VOLIM KAD SAM ISPRED KAMERE…

Mnogi od nas trasiraju svoj životni put još u detinjstvu, svesno ili nesvesno. Tako je i on, obrevši se u jednoj reklami još u osnovnoj školi. Kao radijski i TV novinar, Srđan Zelenbaba Zele, prošao je sve faze rada, a vrlo iskreno priznaje da baš voli da bude pred kamerama i mikrofonom. Zašto da pričamo mi? Tu je on da nam dočara kako je to bilo od početka do današnjih dana.

Obično ste sa druge strane mikrofona ili kamere. Da li volite kada ste ispred ili vam je svejedno pošto ste „uigrani“?

S obzirom na to da sam i radijski i televizijski čovek, prošao sam sve moguće faze i jako volim kad sam ispred kamere, pogotovo što me u tom momentu gledaju milioni gledalaca, to uzbuđenje i adrenalin treba doživeti. Osećam se nekako lepo, moćno, prija mi to, nisam narcis, ali, eto, valjda volim svoj posao, pa je normalno. Sa druge strane biti iza kamera uopšte nije loše, jer tad možete da imate i podočnjake, jer vam, recimo, devojka nije dala celu noc da spavate, pa je sreća što gledaoci ne vide kako izgledate, možete biti čupavi, onako opuštenije obučeni ako vam baš tog dana nije do toga da se sredite i tada ste uglavnom koncentrisani samo na sagovornika. Što se tiče radija, to je donekle slično ovome biti iza kamera, s tim što su slušaoci onda  koncentrisani na vašu priču i na vaš glas, pa je nezgodno ako zapetljate jezikom, jer znaju da je bila burna noć!

Da krenemo redom…Kako ste se obreli u medijima i novinarstvu? Deluje da baš volite ono što radite…

Ja sam još u osmom razredu osnovne škole upisao modeling tako što sam čuo reklamu na radiju da jedna ,,nepoznata“ agencija iz Beograda traži modele i odmah sam zapisao broj i pozvao ih. Nekako su me privlačili reflektori, ta glamurozna svetla, kamere…kada sam sve dogovorio sa njima, uputio sam se u taj neki stan u nekoj staroj zgradi, ogroman, salonac, uopšte nisam znao koliko je to sigurno sve, Ulazim unutra, žive duše nema, prolazim onim hodnicima, nije mi bilo svejedno, jer ipak sam bio klinac, ali šta da radim. U jednom trenutku u jednoj od tih soba zatičem njih troje koji su me onako toplo dočekali i hvala bogu na kraju je sve bilo ok. Iz ove perspektive, kad pogledam, mislim da sam bio previše mlad, hrabar i lud jer svašta se dešava u velikom gradu. Imao sam nekoliko revija, slikanja, sve je to bilo lepo i ljudi, ali falilo je meni tu nešto. Jednog trenutka slušajuci lokalni radio iz Obrenovca, čuo sam da traže saradnike i tad je meni kvrcnulo u glavi šta ja zapravo želim i kockice su se sklopile. Odmah sam se upustio u akciju, dobro sam se pokazao na kastingu iako pojma nisam imao niti sam uopšte znao ovaj posao. Vremenom sam dobio i emisiju koja je postala najslušanija u tom gradu, posle sam radio na mnogo jačim radio stanicama u Beogradu, od jutarnjih programa do popodnevnih, večernjih, ali jako sam ponosan na odlične rezultate koje sam postigao sa showbiz radijskim magazinom ,,Vikend sa Zeletom“, u kojem sam ugostio mnogo poznatih licnosti, od Lepe Brene preko Dragane Mirković, Zdravka Čolica i drugih…Ta emisija me je nekako istakla, mnogo bitnih ličnosti u ovom poslu me je primetilo i radeći tu emisiju sam ostvario odlične kontakte što mi je mnogo značilo kasnije kada sam prešao da radim na ,,Prvu’’ TV.

Šta je za Vas rad na radiju i TV-u? Ljubav, adrenalin, avantura…ili?

Za mene je ovaj posao ljubav i zabava. Volim to što radim, ali se i mnogo dobro zabavljam i ko obrati pažnju na moje intervjue sa poznatima, uglavnom će primetiti da su šaljivi, pozitivni, da je tu puno smeha. Tek ponekad kad priča to zahteva, dotaknem se nekih teških tema, ali uglavnom izbegavam crnilo. Cilj mi je da gledaoci uživaju, da narod uživa dok prati moj rad i da ih to uveseljava.

Da li za svoj rad imate neki koncept u glavi ili jednostavno pustite da se sve dešava spontano, pa dokle stigne?

