GLUMA MI SAMO DAJE…

Mladu i perspektivnu glumicu Jelenu Puzić upoznajemo sve bolje kroz uloge koje ostvaruje na filmu, pozorištu i televiziji.  Pored Akademije umetnosti u klasi Mirjane Karanović, završila je i Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Do sada je ostvarila upečatljive uloge na daskama koje život znače, u filmovima i TV serijama od kojih ćemo pomenuti samo neke: ,,Pored mene”, ,,Vlažnost”, ,,Otvorena”, ,,Crveni mesec, ,,Urgentni centar”, ,,Vrata do vrata” i dr. Ovih dana gledamo je na TV ,,Prva“ u seriji ,,Kolo sreće”, gde igra Nađu.

Kako ste, šta radite  i  na čemu radite ovih dana?

Odlično, snimam seriju ,,Kolo sreće’’ i uživam u tome.

Dolazite iz Čačka. Kakva iskustva i sećanja nosite na svoj rodni grad?

Ja jesam rođena u Čačku, ali od rođenja živim u Beogradu.

Koja vam je asocijacija i sećanje na prvu klapu koja je pala ispred Vas? Prvi javni nastup, izlazak na scenu? Sećate li se tih trenutaka i osećaja?

Nažalost, ja sam tada uvek pod ogromnim emocionalnim nabojem i ne sećam se tih trenutaka. Takođe sam i zabrinuta kako će nešto proći i u toj brizi mi ponekad promakne uživanje u momentu.

Bili ste u klasi profesorke Mirjane Karanović. Koliko Vam je to bila impresivna ličnost za dalji rad i koliko je, nadam se, opravdano bila zahtevna? Kažu da njene klase iznedre odlične glumce…

Polagala sam prijemni više puta na različitim akademijama. Iz ove perspektive, nikada ni kod koga drugog ne bih studirala osim kod Mire. Bila je uglavnom vrlo zahtevna, mada je to zavisilo najviše od odnosa samog studenta prema onome što mu je zadatak. Našu klasu je posebno cenila i volela i svi smo, manje ili više, uspešni u ovom poslu.

Koliko se dobro osećate u svojoj koži pored onih drugih koje ste isprobali?

Osećam se u svojoj koži ponekad fantastično, ponekad nepodnošljivo, najčešće udobno – dobra je to koža…

Da li više volite izazove da glumite osobe iz ranijih epoha i vremena, ili ove današnje?

Mislim da imam lice za epohu, ali mi je podjednako veliki izazov da igram i sadašnje vreme.

Imali ste iskustva i sa filmom i sa serijama i sa pozorištem. Kada ste sve iskusili, recite nam zašto volite prvo, potom drugo a na kraju i treće?

Sve bi moglo da se objedini pod stvaralačko uzbuđenje ili zanos u toku rada, neizvesnost do premijere i ponos kada publika shvati i proživi ono što joj vi pružate.

,,Na sceni sam se uvek osećala svojom’’, rekli ste jednom prilikom. Šta to tačno znači, da li volite da se igrate sobom i ubedite druge u ono što radite da vam veruju iskreno i do kraja?

Ne znam koja je to dijagnoza, ali očigledno da volim.

Idete li na kastinge ili čekate da budete izabrani od strane reditelja?

Idem na kastinge, reditelji ne prate baš mnogo rad glumaca koje lično ne poznaju. Nažalost, kod nas ima sramotno malo kastinga u odnosu na to koliko se projekata radi. U pozorištu ih nema uopšte.

Da li znate da spadate u red glumica kojima se predviđa velika karijera? Mnoge Vaše kolege i saradnici ističu vaše davanje u projektima i veru da ćete u ovom poslu postići mnogo? Verujete li vi u sebe i ko je sve verovao u Vas od početka?

Nisam znala, ali vrlo sam zainteresovana da saznam ko mi to predviđa. Bila bih mirnija po pitanju svoje budućnosti. U sve što radim oduvek i pre svih, najodanije i bezrezervno veruje majka. Naravno i ostatak porodice, par prijatelja, budući muž…

Radite ono uglavnom što želite i ne prestajete da budete svoji. Ima li to  svoju cenu i koja je?

To je više bio splet okolnosti nego moja namera. Mnogo puta je ipak bilo kompromisa, radila sam i projekte koji mi se ne dopadaju i sa ljudima koje ne podnosim, a prelazila sam preko raznih neprijatnosti i prećutkivala mnogo šta. To je sastavni deo ovog posla danas i nije u njemu baš moguće biti veliki buntovnik ili disident. Iskreno, nisam za tim ni imala neke snažne potrebe.

Oduvek ste pevali i igrali i pre nego što ste prohodali. Da li biste voleli da se pokažete i u takvom svetlu publici?

Ako mislite na te dodatne ‚‚veštine’’, već sam igrala u predstavama sa pokretom, plesom, pevanjem, tako da sam se u tom svetlu pokazala. I još bih, naravno.

Vaše uloge su vrlo šarenolike. Koji je motiv kada dobijete ulogu? Da je „odbranite“ iako nije u skladu sa Vama?

Motivi se traže u konkretnom liku; ne postoji neki univerzalni motiv.

U jednom intervjuu sam pronašla kako ste poručili ljudima da jedu, vežbaju, spavaju i vole se. Deluje jednostavno, ali ponekad u praksi vrlo teško. Kakav je vaš dnevni raspored i koliko Vam gluma daje, a koliko uzima?

Gluma mi samo daje. Problem je kad nema glume. Tada mi svega fali. Raspored mi je gust, igla nema gde da padne.

Javnost je već upoznata da ste u sentimentalnoj vezi sa kolegom. Koliko to ima prednosti ili mana? Čak ste delili i zajedničke kadrove u projektima. Hoće li toga biti još ili?

Trenutno snimamo istu seriju, pomenuto ,,Kolo sreće’’. Dvoje glumaca zvuči kao nepodnošljiva kombinacija, ali mane takvog odnosa su zanemarljive. Kako vreme odmiče, primećujem samo prednosti.

Kakvi su vam planovi. Šta radite, šta pripremate, gde Vas možemo gledati u bliskoj budućnosti? Pošto pravljenje dugoročnih planova nije baš preporučljivo…

U ovim vanrednim okolnostima, predstave: ,,Pu spas za sve nas’’, ,,Intimnosti’’ (Narodno pozorište) i ,,Ćelava pevačica’’ (Slavija).

Koji je Vaš recept kad nam u životu nije baš idealno i ne ide kako želimo? Šta Vi radite u tim trenucima, kako gurate dalje?

Ako ste strelac u horoskopu, znaćete kako dalje. Ako niste, dajte sve od sebe.

Olivera Marinković