Breaking

POREMEĆAJ LIČNOSTI

Kutak za psihologiju / Život / 11/06/2024

Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjih iskustava i ponašanja koji značajno odstupa od očekivanja kulture pojedinca, nefleksibilan je i postojan, te dovodi do značajnog stresa ili oštećenja u ličnim, socijalnim ili radnim aspektima života.

Faktori rizika i uzroci

  1. Genetski faktori: Postoji dokazi da određeni poremećaji ličnosti mogu imati genetsku komponentu. Na primer, sklonost ka anksioznosti ili impulsivnosti može biti nasledna.
  2. Spoljni faktori: Trauma, zlostavljanje, zanemarivanje u detinjstvu, nestabilna porodica i socijalni stresori mogu doprineti razvoju poremećaja ličnosti.
  3. Psihološki faktori: Ovi uključuju individualne karakteristike kao što su temperament, sposobnosti suočavanja sa stresom i emocionalna regulacija.

Vreme pojave

Poremećaji ličnosti obično postaju očigledni tokom adolescencije ili rane odrasle dobi. Simptomi mogu postojati još u detinjstvu, ali se formalna dijagnoza obično ne postavlja pre 18. godine.

Klasifikacija

Poremećaji ličnosti su podeljeni u tri klastera prema DSM-5 (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje):

  • Klaster A (Čudni ili ekscentrični poremećaji):
    • Paranoidni poremećaj ličnosti
    • Šizoidni poremećaj ličnosti
    • Šizotipski poremećaj ličnosti
  • Klaster B (Dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji):
    • Antisocijalni poremećaj ličnosti
    • Granični poremećaj ličnosti
    • Histrionični poremećaj ličnosti
    • Narcisoidni poremećaj ličnosti
  • Klaster C (Anksiozni ili plašljivi poremećaji):
    • Izbegavajući poremećaj ličnosti
    • Zavistan poremećaj ličnosti
    • Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti

Lečenje

Lečenje poremećaja ličnosti može biti složeno i dugotrajno, uključujući kombinaciju terapija i pristupa.

  1. Psihoterapija:
    • Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Fokusira se na promenu negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja.
    • Dijalektička bihevioralna terapija (DBT): Posebno korisna za granični poremećaj ličnosti, pomaže u regulaciji emocija i poboljšanju interpersonalnih veština.
    • Psihoanalitička/psihodinamska terapija: Istražuje nesvesne motive i konflikte koji doprinose problematičnim ponašanjima.
    • Terapija usmerena na šemu: Kombinuje elemente KBT-a, psihodinamske terapije i teorije privrženosti kako bi se promijenili dublji obrasci mišljenja.
  2. Medikacmenti:
    • Antidepresivi: Mogu pomoći u upravljanju simptomima depresije i anksioznosti koji su često prisutni kod poremećaja ličnosti.
    • Antipsihotici: Ponekad se koriste za kontrolu simptoma kao što su agresivnost ili paranoja.
    • Stabilizatori raspoloženja: Koriste se za stabilizaciju promena raspoloženja.
  3. Grupe podrške: Mogu pružiti emocionalnu podršku i pomoći u izgradnji socijalnih veština kroz interakciju sa drugima koji imaju slične probleme.
  4. Bolnička ili stacionarna nega: U teškim slučajevima kada postoji rizik za samopovređivanje ili druge ozbiljne probleme, može biti potrebna intenzivna nega u bolnici ili stacionarnoj ustanovi.

Zaključak

Poremećaji ličnosti su složeni i zahtevaju multidisciplinarni pristup za efikasno upravljanje i lečenje. Rano prepoznavanje i intervencija mogu značajno poboljšati prognozu i kvalitet života osobe koja pati od poremećaja ličnosti.

 

Spread the love

Oznake: ,



Olivera Marinković




Previous Post

INSPIRACIJA

Next Post

SUNČANICA





You might also like


More Story

INSPIRACIJA

Često nešto radimo jer smo inspirisani. Jedna izreka kaže da “nema lenjih ljudi, ima samo neinspirisanih”. Pa hajde...

09/06/2024