MUZIKA MI JE U PRVOM PLANU

Muziči9  takmičenje  „3K dur“ iznedrio je danas neka od najpoznatijih imena domaće muzičke scene, među kojima su Marija Šerifović, Jelena Tomašević, Ana Nikolić. Izmedju ostalih Olga  Vulović, današnja gošća Naj magazina  je poslednja pobednica ovog takmičenja  2004. godine.

Olga, se posle pobede nije medijski previše eksponirala. Pevala je po klubovima, a već duže vreme sarađuje sa „Pilotima“, a 2012. je bila u evrovizijskom timu Željka Joksimovića u Bakuu. Treća Evrovizija je bila u Roterdamu sa grupom Hurricame, 2021. godine.

Osim „Pilotima“ i Željku Joksimoviću, bila je prateći vokal i Sergeju Ćetkoviću, Toniju Cetinskom, ali i velikanu naše muzičke scene Zdravku Čoliću.

Toliko godina pevanja je za Vama, a Vi tek sada krećete u samostalnu karijeru, zašto?

Onog trenutka kada se popnete na binu, vi ste na neki nacin  krenuli u sopstvenu afirmaciju. Imala sam srecu da sam nastupala na velikim  binama i u velikim produkcijama, svirala, pevala i snimala sa najvećim zvezdama regiona. Uživala sam u tim iskustvima.

Ja sam timski igrač i muzika mi je bila u prvom planu – ne ja.

Prvi javni nastup je bio u ranom detinjstvu. Oduvek ste želeli da se bavite pevanjem, ili…

Prve nastupe sam imala već sa 4 godine i čuvenim horom „Kolibri“.. Imali smo turneje i snimanja show programa. Slatko je bilo kada sam sa Kikijem i „Pilotima“ pre par godina nastupala u Moskvi, jer sam poslednji put tamo bila sa „Kolibrima „.

Ko je  primetio Vaš pevački talenat?

Koliko se sećam to je bila  mama od koje sam i nasledila glas.  Pričala mi je  da sam još u krevecu  ponavljala  tonove i intervala, njišući  se u ritmu.  Kao što kaže Abba u pesmi ,…she says i began to sing long before i could talk.  Moja najstarija sestra -ima nas tri-  me je čula  kada sam čitajući Zabavnik, u kome su izlazili tekstovi pesama, pevala neku pesmu od Roxette, na terasi na moru onako za sebe tiho. Ona smatra da je ona otkrila moj glas 🙂haha

Učestvovali ste na „3K duru“.  To je takmičenje koje je iznedrilo sjajna muzička imena.. Da li se razlikuje od sadašnjih takmičenja koja vidimo na televizijama?

Pa „3 K dur“ je bilo moje pravo vatreno krštenje prvi tv nastup, inače nisam takmičarski tip, i ono što mi je najlepše ostalo u sećanju je sviranje sa tako dobrim bendom kao što  su Neverne bebe. Na kraju ciklusa je snimana specijalna   emisija o pobedniku u kojoj je Voja Nedeljković sa ekipom došao u blok 45,  gde je intervjuisao moje roditelje, prijatelje , sestre i  profesorku violine sa akademije.  To je jedna divna uspomena za ceo život. U poređenju sa novim emisijama tog tipa, 3 K dur je skromniji..   bilo je svedeno na živu svirku i glas bez matrica i scenskih efekta.

Saradjivali ste i muzički stasavali uz baš velika imena. Koliko Vam je to iskustvo dragoceno, i koliko ste mogli da učite i napredujete?