Verujte mi ja sve pustim da ide spontano, pa gde stignemo. Dešava se da nekad pripremim u glavi okvirno šta ću i kako ću, ali ja nikada, pa čak ni u školi nisam bio štreber. Kod mene je sve u trenutku i onda sklopim neku zanimljivu priču, a i dugo se već poznajem sa mnogima koje snimam, pa znamo energiju jedni drugima.

Vodite li neku statistiku u vezi sa svojim poslom i da li postoji osoba sa kojom do sada niste radili, a voleli biste da je intervjuišete?

Da mi nije ljudi koji me prate svih ovih godina i koji mi pišu na Instagramu i na primer podsete me: ,,Eej, je l se sećaš onda kada si Draganu Mirković pitao ovo ili ono’’…ja ostanem u šoku, jer sam zaboravio na to, prošlo nekih sedam-osam godina, ko će to da pamti, a oni se svega sećaju i sve upijaju. Imam tako neki krug ljudi koji jako voli to što radim i koji su mi ogromna podrška. Tako da mislim da više oni vode statistiku u vezi sa menom i mojim poslo, nego što ja to radim. Moja želja je bila da sarađujem sa Lepom Brenom, jer je za mene ona najveća zvezda Jugoslavije i meni se ta želja ispunila. Ok, voleo bih da se oprobam u Holivudu, uživao bih da radim sa Madonom, Lejdi Gagom i drugima, ali šta bude, biće, ne opterećujem se. Mogu da se pohvalim da već sarađujem sa jednom svetskom zvezdom, čovek kojeg mnogo cenim i volim, a to je naš najbolji Novak Đoković.

Utisak je, gledajući i slušajući, da ste tip: „Ništa ne može da mi izmakne, uvek držim situaciju pod kontrolom“. Da li je to tako?

Kako ste me dobro procenili, da, u pravu ste skroz, ja se trudim da sve držim pod kontrolom i ništa ne može da mi promakne. Nekad me to i nervira, jer uđem recimo u prodavnicu po hleb i sve primetim, osmotrim, to je valjda neka profesionalna deformacija.

Pošto poznajete mnogo poznatih ličnosti, kada sa njima radite intervju, da li iskoči i po neki „lični momenat“? Da li Vam je teže da radite sa onim ljudima koje dobro privatno poznajete  ili?

Ne štedim ja previše poznate, ja iskreno i otvoreno njima pristupam i kada vidite da im se osmehujem, grlim, ljubim, znajte da to radim iskreno i od srca, ali isto tako umem i da budem provokativan, pa da nekoga s kim pijem svakodnevno kafu pitam nešto što možda ne bi voleo da čuje, ali to je zato što sam ja iskren, nisam fejk i neko ko je ulizica, ja vrlo profesionalno radim svoj posao i smatram da su mnoge moje kolege propale upravo zato što su u poslovni odnos uključile privatni momenat. Poznate ličnosti ne treba da se ljute ako ih pitam nešto što im ne odgovara, to je posao, to je marketing, to je priča, to je nešto što treba da iskoriste kako bi dobili poene kod naroda.

Pratite estradu. Kako biste je Vi u ovom trenutku opisali?
Meni je naša estradna scena jako zabavna. Tu se više ne zna ko pije, ko plaća. Mnogo je sujete, utripovanih klinaca koji su se juče ispilili, a već glume ludilo, ali meni je sve to zabavno, ja znam da pola njih neće postojati za desetak godina, možda i manje, a recimo sad su mega popularni, ali bože moj, šta da se radi. Dok god oni čine da meni bude lepo, da se ja smejem, pa i nekim njihovim ludostima, meni je sve to super!

Dugo ste u medijima. Da li delite savete poznatima ako vidite da greše? Kao neko sa strane, ponekad vidite bolje situaciju od njih.

Moram priznati da sam u više navrata osetio od pojedinih neku malu dozu ljubomore, kao da mi zavide što sam u nekoj emisiji, što sam nasmejan, pozitivan, što me narod voli iako nemaju razloga da budu ljubomorni na mene, jer su oni ti koji pune hale, dvorane, uzimaju ogromne pare, ali očigledno mi zavide na dobroj energiji, jer ja sam srećan čovek. Dešava se da nekog posavetujem, da mi traže savet, čak i ličnosti koje su već stekle popularnost i jako su ime na sceni, ali naravno, uvek sam tu da pomognem, pogotovo kolegama.

Koji su to moralni principi koje nikako ne biste prekršili zarad senzacionalizma?
Nikada nisam bio od tih koji ce da uništavaju porodice, ljubavne veze, da neko lije suze zbog mene i da ja budem taj koji će nekome zagorčati život samo da bih imao ekskluzivu. Ne, ja nisam taj. Kada bih rekao stvari koje znam, počev od političara preko sportista, a posebno estradnih ličnosti, verujte mi, puklo bi mnogo brakova, nekima bi možda i letele glave. Jako je važno u ovom poslu da ne izgubiš kompas i da znaš gde je granica, postoji nešto vrednije od senzacionalizma i ekskluzive, a to je miran san.

