SA VANJOM U PLANINE

Ljubav je pokretač i vetar u leđa za mnoge stvari u životu. Vanja Nikolić i njen suprug bili su rekreativno članovi planinarskog društva iz Čačka „Kablar“. Onda je pre dve godine, kada su se zaljubili u prirodu i planininu,  njen suprug došao na ideju da naprave  emisiju.  S obzirom na to da su oboje dugogodišnji televizijski radnici, sve je išlo jednostavnije nego kod drugih.  Od tada su krenuli da  osvajaju vrhove ali i srca šire televizijske publke koja ih prati kroz emisiju ,,Sa Vanjom u planine“ ( TV ,,Balkan Trip’’).  Najbolje je čuti priču iz prve ruke, pa smo pozvali Vanju da bismo više saznali o njihvom hobiju i ljubavi, kao i odnosu prema prirodi.

Sa „Vanjom u planine“ je Vaša autorska emisija. Prvo što želim da Vas pitam kako i kada je Vanja krenula da osvaja planinske vrhove?

Već dugo godina smo suprug i ja članovi PD „Kablar“, ali samo kao „članovi sekcije za zabave i proslave“, kako smo to, u šali, voleli da kažemo. Naše društvo pravi predivne Večeri vina i prednovogodišnje zabave, i tu smo bili redovni, dok smo za planinarske akcije uvek imali spreman izgovor 🤣. U januaru 2020. god. suprug je došao sa idejom da snimamo emisiju o planinarenju i tako smo nas dvoje krenuli sa planinarima na prvu akciju. Išli smo obroncima Ovčara i Jelice i nismo se popeli ni na jedan „pravi“ vrh, ali smo se od prvog koraka zaljubili u prirodu i planinu.

Kako ste došli na ideju da napravite tu emisiju. Od ideje do realizacije je obično dug put?

Već smo dugo u televizijskom poslu. Moj otac je 1993. god. osnovao prvu privatnu TV u Srbiji, TV „Galaksija 32“, u Čačku, tako da sarađujemo sa mnogim medijima u regionu. U martu 2020. god. je trebalo da počne emitovanje novog kanala ,,Balkan Trip’’, koji je kao programsku orjentaciju ima outdoor emisije. Nenad, moj suprug i direktor TV ,,Galaksije’’, kolegama sa ,,BT’’ je ponudio da uradimo pilot emisiju o planinarenju, što su oni prihvatili. Došao je kući i rekao mi da se spremim i da sutra ujutru krećemo na planinarenje i snimanje. Eto, toliko je prošlo od ideje do realizacije 🤣. Gledali smo slične avanturističke sadržaje na stranim kanalima, ali u regionu nije postojala takva emisija. Krenuli smo skromno, sa telefonom i go pro kamerom, samo nas dvoje i dronista, koji bi nas ispratio i dočekao na kraju. Bez ikakvih velikih očekivanja. Dobila sam titulu ,,planinara pripravnika“ i Bogu hvala, tim ,,BT’’ je prepoznao dobru ideju i potencijal, a publika velikom gledanošću nam dala vetar u leđa da nastavim planinarenje i snimanje epizoda iz nedelje u nedelju.

Ko vam pomaže da sve realizujete i predstavite publici, jer je praviti emisiju timski rad? Ko su sve članovi Vašeg tima?

Pomenula sam već mog supruga Nenada, koji je alfa i omega emisije i sa kojim sam i počela snimanja. Već od treće epizode „Rajac“, uz nas je bio i snimatelja Slaviša, koji je snimio ukupno 27 epizoda i popeo se na isto toliko planina, sve do Suve. Od Stare planine nam se pridružio Branko, takođe vrhunski snimatelj, kao i Slaviša i on je sa nama i dalje, već preko 20 uspona i epizoda. U početku je sa nama bio i dronista Saša, ali od Rtnja, od 14. epizode, sa nama ide Srđan. U principu, na terenu je nas četvoro, a montažer Nikola se još uvek „izvlači“. Moram da kažem da sam presrećna i prezahvalna što su baš ovi momci deo ekipe, jer imajte na umu da oni moraju da budu izuzetno fizički spremni, da svaki na leđima nosi ranac sa obaveznom planinarskom opremom, hranom i vodom, plus opremu za snimanje i da pored svega budu spremni svuda da stignu i „uhvate“ najbolje trenutke. Oni uglavnom idu unazad, jer snimamo u pokretu. Samo kad se setim kako su na Magliču držali jedan drugog za ranac, na nekoliko koraka od provalije, da bi uhvatili svu lepotu čarobne prirode i planina, ili kako su se peli feratom Gornjak, držeći u jednoj ruci kameru, a drugom sajlu, prođe me jeza. Ali svi smo spremni da učinimo sve što treba, da bi ljudima približili lepotu boravka na planini i da bi poželeli da krenu i sami da planinare. Presrećna sam što su nam mnogi potvrdili da smo u tome uspeli i da ih je naša elisija motivisala da izađu u prirodu.

