Breaking

VREME JE POSTA

Ishrana i recepti / 03/12/2021

Post je počeo i trajaće 40 dana, i  prethodi  jednom  od najvećih hiršćanskih praznika Božiću. Post podrazumeva odricanje od nekih namirnica, posebno životinjskog porekla, ali i zlih dela i misli.

Sada se postavlja pitanje kako post utiče na naše telo i pre nego što donesemo odluku o postu treba preispitati svoje zdravstveno stanje i svakako se konsultovati sa doktorima ili nutricionistom.

Kako post utiče na naše telo?

Ukoliko se na pravi način sprovodi u tom periodu, može da doprinese našem zdravlju. Prevashodnu svrhu ima detoksikacija organizma, pročišćenje, drugim rečima rasterećenje našeg organizma i  naših organa za varenje suvišne hrane i može da doprinese da se bolje osećamo, da dobijemo energiju.

Mnogi ljudi ne sprovode na ispravan način post, sprovode ga tako što unose dosta hleba, testa, krompira, namaza poput ajvara, džema ili posnih slatkiša, koji su sveprisutni oko nas i onda se desi suprptno onome što smo želeli da postignemo. Umesto da rasteretimo organizam, mi ga opet opterećujemo hranom i ugojimo se u tom periodu.

Uz ove nabrojane treba izbegavati i pržena jela, uglavnom se riba neadekvatno tretira, tako da, treba dobro iznivelisati u tom periodu šta treba, a šta ne treba jesti da nam se ne bi desio suprotan efekat od željenog.

Koje su to namirnice koje bi trebalo unositi da ne bismo opteretili svoj organizam?

Sve zavisi od toga da li se posti na vodi ili na ulju. To jest, po tipiku, pravilima crkve, oni koji žele da poste moraju da imaju dobru prirpemu svog organizma pre posta. Nikako iza neke prehlade, nekog pada imuniteta, posle koronavirusa ili mnogo radnih aktivnosti, ne treba ući u ekstreman post.

Ako hoćemo da pričamo o pravilnom postu, on podrazumeva žitarice, najbolje u kuvanom obliku, preporučuje se u jutarnjim časovima, sa orašastim polovima ili sa malo meda, ili kvalitetnim namazima za hleb, optimalnu količinu, ne pretranu.

Post podrazumeva i dosta povrća, ali zimski je period i neće nas dugo držati sitim, treba da koristimo kvalitetna ulja, recimo maslinovo, laneno, ulja od semenki grožđa,  kokosovog ulja za neke slatke varijante, da bismo nadomestili to što ne jedemo meso ili neke druge namirnice koje imaju proteina. Te namirnice treba da se smenjuju u toku jedne nedelje jedna za drugom. Prevashodno to su pečurke, ne moramo se ograničiti samo na šampinjone, imamo tu vrganje, lisičarke, bukovače, osim toga, sočivo, pasulj, leblebije, to su sve punovredni izvori proteina i nešto od toga svakodnevno treba da se nađe na trpezi. Preporučuje se da to budu topli obroci i da budu sa dosta salate, sa dodatkom neke masne komponente, to će nas držati sitim i imaćemo dobru energiju za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Ima mnogo hrane koju možemo da konzumiramo u vreme posta, ali koje su zamke posta?

Ljudi su navikli na namirnice životinjskog porekla, na sireve, jaja i meso, koje imaju veliki broj kalorija. Možemo biti gladni i potpomagati se hlebom, grickalicama, previše koštunjavog voća, koje jeste zdravo, ali treba jesti samo jednu šaku tog koštunjavog voća, ili više kikirikija, pa se napravi suficit kalorija. Uz masnu i slanu hranu može doći do povećanja holesterola.

Zato pre nego što se počne sa postom treba se dobro informisati, napraviti dobar plan ili plan ishrane za sve to vreme koje se posti, jer je jako bitno da imamo redovne obroke, doručak, ručak i večera da bismo održavali naš apetit pod kontrolom, da ne bi došlo do gubitka te kontrole, a  to nije suština posta. Umereno a optimalno je suština posta i ne bi trebalo da se prejedamo.

Nekako je u ljudskoj psihologiji kada mu se nešto brani ili je ograničeno, onda baš tada ima potrebu za tako nečim.

Ko ne treba da posti?

Ljudi sa hroničnim oboljenjima, na teškim terapijama, trudnice, rekonvalescenti, a to su osobe koje se nalaze u periodu oporavka od neke bolesti ili na nekm postoperativnom toku. I deca, dojilje, jer je jako važno u periodu laktacije unositi sve hranljive materije.

Da li u toku posta treba unostiti probiotike?

Oni su generalno dobri u zimskom periodu i periodu virusa za jačanje imunog sistema, jer su oni potpora, radi našeg imunosistema i naših creva i njima dajemo potporu dobroj crevnoj flori.

Tu je najvažnije da se smenjuju vrste probiotika, jer probiotske kulture nisu iste. Znamo da ima namirnica koje deluju kao probiotik, što je na primer kiseli kupus, a kad se ne posti probiotske namirnice su cikorija, beli luk, kefir i slično…

U kojoj količini se može koristiti voće u toku posta?

Voće u vreme posta treba konzumirati ograničeno. Sve je više ljudi sa dijabetesom, naročito žena koje imaju insulinsku rezistenciju na koju i te kako utiče prevelik unos voća, najbolje ga je koristiti za užinu, ali obavezno ograničene gramaže.

Treba se fokusirati na citrusno voće, koje obiluje vitaminom C, kivi ili smrznuto voće. I povrće treba ga kombinovati sa kvalitetnim uljima, proteinima biljnog porekla, a brzo se sprema.

Osnovno je napraviti jako raznovrstan postan jelovnik, ali tu su stručna lica koja mogu da pomognu, daju ideje ili osmisle kompletan jelovnik.

 

Naj magazin

Spread the love

Oznake: ,



Olivera Marinković




Previous Post

ZAISTA MI NIJE BILO TEŠKO DA SE UKLOPIM

Next Post

Muziku doživljavam ili potpuno intimno ili kao nešto vrlo primenjeno.





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

ZAISTA MI NIJE BILO TEŠKO DA SE UKLOPIM

Trenutno najgledanija TV serija „Igra sudbine“ i dalje drži pažnju gledalaca i ima veliki šer svake večeri. Publika...

02/12/2021