PIROGRAFIJA NE PRAŠTA GREŠKE

Ivan Đurić umetnik iz Užica,  je svoj hobi, ljubav i talenat  pretvorio u svoje zanimanje. Do pre pet godina, bavio se duborezom, skulpturama i raznim dekorativnim predmetima  od drveta, a oduvek je voleo da crta,  pa kada je video jedno umetničko delo  odrađeno tehnikom  pirografije,  odlučio je da  dva hobija pretvori u nešto novo. To mu je pošlo za rukom i  otvorilo je mnoga  vrata  svedski poznatih ljudi, čije portrete je uradio.   Njegov rad, talenat, umeće i  upornost su vredni pažnje,  pa smo ga pozvali da za čitaoce Naj magazina ispriča svoju vrlo zanimljivu i  inspirativnu priču.

Bavite se pirografijom. Za sve one koji nisu upućeni to je delovanje vatre na drvo ili na kožu. Malo neobično, ali od kada ste u pirografiji i otkuda interesovanje za tu vrstu slikarske tehnike?

Za pirografiju sam čuo pre malo više od pet godina, tada sam i prvi put video jedno delo. Zainteresovao sam se mnogo za taj vid umetnosti, jer sam već neko vreme radio sa drvetom (skulpture, duborezi, razni dekorativni predmeti od drveta), a i uvek sam voleo da crtam, pa su se moja dva hobija prirodno spojila u jedan – crtanje po drvetu.

Samouki ste. Da li je tu praksa odlučujuća i da li je to teži put da dođete do znanja? Možda je dobro mati učitelja bar za osnovne stvari…

Praksa nije odlučujuća, ali je jako bitna. Mada ni ona nema nekog velikog smisla ako nema talenta za crtanje. Idealno je da postoje i jedno i drugo. A što se tiče učitelja, tu je internet. ☺️

Osnova učenja u bilo čemu je najvažnija, a verovatno i u pirografiji. Da li ima onih mlađih koji se interesuju za ovu tehniku i da li planirate da putem knjige ili neke škole prenesete znanje ljudima koje to interesuje?

U zadnjih nekoliko godina interesovanje ljudi da se oproba u pirografiji je znatno veće nego kada sam ja počeo ovim da se bavim. Postoje neke ideje za knjigu i online kurs pirografije, ali je to ostavljeno po strani za sada.

Koliko je u Vašem radu bitan talenat a koliko rad?

Podjednako. Talenat je najbitniji, ali i dosta rada da bi se sama tehnika savladala i da bi se talenat unapredio.

U Vašem radu ključna reč je bezgrešnost, tj. nema greške. A ako se dogodi? Ili nema pogrešnih poteza, svi su pravi?

Pirografija ne prašta greške, ne mogu se obrisati. Ili se kreće rad iz početka ili se greška prikrije i „ugradi“ u rad.

Pirografija je ograničena bojama i kreće se u određenom dijapazonu. Koje su to boje?

To su nijanse od potpuno crne do svetlobraon.

Kada radite nečiji lik pirografijom, šta je ono što Vas najviše inspiriše? Likovi koje radite kao da su živi i samo što ne progovore.

Najviše me inspirišu oči subjekta i njih uvek prvo radim. Ukoliko one nisu urađene savršeno, nema svrhe ni raditi ostatak portreta.

Mnoge izložbe su za Vama. Kako se spremate za njih i da li ih pravite tematski ili se dešava spontano ono što želite da nam kažete?

U stvari, imao sam samo jednu samostalnu izložbu i nije je pratila neka posebna tema, samo želja da se pokaže publici nešto drugačije od najzastupljenijih vidova umetnosti. Pirografija je jedna od najstarijih i najtežih vidova umetnosti.

Pirografija traži preciznost. Za umetnost se kaže uvek da je slobodna i traži svoju interpretaciju. Kako nalazite granicu umetničnog i realnog u predmetu koji radite?

Gotova slika je realizam, a umetničko delo je sam proces crtanja tog realizma na drvetu koristeći užareni predmet.