Vas vole i gledaoci/slušaoci/kolege i poznati. Kako ste zadobili njihovo   poštovanje?
E to me baš raduje, uđem u prodavnicu i prodavačica se oduševi, želi da me zagrli. Taj osmeh na ljudima kad me vide, oduševljenje i ta emocija koju osetim, nema cenu. Nekad se postidim i pitam se zbog čega me ljudi vole, jer ja samo radim svoj posao kao i svi drugi, ali verovatno sam im nešto zanimljiv, iskren sam, imam dobru energiju, nisam zloća, pa valjda to ljudi osete, ne znam. Kolege jako poštujem i kad god mogu, trudim se da svima izađem u susret, pomognem.

Da li ste timski igrač ili volite da svojim delima i rečima ipak date neki svoj pečat?

Hteo, ne hteo, ja sam drugačiji, to svi kažu, a i to se vidi iz mojih priloga. Jesam timski igrač, ali taj moj pečat nekako sam ispliva i izađe na videlo, jer ja protiv sebe ne mogu. Doneo mi je dobro, ali mnogo puta sam imao i stresne momente zbog toga što sam ispadao iz sistema i razlikovao se od drugih, to se recimo ranije nije dopadalo mojim nadređenima. Ali ja furam svoj fazon i boli me uvo za sve.

Informisanost je ključna stvar u našem poslu. Kako dolazite do informacija i kako birate osobe za intervjue?

Dok sam radio emisiju na radiju, uopšte me nije toliko zanimalo šta je trenutno aktuelna priča u Srbiji, ko je koga prevario, skandali i tome slično. Ja sam proizvodio program tako što sam stvarao svoje priče, što se pokazalo odlično, jer je slušanost bila velika i uspeo sam u tome da vratim pevače na radio, jer su jedno vreme bili zapostavljeni, a mislim da je i danas takva situacija, jednostavno voditelji na radio stanicama baš i ne žele da sarađuju sa poznatima, pogotovo pevačima, malo im je ispod časti. U ,,Exkluzivu’’ je drugačije, traži se ono što je aktuelno, ali naravno i mi sami stvaramo priče. Osobe sa kojima radim intervjue biram isključivo po tome ko mi trenutno prija, a ko ne, ko me poštuje, a ko ne, opet kažem, emisija zahteva aktuelnost, pa i na to obraćam pažnju, nekad se desi da mozda ne želim da snimam nešto ili nekog, ali znam da će mi doneti gledanost i da je ta osoba trenutno bitna za emisiju. Do informacija dolazim lako, povezan sam sa kolegama, poznatima, policijom, ljudima koji rade za državu, dakle sve što me zanima, lako mogu da saznam.

Raditi u medijima nije lak posao i ima drugu stranu medalje. Šta je ono što je najteže za Vas u poslu i kako prevazilazite teškoće kada se pojave?

Nekad mi je jako teško da ustanem ujutru, tako bih slatko ostao u krevetu da spavam, a moram hitno da odem na TV kako bih spremio priloge za emisiju, to je recimo nešto što me vrlo često muči i tu krizu prevazilazim tako što pustim muziku od rane zore, pa pevušim dok se tuširam, jer mi je to jedini način da sebi ne upropastim dan. Ako se dotaknemo onih nezgodnih situacija na poslu, kada se ne slažete sa nečijim mišljenjem ili nešto krene naopako, sebe smirim time što znam da će na kraju sve biti dobro i da me Bog čuva.

Svako ponekad poželi da promeni posao ili da se iz javnosti premesti u „ilegalu“. Da li se to i Vama dogodilo u karijeri i kada ?
Jako često me pojedine kolege pitaju: ,,Je l ti dosadilo više sve to, kako ne poželiš da se skloniš, povučeš? Previše je šljama i ološa na estradi’’, a ja energije imam više sada nego ranije. Imam utisak da nikada neću otići u penziju i toliko u glavi imam ideja i planova da ni sam ne znam šta ću pre. Ja baš volim svoj posao i svestan sam da je sve ovo jako stresno nekad, ali na kraju dana, kad legnem i razmislim, shvatim da sam baš srećan što radim ono što volim i što me ispunjava i uglavnom pamtim samo one lepe trenutke. Na primer, polako dolazi do neke smene generacija i sve je više mlađih u ovom poslu i pojedine mlade kolege su bili deca kada sam radio na radiju i slušali me, a sad su oduševljeni što rade sa mnom, pa krenu da mi prepričavaju neke momente iz emisija koje sam vodio, svega se sećaju i to mi baš bude drago, kako da mi sve ovo onda dosadi.

