VATREN I ENERGIČAN

Pevača Pavla Dejanića šira javnost je upoznala  kroz takmičenje “Pinkove zvezde” prve sezone. Na tom takmičenju je bio vrlo zapažen I osvojio je II mesto. Od tada do sada je snimio nekoliko muzičkih numera, uključujući I duet sa Borom Đorđevićem u pesmi pod nazivom  “Tamna strana medalje”. No, sve informacije o karijeri I planovima za budućnost je najbolje da čujemo iz prve ruke, od Pavla, multitalentovanog mladog čoveka koji je započeo I pisanje svog  prvog raomana prvenca.

Vaša pevačka karijera kreće učešćem u takmićenju “Pinkove zvezde”. Kako se sećate tog perioda?

Takmičenja se sećam kao da je bilo juče, iako je prošlo, bogami, evo već sedam godina. Sjajno druženje, nestvarna doza adrenalina iz kruga u krug. Kada sebe gledate često na TV-u, u jako sličnoj ulozi, saznajete mnogo o sebi, kroz onu prizmu kako vas drugi posmatraju celog života, pa možete da poradite na oblicima ponašanja, mimici, gestualnoj kulturi… Prijateljstva koja sam stekao u PZ su za ceo život, i neretko kažem, jer sam generacija koja nije išla u vojsku,  da  je takmičenje za mene bilo kao odlazak u vojsku, jer sam sklopio prijateljstva za ceo život. Ne poredim u izvornom obliku vojsku sa muzičkim takmičenjem, da se razumemo. (smeh)

Kada ste sebi rekli da će muzika biti Vaše zanimanje?

Prvi bend sam napravio kada sam bio prva godina srednje škole. Recimo da sam tada, kada sam već počeo da živim od novca zaradjenog od muzike, odlučio da ću se time profesionalno baviti. Ali muzika nije zanimanje. Muzika je umetnost koju privilegiju da je konzumiraju imaju svi. A da je stvaraju i interpretiraju samo retki. Tako da, muziko, čast mi je biti sluga.

U Vašim biografskim podacima, kaže se pop folk pevač. Da li ste se ipak žanrovski odredili ili Vaš dijapazon ide od Silvane do nirvana?

Muzika je od Zemlje do Neba. Nema žanrova. Postoji samo kvalitetna i nekvalitetna muzika. Muzika nikad nije bila stvar ukusa i žanra. Iskljčivo je stvar emocionalnog i intelektualnog nivoa i duhovne percepcije. Dakle, da se nadovežem, ako mogu biti slobodan, svaka aktuelna main stream muzička tržišna ponuda je isključivo odraz gore navedenih nivoa jedne društvene zajednice.

Znate veliki broj pesama. Da li Vam se dešava da ih učite spontano ili učite one za koje će se tražiti na nastupima?

Retko učim pesme namenski. Više volim da me zagolica i zavredi moju pažnju. Izuzeci su, recimo, pesme za ulazak, prvi ples i mladenačku tortu, koje se kad radite svadbu uvek moraju ispoštovati i naučiti. Jer su te tri numere uspomena doveka za ljude koji stupaju u brak.

Volite pevanje uživo. Tremu ste davno prevazišli, sigurna sam, ali da li ponekad strepite kako će izgledati Vaš nastp?

Nikada ne strepim kako će sve ispasti, nikada nemam plan, i nikada ne znam kako otvaram veče i koju pesmu sledeću pevam. Samo osluškujem i opažama ponašanje naroda. I retko omanem, da se pohvalim. (smeh).

U povratnoj sprezi sa publikom, dobijate …šta?

Bezuslovni feedback emocije i energije. Od toga se može živeti. Bez hrane i vode. Samo od toga. To je strašno intenzivan osećaj.

Imate li nastup koji će Vam zauvek ostati u sećanju?Ili ga tek očekujete?

Koncert pred 100 000 ljudi na Ušću sa Ribljom Čorbom.

Koliko Vam je važno, što ste u svoju radnu biografiju, upisali I duet sa Borom Đorđević?

Evo, sad pomenuh „Čorbu“. Važno? To ne da je važno, to je ludilo od časti i privilegije! Dovoljno sam rekao.

Uporedo uz pevanje, završili ste master stidje književnosti, a spominje se još jedan fakultat?

Da. Završio sam osnovne i master studije na književnosti, i upisao doktorske. A svojevremeno sam studirao i teologiju, ali taj fakultet, nažalost, nisam završio. No, ne kažem da neću.

Kada ste rešili da svoje elementarno znaanje, pretvorite u praksu? Pišete knjigu?

Da. Pišem istorijski roman, istinitu priču o svom pretku Vladimiru, koji je izgubio život u Balkanskom ratu, u bici za Skadar.

Vraćate se u prošlu epohu, I kroz to odužujete dug svojim precima?

Znate kako, raspisaću se o tome previše, i ovako Vas možda već davim. (smeh) Ali ukratko, mi moramo dobrano da se pozabavimo onim što zaista jesmo. A ono što jesmo, u velikoj meri je ono što su naši stari bili. Bežanje od toga nije prirodno, i onda nove generacije stasavaju u neku vrstu sintetičkog čoveka. Dakle, ne odužujem ja samo istorijske i porodične dugove, nego pokušavam da još dublje spoznam sebe samoga, kroz lik i delo Dejanića iz prošlosti.

Radim premalo shodno tome koliko mi je važan, iskreno. A jedini razlog je-nedostatak vremena. Ali, naći će se vreme, ne sumnjam, jer to je i amanet mom sinu, a za sve vezano za njega-uvek nadjem vreme.

Obećavate li kada se pojavi knjiga, da ćemo je predstaviti našim čitaocima?

Obećavam. Konačno kratak odgovor. (smeh)

Koji ste rok sebi dali za završetak knjige?

Decembar 2023-e. Ako Bog da.

Lav ste u horoskopu. Sem ovih stvari joje oficijalno radite, kakao bi ste se I šta bi ste rekli našim čitaocima o sebi?

Da, ja sam najtipičniji Lav kog poznajem. Vatren sam, energičan, pomalo prgav, nestrpljiv, svakodnevno u nekom pokretu, akciji, organizaciji, poslu. O sebi? Dosta čitam, filmofil sam, bindžujem serije, pišem pesme, volim da kampujem… ma svašta… Imao sam sad skoro i prvu mini- glumačku rolu. U pitanje je serija „Čudne ljubavi“, Nikole Koja. Ukratko, brz sam, ekscentričan i uvek, uvek svemu pristupam srcem. Nikada anemično i napola.

Kakvi su Vam planovi, za neki naredni period?

Plan je da za 20 dana izbacim obradu kultne jugoslovenske pesme „Teška vremena, prijatelju moj“, da zakoračim odmorno u novu sezonu svirki i da nadjem vremena za sve ove stvari, za koje gore rekoh da nemam.

Olivera Marinković