Neizostavni član tima je i Aleksandar Barać, predsednik PD „Kablar“, iz Čačka, koji ne ide na svaki uspon sa nama, ali je on naš čovek od poverenja, sa kojim od prvog dana dogovaramo svaki sledeći korak i akciju i koji je bio uz mene kad god mi je bila „velika frka“ (gore već pomenuta alpinistička staza na Magliču, via ferata Gornjak).

Volim da pitam za statistiku… koliko je ljudi pogledalo Vašu emisiju, gde se sve emituje? Kako bi mogli da je vide oni koji do sada nisu. Koliko ste planina obišli?

Emisiju „Sa Vanjom u planine“ snimamo kao AVN+produkcija, za kanal ,,Balkan Trip’’ i na tom kanalu se epizode premijerno emituju. ,,Balkan Trip’’ se gleda u celom regionu putem MTS kablovske (i sestrinskih firmi u CG, Makedoniji, RS). Zahvalna sam timu ,,BT’’, koji nam je odobrio emitovanje prve sezone reprizno i na TV ,,Galaksija’’ 32, u Čačku.

U prvoj sezoni (2020. god.) smo se popeli na neverovatnih 40 planina i snimili 44 epizode, a u drugoj sezoni (2021. god.) za sada smo emitovali 7 epizoda. Nije to samo 51 epizoda. To je neopisiva lepota koje sam se nagledala i predivna prijateljstva koje sam stekla. U početku su to bili moji mentori (dok sam bila planinar pripravnik), koji su nas vodili na akcije, ali su oni postali moji prijatelji za ceo život. Čak su poslednju epizodu (nakon moje povrede) snimili u moju čast i nazvali je „Za Vanju u planine“. Sve epizode možete pogledati i na našem YT kanalu: https://youtube.com/c/SaVanjomuplanine.

Da iskoristim i priliku da pozovem vaše čitaoce da prate naš kanal i lajkovima i komentarima nam daju smernice za nastavak snimanja.

Imam utisak da ste hobi pretvorili u posao, spojili lepo i korisno i da uživate u snimanju. Grešim li?

Apsolutno ste u pravu. Prvo sam se pitala šta mi je uopšte ovako nešto trebalo, jer sam bila bez kondicije i sve mi je bilo preteško i ustajanje u cik zore i „beskrajno“ pešačenje, ali vrlo brzo sam se zaljubila i uživala u svakom udahu svežeg vazduha, svakom koraku, kojim sam pobedila samu sebe i svoje strahove i nastavila da punim dušu lepotama koju samo priroda pruža! To moje oduševljenje nije moguće sakriti i gledaoci su to mogli da vide i osete iskrenost mojih reči, ali i da se poistovete sa mnom i da i sami krenu u planine, jer ako sam mogla ja, onda mogu zaista svi!

Obreli ste se ove godine na jednom festivalu. Kakve impresije nosite sa njega?

Tako je. U Novom Pazaru je održan Festival dokumentarnog televizijskog filma, na kome smo, na poziv kolege Zorana Maksimovića ( RTV ,,Novi Pazar’’ i ,,Prve’’ TV), učestvovali sa svojim emisijama Mašan Lekić i ja. Veoma sam zadovoljna odzivom publike i reakcijama. Mašan i ja smo govorili i o lepotama i teškoćama sa kojima se kao autori susrećemo. Na neki način je to bio televizijski susret svetla i tame, da tako kažem. Mašanove emisije se uglavnom bave onim teškim životnim pričama i psihički su izuzetno iscrpljujuće, dok je naša emisija emisija o lepom, o pozitivnoj energiji i prirodi, gde ćete se umoriti jedino fizički, ako krenete našim stopama. Ipak, ono što je bilo najšokantnije gledaocima festivala, ali i Mašanu, jeste kraj moje emisije „Venac Čigote“, koju su emitovali na festivalu, jer sam u želji da gledaocima dočaram Zlatibor i iz vazduha, na snimanju jubilarne 50. epizode doživela tešku povredu kičme i prelom 12. torakalnog pršljena, zbog čega je i prekinuto snimanje druge sezone, evo već punih 6 meseci.