Da li je objektivnost Vaše drugo ime? Ili kako biste sebe opisali kao medijsku ličnost?

Sebe bih opisao kao nekog ko se trudi da narodu koji voli i prati šoubiznis ulepša dan, prenese dobru energiju, pruži zanimljive i kvalitetne informacije, a pre svega izmami osmeh na licu.

S obzirom na situaciju i na postojeći virus, kako ste se osećali kada je trebalo da radite, a „ništa se posebno nije dešavalo“ i koliko je sve ovo uticalo na posao kojim se bavite?

Na početku to nisam shvatao toliko ozbiljno, mislio sam da neće doći kod nas, već je to samo tamo u Kini, ali kad je sve postalo previše ozbiljno, moram priznati da mi nije bilo lako. Ipak ja radim sa ljudima i morao sam da mislim na svoju porodicu i sebe. Kad je bio najgori talas, zatvaranja, kad ništa nije funkcionisalo, ja sam radio i zajedno sa svojim kolegama stvarao emisiju koja je trebalo da bude zabavna, ali da ipak ima meru, jer kome je do smeha kada je toliko obolelih. Ne možete da verujete koliko je to bilo teško, nema promocija, mnogo poznatih se zarazilo, pa ne možemo da snimamo intervjue, većina ne želi da se oglašava. Ja sam rekao da smo mi heroji kad smo uspeli da u takvoj situaciji pet dana u nedelji stvorimo emisiju i da sve funkcioniše kao da se ništa ne dešava.

Bez obzira da li je vest ekskluzivna Vi zadržavate „granicu“ pristojnosti. Da li se to uči godinama ili je stečeno dobrim vaspitanjem?

To je pre svega stečeno dobrim vaspitanjem. Jeste moj posao takav-kakav je, granice pristojnosti su se srozale generalno i ja ne bežim od nekih šaljivih provokativnih pitanja, ali opet se trudim da ne preteram i ne povredim ili uvredim nekog.

Stalno ste u žiži. Kako se odmarate, punite baterije, regenerišete…?
Verujte mi ni sam ne znam kako ja sve ovo izdržavam. Imam u svom okruženju ljude koji su usporeni, često umorni, nekad mi se čini da su i nezainteresovani za život, pa kad uporedim njih i sebe, pomislim: ,,Bože, šta bi oni radili da su u mojoj koži?’’. Mene ispunjava ovaj posao i volim da kažem da mi upravo zbog njega život prolazi u veselju, mene napuni baterijama to kad odem recimo na neki događaj i tu bude mnogo meni dragih osoba sa kojima se izgrlim, ispričam, ismejem, mnogo toga se dešava i lepog i ružnog, ali sve je to život.

Kakvi su Vam planovi do kraja godine, ako ne može dugoročnije?
Imam mnogo poslovnih ponuda i neke su veoma dobre. Ostaje mi samo da odlučim šta i u kom pravcu želim da se moja karijera kreće, a samim tim i moj život. Trebalo je sad u oktobru da otputujem za Ameriku, da radim intervjue sa Enrikeom Inglesijasom i Rikijem Martinom, međutim, mislim da ću to odložiti zbog virusa, jer još uvek nije stabilna situacija, a i zbog nekih poslovnih planova koji mi mogu mnogo značiti u životu i doneti dobre finansije na duže staze. Takođe, u pregovorima sam i za neku radijsku emisiju, ali videćemo. Ja se ne opterećujem i nisam neko ko žuri, gledam da uživam u životu i da mi bude lepo.

I za kraj, može li neka ekskluzivna vruća vest za naše čitaoce? Iznenadićemo se kad ili kome/čemu?

Uh uh, odakle da počnem? Iznenadićete se kada budete saznali ko je voditelj koji se bavi muškom prostitucijom i slao je svoje vruće golišave fotografije pojedinim muškarcima. Takođe, nedavno se desio skandal u kući jednog političara kojeg je žena nahvatala sa ljubavnicom. Zapravo, on je ljubavnicu više puta dovodio u kuću kada je žena bila odsutna i na putu zbog posla, a sve to je znala kućna pomoćnica, ali je ćutala i naravno kada se žena iznenada vratila ranije sa puta i sve to zatekla i saznala, bila je opšta drama, ali je šamar na kraju dobila služavka koja je krila to od nje. Ljubavnica je zapravo popularna pevačica, što ovoj priči daje još veću draž. Jedan pevač, inače velika zvezda, koji se predstavlja kao porodičan čovek i kune se u svoju suprugu, krije da ima vanbračnog sina kojeg je nedavno dobio, sa ljubavnicom iz Crne Gore. Eto, toliko za sada… pričaće se i pisaće o tome uskoro.

Olivera Marinković