Danas, 20. marta se obeležava Svetski dan bez mesa. Ovaj datum se ne pominje slučajno na prvi dan proleća, jer simbolizuje buđenje, novi početak, rađanje i novi život. To je poruka za sve nas – da zakoračimo u novi zdraviji život, da promenimo navike koje ugrožavaju ne samo nas, već čitavu planetu. Na svetski Dan bez mesa razna udruženja za zaštitu životinja, vegani i vegetarijanci, kao i svi prijatelji životinja apeluju na sve nas da pređu na etički prihvatljiviju ishranu – na bazi bilja. Postoje različite spekulacije o tome da li je veganizam kao način, ne samo ishrane već onaj koji menja i život, zdrav ili nezdrav.

Ljudsko biće, ako govorimo o postizanju punog kapaciteta duhovnog i fizičkog zdravlja, jeste predodređeno da bude biljojed, da poznajući, poštujući i negujući prirodu i njene zakone, koristi njene darove za sopstveni opstanak, isceljenje i blagostanje bez narušavanja balansa i nasilja nad njom i nad životinjama. Ishrana naših predaka se pre svetskih ratova pretežno zasnivala na namirnicama biljnog porekla. Meso se jelo možda dva puta godišnje, konzumirale su se namirnice za koje danas mnogi misle da su iz kategorije moderne kuhinje, a zapravo su u pitanju drevne namirnice, dok su moderna pljeskavica, sosevi i prelivi puni aditiva i šećera.

Tada su se kuvali: bob, naut (leblebija), pirinač, pirinčani griz i kaše, ovas, pseudožitarica heljda, crveno i zeleno sočivo koje su inače namirnice izuzetno bogate proteinima (umesto mesa). Pekla se kafa od zelenog ječma, bralo se bilje i lekovite trave od kojih su se pravili melemi i biljne mešavine koje su služile kao lek, imajući u vidu da su alin i alicin iz sremuša jači od hemijski proizvedenog penicilina, ako se na pravi način uberu i osuše. Brokoli, šargarepa i orašasti plodovi sadrže sve esencijalne aminokiseline, koje se u našem telu sintetišu u protein pa opet razlažu radi usvajanja, i naš organizam ima prirodnu sposobnost da reguliše nivo gvožđa u organizmu, pod uslovom da je u pitanju gvožđe uneto iz namirnica biljnog porekla, dok se takozvano hem gvožđe iz namirnica animalnog porekla nataloži u organizmu, pa i kada je u deficitu i kada ga ima previše, organizam nema sposobnost da ga samostalno reguliše kao sto to može sa gvožđem iz namirnica biljnog porekla. Trebalo bi da znate da

višak gvožđa, što je češći slučaj nego anemija, predstavlja jedan od najvećih uzroka oboljenja poput kancera. Pseudo žitarica kinoa ima belančevina i gvožđa više od konjskog mesa, seme izuzetno hranljive i proteinima bogate industrijske konoplje idealan odnos omega 3 i omega 6, 1:3. Susam je bogat teško izolovanim cinkom i kalcijumom, a lan jedan od najjačih antikancerogena. Cvekla, pogotovo sveže ceđena, pod uslovom da pre konzumacije bude bar sat vremena u frižideru, ima gotovo sve neophodne minerale, sok od šargarepe je jedan od najjačih čistača jetre, ulje i čaj od Vranilove trave – divljeg origana su jaka sredstva protiv gljivica i virusa.

Sok od celera je multimineralna tečnost koji nije napitak, već lek, a mikrobilje korijandera jedan od najjačih čistača teških metala iz organizma.

Biljna ishrana je u svemu i na svaki način superironija od animalne, ne samo da ne razboljeva, ona isceljuje. Ali pod uslovom da se uzima obilje zeleniša, mikrobilja i klica, zatim voća koje treba pravilno konzumirati (bez kombinovanja sa slanom hranom. Izbegavajte svakako mrsne, ali i posne pekarske proizvode pune rafinisanih masti, pomfrit pržen u dubokom ulju, grickalice i slične derivate nekvalitetne ishrane, ma koliko posna bila. Ima puno proizvoda koji se prodaju pod etiketom ‘prirodno i zdravo’, i nose oznaku vegan, a nisu zdravi ni korisni. Naprotiv!

Sokove i džemovi koji obiluju šećerom ili nezdravim zamenama za šećer, i daleko su od nečega što je preporučljivo za svakodnevnu raznovrsnu zdravu ishranu. Jedno veliko NE za posna rafinisana peciva, posne soseve pune aditiva, obojene i lažno zdrave hlebove i lepinje i kvazi zdravije šećere, a veliko DA za raznovrsnu celovitu biljnu ishranu baziranu na namirnicama iz kategorije povrća, voća, integralnih žitarica i pseudožitarica, lako svarljivih mahunarki, klica i mikrobilja i obilje zeleniša, posebno tamnog lisnatog. Ne zaboravite da su biljne

namirnice adekvatno poslužene i pripremane, ili sirove, što znači da mogu da budu i tvrdo barene na pari ili samo blago termički obrađene bez prekuvavanja i prženja tako da su im sačuvani životni enzimi. Mahunarke i žitarice je potrebno potapati preko noći, a hranu pripremati uz korišćenje nerafinisanih sastojaka poput male količine najkvalitetnijih hladno ceđenih ulja, začina i organskih ili bar sastojaka iz sopstvenog i kontrolisanog uzgoja.

Organizmu treba jedan mesečev ciklus da se odrekne starih i usvoji nove navike-tokom trajanja istog pomoći ćete svom organizmu da se vrati svom prirodnom intelektu prepoznavanja šta mu zaista treba i prija. Umesto hleba organizmu dati vitamin B iz adekvatnog izvora, umesto crvenog mesa, magnezijum iz sirovih semenki golice, umesto prejedanja slatkišima, hrom i dovoljno tečnosti i svežeg vazduha koji će pomoći bistrini misli. Zamenite kafu

zdravijim alternativnim napicima bez kofeina, jer vam to sprečava rapidno smanjenje ćelijskih funkcija i njihova dehidratacija, zatim opadanje kose, glukozne oscilacije i napetost koja se pojavljuje niotkuda. Nadamo se da je ovo bila dovolna argumentacija da bar jedan dan nedeljno ili kad god ste u prilici, izostavite meso iz svog menija, sigurni smo da će vam vaše zdravlje i organizam reći “hvala”.

Pročitajte još i ovo: