ZAISTA MI NIJE BILO TEŠKO DA SE UKLOPIM

Trenutno najgledanija TV serija „Igra sudbine“ i dalje drži pažnju gledalaca i ima veliki šer svake večeri. Publika je mislila da će se venčanjem sinova Ade Kanački situacija nekako smiriti i dobiti drugačiji  ton. Medjutim, ulazak novog lika, Olge Ožegović, mnoge stvari su se promenile iz korena krećući se neočekivanim tokom, jer je baš ona,  dobila zadatak  da svima „pomrsi konce“. Današnji gost Naj magazina, Kristina Savić, pevačica i glumica, koja tumači ulogu Olge Ožegović.  Ono što moramo da istaknemo, kada je Kristina u pitanju je i to da ima vrlo plodnu i dugu muzičku karijeru. Ali, najbolje je čuti informacije iz prve ruke. 

Gledamo Vas svake večeri u ulozi Olge, koja je mnogima u seriji „Igra sudbine“ , „pomrsila“ konce…Kako ste se Vi uklopili u homogenu ekipu, koja izgleda zaista kao jedna velika porodica…

Zahvaljujući tome što sam lično poznavala veći deo ekipe i imajući, preko Vladana, uvid u ceo radni proces, zaista mi nije bilo teško da se uklopim. Trema je nestala odmah posle prvog kadra, kada su mi svi iz ekipe čestitali i ohrabrili da dalje radim potpuno opušteno.

Za sada Olga, se pojavljuje ni od kuda i uglavnom svima zagorčava život. Koji je to „adut“ zbog koga ćete je braniti?

Trenutno je mnogo toga što Olga radi teško odbraniti, ali već na početku je publika mogla da shvati da je ona ucenjena sopstvenom decom. To je dovoljna odbrana od mnogih postupaka.

Šira publika poistovećuje glumce, sa likovima koje tumače iz filmova, pozorišta i tv serija. Kakvo je Vaše iskustvo do sada?

Obzirom da lik koji tumačim nije pozitivan, bojala sam se, imajući u vidu jedno ekstremno loše iskustvo kolege iz serije, da nešto slično može i meni da se desi, ali srećom , privatno izgledam mnogo drugačije nego na ekranu, pa ljudi nisu ni svesni da sam to ja.

Da li ste imali već neku situaciju na tu temu, koju bi ste nam prepričali?

Srećom, nisam.

U seriji ste pokazali i svoj veliki talenat i izuzetan vokal. Da li ste prižaljkivali neku ulogu gde ćete za širi auditorijum pokazati sve što volite, znate, umete i čemu ste se posvetili?

Svakako je san svakog izvođača da sva svoja umeća ima priliku da pokaže publici. Ja sam tu priliku iskoristila dugigodišnjim angažmanom u pozorištu, a zahvaljujući Žarku Jokanoviću koji je napisao ovaj lik za mene, dobila sam priliku da me vidi i čuje široki auditorijum. To je neverovatna privilegija.

Nekako se uz glumačku odvijala i pevačka karijera. Sve datira iz detinjstva i mladosti, interesuje me koji je to trenutak kada ste rekli „želim da pevam i glumim i to će mi biti zanimanje”, ili su se stvari odvijale spontano…

Dokle mi sećanja dosežu, pamtim sebe na ljuljašci u dvorištu kako pevam na sav glas. Posle je sve išlo prirodno. Muzička škola, klavir, Akademija… Za glumu i pozorište sam uvek bila jednako zainteresovana, u početku amaterski, a kasnije i profesionalno. Pozorište u kom radim mi je dalo priliku da s godinama razvijam sve svoje talente i na najbolji mogući način spojim muzičku i scensku umetnost.

Bili ste i prateći vokal na koncertima Zdravka Čolića. Kako se sećate tog perioda, mora da je bilo zanimljvo i lepo?

Da, jedanaest godina sam bila stalni član njegovog benda. To je izvanredno iskustvo, svojevrsna životna škola kakvu nisam imala dok nisam postala svedok funkcionisanja stvari u toj sferi posla. Tu sam stekla i neke prijatelje za ceo život i ljude sa kojima i dalje sarađujem. Nije sve uvek bilo savršeno, ali svakako imam pozitivne emocije kada se osvrnem na taj period u životu.

2003. godine ste za PGP RTS izdali svoj samostalni album. Gde i kako mogu da ga čuju oni koji do sada nisu bili u mogućnosti da čuju pesme sa Vaša dva albuma?

Za PGP RTS sam izdala album 1999. godine i zahvaljujući nesrećnim okolnostima tog doba,on teško može da se nađe, možda neki audio na You tube-u. A 2005. sam izdala drugi album za City records i te numere, kao i spot za jednu baladu sa albuma postoje na You tube-u.

Vaš suprug piše tekstove. Koliko ste njegovih tekstova do sada otpevali i koliko je tu bilo autobiografskog?

On je tekstopisac sa ozbiljnim stažom mnogo pre mene. Za mene je napisao dvadesetak tekstova. Ne mislim da ima nečeg autobiografskog u njima, više se trudio da to budu teme koje odgovaraju atmosferi muzike i da tekst bude takav da mogu da ga otpevam verujući u njega.

Vi ste članica „Pozorišta na Terazijama“. Tamo se uglavnom neguje takav žanr. Da li je ovo prvi put da sa svojim suprugom delite kadar ili je toga bilo i u nekim ranijim ostvarenjima?

Ovo jeste prvi put da delimo kadar, iako godinama delimo scenu, kako na Terazijama, tako i u svojoj privatnoj produkciji.

Gde ćemo Vas sigurno gledati još u budućnosti, šta je to što pripremate za neku bližu budućnost, a odnosi se na Vaše poslove?

Publika uvek može da me gleda na Terazijama, trenutno je najaktuelnija moja predstava „Sa druge strane jastuka“, a van te scene, Vladan i ja nastupamo širom zemlje u dve predstave: „Brak u stvari ljubav“ i „Kao da sam te sanjao“. Što se televizije tiče, videćemo…Iskreno se nadam da će mi uloga u ovoj seriji doneti još poslova, ali to već ne zavisi mnogo od mene.

Kako je biti u braku sa umetnikom? Koliko razgovarate o svom radu medjusobno, da li se savetujete, planirate karijere… 

Ja ne bih mogla da zamislim da sam u braku sa nekim ko se ne bavi umetnošću. U našem slučaju, to je odličan spoj, jer razumemo obaveze onog drugog, nestalnost posla i sve benefite i probleme koji taj posao nosi sa sobom. Jedno drugom smo podrška, naročito Vladan meni, obzirom da ima puno iskustva u poslu i uvek može da mi da dobar savet i usmeri me u dobrom pravcu.

Privatno, često putujete.  Šta je ono za šta uvek nadjete vremena i šta volite da radite u slobodno vreme?

Da, svi u porodici volimo da putujemo, naročito preko leta. Tada smo svi uglavnom slobodni i dešava se, ako nam posao dozvoli, da po mesec dana budemo van kuće. Obožavamo more, iako stariji sin prednost daje skijanju.

Što se tiče slobodnog vremena, najviše čitam, to me ispunjava i opušta. A kada dođe do zasićenja, prebacim se na filmove i tako u krug.

Olivera Marinković