Zastao Vam je dah kada ste osvojili koju planinu i koja je to planina koju planirate da posetite, a niste do sada?

Verujte mi na reč, svaka planina je priča za sebe i oduzima dah. Samo treba krenuti. Nema veze ni visina, ni težina uspona. Na svakoj otkrijete nešto novo, prelepo. Ako bih bilo koju izdvojila po lepoti, bila bih nepravedna. Jedino mogu da kažem da je najviši vrh na koji sam se popela vrh planine Maglič, da sam najduže pešačila na Suvoj, a da me najviše umorila Studena (takav mi bio dan). U planu nam je bio i Durmitor i Komovi, Rila i Prokletije i mnoge druge planine, ali dok se potpuno ne oporavim, idemo na lagane pešačke ture.

Da li je pandemija uticala da promenimo životne i zdravstvene navike i da sa svojim najbližima krenemo u drugačiji vid rekreacije?
Svako zlo nosi nešto dobro u sebi. Jednostavno, tako posmatram život, pa i ovu pandemiju. Neophodno je bilo da se suočimo sa sobom i da shvatumo koliko grešimo u odnosu prema prirodi, porodici, prijateljima. Sigurna sam da priroda ima odgovore na sva pitanja i da nas je, kao neke loše đake, ove skoro dve godine poslala u ćošak (izolaciju). Nema nam druge nego da shvatumo da će nam svima biti bolje ako budemo bolji. Prema sebi, prirodi i ljudima koje volimo i koji nas vole. Presrećna sam što se veliki broj ljudi osvestio i krenuo u prirodu, pešačenje, planine. Ima nade.

Stalno potencirate vođenje zdravog života. Šta za Vas to znači, kako Vi vodite svoj i kakvu preporuku biste nam dali? Sada nam je to potrebnije nego ikad.

Mislim da je izuzetno važno da shvatimo koliko je važan boravak u prirodi! Dovoljno je pešačiti, jer pešačenje je jedan od najzdravijih vidova rekreacije. U prirodi, šumi, planini, pored reke. Vi birate gde i tempo. Aktivirate mišiće, ubrzavate metabolizam, punite pluća čistim vazduhom, regulišete krvni pritisak i nivo šećera u krvi, nivo stresa se smanjuje, psihički ste jači i lakše se nosite sa svakodnevicom.  Jednostavno, ne postoje lekovi koji će učiniti više za vaš imuni sistem od boravka u prirodi. Svakim korakom smo bliže zdravlju i spremniji da ozdravimo od sebe, jer smo često sami sebi (sopstvene misli) najveći problem.

Za one koji kreću tek u planine, a nemaju puno iskustva važno je šta? Čini mi se da olako pristupamo tome i onda smo svedoci nemilih dešavanja…
Najvažnije je da imate dobru volju i da krenete. Onda se zaljubite i sve je lako.

Moja preporuka svima je da se učlane u najbliži planinarski klub, ili društvo, jer u svakom društvu imaju obučene i stručne vodiče i akcije prilagođene za svakog. Mlade i stare, sa i bez kondicije. Bitno je da budete iskreni prema sebi i da birate akcije prema svom stanju, ali i da „pomerate granice“, jer je boravak u prirodi idealan da napredujete u svakom smislu!

