Ljubav, to je naš smisao i pokretač za sve u životu.

Marinu i Mariju Gobović publika širom četiri strane sveta dobro poznaje. Zapravo, gde god može da se čuje naša tradicionalna i izvorna pesma, čuju se i one.  Trude se da tu našu etno muziku približe što širem krugu slušalaca, na jedan prefinjen i specifičan  način koji i priliči damama njihovog kalibra. Što bi se reklo: ,,Svetske a naše’’. Drago nam je što u jednom intervjuu imamo dve sagovornice na istu temu, a zapravo, za sve one koji ne znaju, Marija i Marina Gobović su bliznakinje, nekako iste, a opet različite,  sa raskošnim vokalima da čak i one koji ne preferiraju tu vrstu muzike podignu na noge i nateraju da ih slušaju i poštuju ono što rade. Audicija za radio ,,Beograd’’ im je promenila živote i bila odskočna daska za samostalnu karijeru.  Evo njihovih odgovora za ,,Naj magazin’’ i dokaz da se sa pravim profesionalcima najlakše dogovorite, jer je sve po sistemu ,,rečeno-učinjeno’’.

Verovatno ste vaš dar za pevanje otkrile u detinjstvu. Ko je bio prvi i ko vas je usmerio na tu stranu?

Marija: Naši roditelji su uočili da posedujemo muzički talenat još kada smo bile devojčice. Sa pet godina su nas upisali u muzičku školu, pa se često šalimo da smo prvo naučile note, pa potom slova.

Marina: Srećne smo što smo naš talenat nasledile od oca, jer je tata svirao violinu i mnogo lepo peva, ali se time nije bavio u njegovoj karijeri. Mislim da nam je on zato i najveća podrška kada je muzika u pitanju i uvek nas bodri da sve može da se postigne, samo da uvek budemo uporne i istrajne u svemu što volimo.

Ozbiljniji koraci kreću u KUD-u, a potom na scenama širom sveta?

Marija: Nas dve smo bile vokalni solisti u KUD „Branko Cvetković“, otuda i ljubav prema izvornoj muzici. Sa KUD-om smo puno putovale i imale divne koncerte, predstavljajući našu tradicionalnu muzičku baštinu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Kako pamtite to vreme?

Marina: To vreme pamtimo po divnim koncertima, putovanjima i upoznavanju dragih ljudi.

Koji je to bio trenutak kada ste se odlučile za samostalnu karijeru?

Marija: Mislim da je presudan momenat u našoj karijeri bila velika audicija na radiju ,,Beograd’’, gde su se tražile mlade nade, čije će interpretacije biti sačuvane u arhivu radija ,,Beograd’’. Izabrane smo i to nam je bio ogroman podstrek i potvrda da nastavimo da se bavimo ovim muzičkim pravcem. U žiriju je bila naša čuvena umetnica Merima Njegomir. Nakon te audicije, moram da kažem da smo imale uvek njenu punu podršku. Kada smo snimale pesme, pravile koncerte, uvek je bila tu za nas i hvala joj na tome.

Kako biste definisali muziku koju izvodite? Zapravo, dobri pevači mogu da pevaju baš sve…

Marina: Muziku koju izvodimo bismo okarakterisale kao etno-pop. Cilj nam je bio da približimo etno muziku mladima, tako da smo kroz moderne aranžmane to i uradile. Na našim koncertima sve više ima mladih, posebno dece, što nas mnogo raduje.

Marija: Nama je veliki prijatelj i podrška u muzici bila i Usnija Redžepova. Marina i ja smo joj često pevale prateće vokale na njenim solističkim koncertima. Obožavamo zvuk trube, tako da imamo puno pesama koje su snimane sa trubačkim orkestrima. Ponosne smo što nastupale i kao specijalne gošće Dejanu Petroviću, u Guči, sa kojim imamo snimljenu i pesmu „Hej, trubači“, koju je napisao čuveni kompozitor Milutin Popović Zahar.

Do sada ste izdale dva albuma. Da li ste za vreme koronavirusa razmišljale o nečem novom?

Marina: Zapravo, tri albuma smo snimle do sada. Prva dva albuma „Zora“ i „Probudi se“ su inspirisama balkanskom muzičkom tradicijom, dok je treći album „Deci na dar“, namenjen najmlađima. Marija i ja smo bile autori celog albuma, muzike i tekstova i veoma smo ponosne na to. Takođe, sve pesme smo ekranizovale i snimile sa učenicima naše škole „Slavujčići“.

