te dovodi do značajnog stresa ili oštećenja u ličnim, socijalnim ili radnim aspektima života.
Faktori rizika i uzroci
- Genetski faktori: Postoji dokazi da određeni poremećaji ličnosti mogu imati genetsku komponentu. Na primer, sklonost ka anksioznosti ili impulsivnosti može biti nasledna.
- Spoljni faktori: Trauma, zlostavljanje, zanemarivanje u detinjstvu, nestabilna porodica i socijalni stresori mogu doprineti razvoju poremećaja ličnosti.
- Psihološki faktori: Ovi uključuju individualne karakteristike kao što su temperament, sposobnosti suočavanja sa stresom i emocionalna regulacija.
Vreme pojave
Poremećaji ličnosti obično postaju očigledni tokom adolescencije ili rane odrasle dobi. Simptomi mogu postojati još u detinjstvu, ali se formalna dijagnoza obično ne postavlja pre 18. godine.
Klasifikacija
Poremećaji ličnosti su podeljeni u tri klastera prema DSM-5 (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje):
- Klaster A (Čudni ili ekscentrični poremećaji):
-
- Paranoidni poremećaj ličnosti
- Šizoidni poremećaj ličnosti
- Šizotipski poremećaj ličnosti
- Klaster B (Dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji):
-
- Antisocijalni poremećaj ličnosti
- Granični poremećaj ličnosti
- Histrionični poremećaj ličnosti
- Narcisoidni poremećaj ličnosti
- Klaster C (Anksiozni ili plašljivi poremećaji):
-
- Izbegavajući poremećaj ličnosti
- Zavistan poremećaj ličnosti
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti
Lečenje
Lečenje poremećaja ličnosti može biti složeno i dugotrajno, uključujući kombinaciju terapija i pristupa.
- Psihoterapija:
- Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Fokusira se na promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja.
- Dijalektička bihevioralna terapija (DBT): Posebno korisna za granični poremećaj ličnosti, pomaže u regulaciji emocija i poboljšanju interpersonalnih veština.
- Psihoanalitička/psihodinamska terapija: Istražuje nesvesne motive i konflikte koji doprinose problematičnim ponašanjima.
- Terapija usmerena na šemu: Kombinuje elemente KBT-a, psihodinamske terapije i teorije privrženosti kako bi se promijenili dublji obrasci mišljenja.
- Medikacmenti:
- Antidepresivi: Mogu pomoći u upravljanju simptomima depresije i anksioznosti koji su često prisutni kod poremećaja ličnosti.
- Antipsihotici: Ponekad se koriste za kontrolu simptoma kao što su agresivnost ili paranoja.
- Stabilizatori raspoloženja: Koriste se za stabilizaciju promena raspoloženja.
- Grupe podrške: Mogu pružiti emocionalnu podršku i pomoći u izgradnji socijalnih veština kroz interakciju sa drugima koji imaju slične probleme.
- Bolnička ili stacionarna nega: U teškim slučajevima kada postoji rizik za samopovređivanje ili druge ozbiljne probleme, može biti potrebna intenzivna nega u bolnici ili stacionarnoj ustanovi.
Zaključak
Poremećaji ličnosti su složeni i zahtevaju multidisciplinarni pristup za efikasno upravljanje i lečenje. Rano prepoznavanje i intervencija mogu značajno poboljšati prognozu i kvalitet života osobe koja pati od poremećaja ličnosti.
Oznake: Naj magazin, Poremećaj ličnosti