Šta bi trebalo da imaju sa sobom oni koji nemaju iskustva, a kreću u šetnju u planine? A da nisu mobilni telefoni gde može da se izgubi internet za navigaciju i za slikanje…

Prvo i najvažnije, nikad, ali baš nikad, ne krećite sami u planinu. Ne postoje „neozbiljne“ planine! Obavezno obavestite nekog kada krenete. Minimalno je troje da vas bude, kako bi, u slučaju da se neko povredi, jedan ostao sa povređenim, a drugi otišao po pomoć. Vremenski uslovi mogu u trenutku da se promene i zato je potrebno dobro planiranje i uvid u vremensku prognozu. Važno je znati koristiti karte i kompas, ali sve to obuhvata osnovna planinarska obuka, tako da se vraćam na ono učlanjenje u planinarsko društvo 😉. Sve je lakše kada si sa onim ko ima mnogo iskustva i kilometre staza „u nogama“.

Za one koji kreću  u zdrav život od sutra, šta mogu da učine danas za sebe?
Predlažem da preinače odluku i da „u zdrav život“ krenu od danas, jer svako sutra ima novo sutra.

Očuvanje prirode je nešto što nam se vraća kao bumerang. Kako da je čuvamo, negujemo? Veliki ste zagovornik očuvanja prirode…

Čini mi se da su 2020. i 2021. godina za čovečanstvo otrežnjujuće. Ekologija je najvažnije pitanje, jer ako nemamo čistu pijaću vodu, vazduh koji dišemo i hranu koju jedemo, ako nastavimo da bacamo smeće gde stignemo i trujemo zemlju, vodu, vazduh, hranu, neće biti važno ni iz koje zemlje dolazimo, koja nam je boja kože, kom se Bogu molimo, jer nas neće biti! Svako mora da učini sve što može, svakog dana, u okviru svoje porodice, da primerom pokaže deci da čista priroda nema alternativu. Kad učinimo sve na mikro planu, biće bolje i planeti!

Verujem da pandemija nije uticala mnogo na Vaš rad, pa mi recite čime ćete gledalište obradovati u budućim danima?
Pandemija nije uticala mnogo na našu emisiju, ali moja ozbiljna povreda jeste. Već 6 meseci pravimo pauzu, ali uskoro, već u novembru, verujem da počinjemo sa emitovanjem novih epizoda. Biće to povratak planinarenju i novi početak! Iskreno se radujem i jedva čekam!

Planovi i nacrti moraju se praviti. Kakvi su Vaši? Kojim smernicama se krećete?

Za sada jedini plan i želja je da se potpuno oporavim. Do tada biram lakše pešačke ture, koje su, sigurna sam, i te kako zanimljive mnogim gledaocima, jer koliko god da se ljudi bavi planinarenjem, ipak je mnogo više onih koji tek treba da krenu, a mi smo tu da ih motivišemo. U Srbiji je toliko lepote i mesta koja bi trebalo obići  da je teško za jedan život svuda stići. Plan mi je da obilazimo jedno po jedno mesto, jednu po jednu planinu, pa dokle stignemo.

Hajde da Vas bolje upoznamo, a da to nema veze sa emisijom. Kako biste se predstavili našim čitaocima privatno?

Ja sam srećna žena. Zadovoljna sam svojim životom. Udata sam za predivnog čoveka, sa kojim sam već 31 godinu. Imamo troje dece. Sina od 24, ćerku od skoro 16 i sina od 14 godina. Po profesiji sam magistar farmacije, zaposlena u Apotekarskoj ustanovi u Čačku. Televizija mi je velika ljubav i od 1993. na televiziji „Galaksija 32“, u Čačku, povremeno radim serijale emisija. Radila sam serijal „Kako ozdraviti od sebe“, sa čuvenim čačanskim psihijatrom, nažalost pokojnim, Boškom Jovičićem i serijal „Naučite lakoću postojanja“ sa mojom prijateljicom Katarinom Pajović, koji se bavio NLP-om.

Već šest godina  primenjujem Rekonekciju, (duhovno-energetska metoda) i ponosna sam što sam Sertifikovani praktičar rekonektivnog isceljivanja.  To je veoma zanimljiva metoda, ali objašnjenje šta je Rekonekcija zahteva mnogo više vremena od jednog pasusa.

Nepopravljivi sam optimista i držim se devize da je „bolje i samo jednu sveću upaliti, nego večno proklinjati mrak“!

Ljubav je ono što me pokreće. Energija i osmeh su moje „oružje“.

Tvrdoglavost mi je jedna od mana, ali ona je garant da neću odustati od toga da što više ljudi motivišem da krenu u planine.

Olivera Marinković