OSMEH JE MOJ ZAŠTITNI ZNAK!

Javnost Vas je već upoznala kroz Vaš jedinstven rad. Kada ste se odlučili da bidete frizer?

U frizerski svet sam ušao otprilike pre 20 godina. Preko najboljeg prijatelja, čiji je tata za vreme nekadašnje Jugoslavije bio takmičar u šišanju klasičnih frizura. Jednostavno mi je rekao: ,,Hajde da upišemo frizersku školu’’. Iako se sećam da sam hteo da krenem u drugom pravcu, izbor se ipak pokazao kao dobra odluka.

fotografija Stefan Stojanovć

Primetila sam da sve radite uz osmeh. Da li je to rezultat toga što se vidi da zaista volite ono što radite?

Osmeh je moj zaštitni znak! Bog me je blagoslovio da radim ono u čemu uživam.

Vaš rad zahteva kreativnost  i dobro poznavanje estetike. Da li u Vašem radu ima pomalo i psihologije?

Estetika, kreativnost i mogućnost da se iu fantazije prenese ideja u našu stvarnu dimenziju sastavni su elementi dara, a dar je inteligencija za određenu oblast, koju smatram da smo dobili od Boga kao prelepi poklon.

Da li ste ikada pokušavali da crtate ili ste do sada oslikavali portrete od kose?

Slikarstvo je moja prva ljubav. Bio sam vicešampion Srbije koja je tada bila u sastavu sa Crnom Gorom 1996. god.

Kako nastaje inspiracija i koliko se dugo pripremate pre nego krenete da ralizujete svoje ideje?

Teško je objasniti kako nastaje ideja. Ona se stvara, barem kod mene, razmišljanjem i kreiranjem u glavi. Što se tiče portreta, nekih 7 dana, otprilike 10 do 15 min, posmatram fotografiju portreta i gledam da uočim senke i podsenke, što je jako bitno za završnu realizaciju portreta.

Pre četiri godine ste napravili najveću frizuru na svetu. Kakav je to osećaj bio? Recite nam nešto više o svom prvom rekordu…

Osećaj je bio fantastičan. Tu sam ušao u drugi svet, za razliku od hair tattoo i svečanih frizura skulptura. Razlika je bila u tome što je frizura ogromnih dimenzija. Nemam ograničenja što se tiče materijala koje koristim za frizure.

Ove godine ste otišli još dalje i još više i postavili ste novi rekord. O čemu se zapravo radi?

Da, napravio sam ogromnu frizuru koja je mnoge ostavila bez daha, zbog svoje veličine i motiva. Radi se o drevnom ratnom kraljevskom brodu (galeonu) koji sam oblikovao po svojoj fantaziji. Na tom projektu sam radio 2 god, kad god bih imao vremena između mušterija.

Inspracija Vam je bio jedan brod. Zašto Vam je baš on zapao za oko i inspirisao Vas na rad?

 Brodovi su oduvek povezivali civilizacije i kontinente, a samim svojim izgledom su fascinirali ljude i davali utisak avanture. Brod je bio inače ukrašen duhovnim simbolima (hrišćanskim), jer sam vernik. A znamo da je Hrist učio Petra zanimljivim životnim lekcijama, koje su mu bile jedne od temeljnih osnova za njegov život, i na kraju, i svet gde se hrišćanstvo prenelo.

U svom radu ne koristite samo kosu već i sve ono „što Vam padne pod ruku“. Zapravo, kada ste kreativac, sve je materijal…

Nemam ograničenja što se tiče materijala koje koristim za frizure. Kada bi bilo potrebno, stavio bih i armaturu. Naravno, postoje sekcije u određenim zonama gde se sama kosa oblikuje, ali ako ispod treba nešto da se podmetne, jednostavno se stavi drugi predmet, ako se proceni da će faliti kose.

Koliko radite na sebi, koliko se edukujete, a koliko Vam je praksa važna za Vaš specifičan rad?

Kada sam tek počinjao, postavio sam visoke ideje ispred sebe i pokušao da dođem do rešenja. Kada sam razumeo kako treba da se radi, ostalo je bilo lako kada posedujem dar koji sam dobio od Boga. Kako nove ideje dolaze, frizure postaju sve interesantnije i zahtevnije.

Portreti na muškim temenima? Da li je bilo i obrnutih slučajeva?

Nekada davno sam uradio baš na devojci neodređeni, iz svoje glave, muški portret. Tako sam i počeo. Ipak, kasnije su mi modeli bili muškarci, jer treba sedeti 8 sati i potrebna je veća površina glave, kako se portret ne bi deformisao.

Olivera Marinković