Naučila sam puno. Ali sam došla i sa   predznanjem jer svi su me  i angažovali na osnovu onoga što su čuli da izvodim. Kod mene ništa nije bilo preko noći. Toni Cetinski  i Furia tour je moje prvo iskustvo u tako velikom projektu.  Prvo sviranje i pevanje u Arenama u regionu.  Pamtim taj prvi koncert u Pulskoj areni koja je čarobna.  Te godine  sam  i sa  Čolom svirala u istoj areni.  Svaki nastup je priča za sebe svaki grad i ljudi u njemu imaju drugu energiju. Sa Kikijem u Pilotima sam skoro 15 godina  i već smo kao neka familija. Kad smo zajedno to vam je kao neka produžena eskurzija. Njegova  muzika i generaciski i hitovi su mi sad već u dnk . Mada ću verovatno raniije dobiti slušni apart.  A i moj sin je dok je  još bio  u mom  stomaku, dva dana pred porođaj nastupao na beer festu pred 20000 ljudi sa Kikijem tako da je navikao da slusa „gitare i bubnjeve“ .

Takodje, izdvojila bih saradnju sa  jednim od najvećih profesionalaca na ovim prostorima Željkom Joksimovićem sa kojim sam prvi put nastupala na bini.  To je bilo fenomenalno iskustvo, svirati i  , pevati  i   imati koreografiju, sve od jednom . Akustična  verzija njegove pesme Ludak kao ja u kojoj izvodim jedan  solo na kraju je bila prva pesma gde je širi auditorijum  zapravo mogo da čuje moje vokalne mogućnosti. Za tu pruženu priliku sam mu  večno zahvalna. Da,  on mi  je uvek govorio da treba i da ću tek snimati kao solista.

I ne bi bila zaokružena priča da ne spomenem više  koncerata u regionu koje sam svirala sa Zdravkom Čolićem,  gledati na delu i slušati sa bine takvu zvezdu je neprocenjivo.

Bili ste na tri Evrovzije. Kako su Vam one ostale u sećanju?

Nastupala sam u Bakuu  sa Željkom . Sa Nevenom Božović u Tel Avivu , kao podrška devojkama iz Hurricane u  Roterdamu . Lepo je predstavljati svoju zemlju i doživeti taj svetski nivo organizacije, proba i uslova u kojima se nastupa. To naravno kažem iz perspektive nekoga ko je svirao i  pevao u raznim uslovima,  binama, ozvučenjima i sl . Kada radite ono što volite onda je sve mnogo lakše. Što ne znači da je posao lak🙃. Ali  tu je druženje sa ekipom,  sa kolegama i upoznavanje drugih delegacija i  novih gradova i kulture.

Muzika je definitivno Vaš životni poziv. Uz pevanje, svirate i violinu….

Jeste,  to je zapisano u zvezdama 🙂. Završila sam violinu na  FMU ali moja prva ljubav bilo  je  i ostalo pevanje. Nije to lagan put, ali nadam se da smo trnje već pregazili, sada bi malo latice cveća trebalo da dodju na red.🙂

šta za Vas znači dobra pesma?

Ona koja me pomeri,  sa kojom sam na istoj vibraciji u tom trenutku .  Nije bitan žanr. Dobra pesma je ona koja te „vozi“.  Nema pravila.

Vraćate u život jednu pesmu grupe Zana „Vejte snegovi“. Od toliko pesama, zašto je  izbor pao baš na nju?

Pesma je mega hit  i slučajno je baš  ove godine 35 godina  od njenog nastanka.  Moj drugar i  kolega Vladimir Preradović koji je radio aranžman,  i ja  smo želeli da damo neko novo viđenje  te prelepe pesme,  a da se ne izgubi senzibilitet i atmosfera  originala. Koliko smo uspeli u tome proceniće publika 🙂.

Ovo je samo početak. Kada nam stiže, neka Vaša pesma?

Naravno  ovo je samo početak  u planu je naravno autorska pesma. Radim na tome.

Za naše čitaoce koji Vas ne poznaju dovoljno, šta bi ste još mogli da kažete o sebi?

Ne znam šta bih vam još rekla što već nisam, jer šta god i o čemu god da pričamo zapravo pričamo o sebi. Tako da najviše bih volela da me ljudi upoznaju kroz moju interpretaciju  jer to i jeste neki naš najtananiji deo.

Olivera Marinković