Da li Vam se dogodi da Vam ideja dođe tek kada odete da spavate, a ne prilikom samog rada, kao svim umetnicima? Da li onda ustajete i završavate ono što je došlo kao ideja ili čekate sutra?

Obično čekam sutra, mada ranije nisam. Nekada sam radio rad dok ga ne završim, bez obzira da li mi ide ili ne. Kasnije sam naučio da je bolje pratiti svoj osećaj i raditi sliku kada vas ona „zove“.

Pirografija je nastala još u 8. veku u Peruu. Da li je od tada do sada imala svoje faze i koje su to bile?

Pretpostavlja se da je pirografija nastala i ranije, ali su prvi dokazi o pirografiji iz 8. veka iz Perua. Od tada do danas se sama pirografija nije menjala, samo se alat nadograđivao i usavršavao, pa danas postoje pirografi, aparati identični lemilici sa kontrolom temperature vrha.

Ovo je neobična tehnika koju ste Vi svojim radom stavili u žižu interesovanja…

Pirografija nije toliko zastupljena, niti mnogo ljudi zna za nju. Neka od mojih dostignuća su promovisala pirografiju kao vid umetnosti i o njoj se dosta pričalo po domaćim i stranim medijima. Zbog toga sam mnogo ponosan.

Da li mislite da talenat i rad kao i voda uvek moraju da nađu svoj put?

Naravno.

Pričalo se u javnosti da ste za Nadu Topčagić, tj. za Zlatana Ibrahimovića naravili poklon. Koliko je to velika odgovornost i koliko Vas ti likovi inspirišu i šta u njima?

Da, gospođa Nada je htela da se zahvali Zlatanu sa njegovim portretom koji sam ja nacrtao. Odgovornost je velika, ali je satisfakcija još veća. Nemam poseban šablon stvari koje me inspirišu, jednostavno me nešto privuče da crtam neki portret.

Vaš rad prati i domaća i inostrana publika. Obično prvo uspevamo u svetu, pa tek onda kod kuće. Kakav je slučaj bio kod Vas?

Prve narudžbine su došle iz inostranstva, kao i 90% svih narudžbina.

Sjedinjene Države su mesto odakle je sve nekako počelo…To je specifično i zahtevno tržište. Kako ste se Vi tamo obreli i započeli svoj rad?
To su bile moje prve mušterije i dan-danas su najbrojniji i najverniji mom radu.

Trebalo je da se i upoznate tom prilikom sa svojim „modelom“, ali niste. Šta se tada dogodilo?

Nažalost, pasoš mi je istekao pa nisam mogao da putujem, a vremena da se izvadi drugi nije bilo.

Kako dobijate taj feedback od onih čije ste portrete uradili i koliko Vam je to „vetar u leđa“ za nove poduhvate?

To je najveći podsticaj da se konstantno trudim i napredujem u svom radu. To je nešto što je najbitnije za većinu umetnika.

Društvene mreže su Vam pomogle da afirmišete svoj rad. Koliko ste aktivni na njima i da li Vam one služe i u marketinške svrhe?
Na društvenim mrežama sam aktivan 24/7 i najbolje su sredstvo za marketing i konekciju sa mušterijama.

Mnoge poznate ljude ste oslikali pirografijom. Nabrojte nam neke od njih i šta Vas je konkretno kod svakog od njih inspirisalo?
To su Majk Tyson, Snoop Dogg, Bob Marley, Tyson Fury, Emir Kusturica itd. Neki od njih su naručeni radovi, a neki su imali ,,to nešto’’.

Moramo da Vas pitamo za planove i mesto gde domaća publika može da vidi Vaše radove…
Već duže vremena razmišljam o organizovanju više izložbi po Srbiji, polako pripremam slike, pa ću kada sve bude spremno objaviti sve detalje.

Da li planirate da sami sebi budete model ili ste to već uradili?
Za sada ne planiram, mada nikad se ne zna.

Olivera Marinković