Marija: Imamo puno toga u planu u narednom periodu i radujemo se. Biće novih pesama, kako za decu, tako i za ljubitelje etno zvuka. Nećemo unapred da otkrivamo, ali smo sigurne da će se našoj publici dopasti ono što im pripremamo.

Oba albuma su vam izdata za ,,City rekords’’. Oni se bave drugačijom muzikom i šta je ono što su preproznali kao vaš kvalitet?

Marina: Mislim da je upravo to što ste i napisali – kvalitet. Ako se srcem bavite nekim muzičkim žanrom, koliko god to nije, kako neki kažu, komercijalizovano, mi se vodimo srcem i smatramo da svaki muzički pravac i žanr pronađu svoju publiku.

Tradicionalna muzika je muzika koja ima odabranu publiku. Međutim, vi je uvek izvodite na drugačiji način…

Marija: Treba ići u korak sa vremenom. Mi izvornu muziku volimo i želimo da je izvodimo i da je sačuvamo od zaborava, ali da bismo to uradile, smatramo da je trebalo uvesti neke novine. Zato se i trudimo da uvek uradimo nešto novo, drugačije, etno, a moderno.

Imate po dve diplome. Jedna je Pravnog fakulteta, a druga solo pevanja…da li je definitivna odluka muzika, ili…?

Marina: Obe se bavimo i muzikom i pravnom strukom. Nikada nismo odustale od jedne, nego je uvek bilo uporedo. Često nas pitaju kako to uspevamo, ali smatramo da je dobra organizacija ključ svega.

Vaši nastupi su sami za sebe događaj. Ko vam pomaže u osmišljavanju nastupa, odabiru i aranžmanima pesma i sl… da li ste same ili imate tim?

Marija: Srećne smo što imamo divne ljude oko nas sa kojima godinama sarađujemo. Naravno, svaki predlog mora da nam se obema svidi, od aranžmana pesama do stajlinga za nastupe, pa tek onda kažemo da nešto može ili ne može.

Da li ste poželele da koketirate sa žanrovima i da sebe prikažete i u nekom drugom svetlu?

Marina: Na našem repertoaru ima puno žanrova, od pesama gde samo pevamo uz pratnju klavira, do pesama uz trubače. Marija više voli da peva balade, a ja više volim brze ritmove, zato kada biramo neku pesmu koju ćemo snimati, nekada „pobedi“ Marija, nekada ja. 😊 Kada radimo preradu neke pesme, aranžman može potpuno da promeni atmosferu, tako da ima pesama koje ste navikli da su spore, balade, ali uz naše aranžmane, na te numere publika igra.

Mnogi žiriji su prepoznali vaš kvalitet, tako da vas ni nagrade nisu zaobilazile. Kakvu radost i odgovornost one nose?

Marija: Poslednjih godina Marina i ja smo dobitnice preko 15 laureata i priznanja za doprinos izvornoj muzici i nagrada za zalaganje i rad sa najmlađima. Na svaku nagradu smo veoma ponosne, jer svaka pokazuje naš trud i rad i daje nam podstrek da nastavimo da se bavimo ovim čime se bavimo i da nikada ne odustanemo.

Izgleda da publiku treba graditi i među najmlađima. Vi ste uradile i jedan album za dečicu…Kako ste došle na tu ideju? Da li ste poželele da prenesete svoje znanje mlađima i osnujete i neku svoju školu pevanja?

Marina: Od momenta kada smo obe postale mame, javila se želja da uradimo album koji će biti i za najmlađe. Često volimo da se našalimo da su nam naša deca bili najveći kritičari kada smo pisale pesme. Primetile smo kod njih da ne vole balade, nego samo brze pesme, tako da su na albumu sve pesme uz brze ritmove, samo je jedna uspavanka.

Marija: Pre 4 godine smo osnovale školicu pevanja „Slavujčići“, gde im prenosimo naše znanje. Vodimo ih na dečje festivale, pravimo koncerte, snimamo nove pesme, snimamo spotove. Rad sa decom je veoma inspirativan i zahteva veliku pažnju i trud, jer je potrebno da deci pored toga što im je zabavno, bude i edukativno, pa sve to treba uskladiti. Veoma smo ponosne što deca iz naše škole na takmičenjima osvajaju nagrade i što osećamo njihovu ljubav, pažnju, poštovanje i iskrenost. To je neprocenjivo.

Predstavite nam malo saradnike sa kojima ste do sada sarađivali…

Marina: Puno je imena u muzičkom svetu sa kojima smo sarađivale. Od kompozitora drago nam je što sarađujemo sa Sašom Miloševićem Maretom. On potpisuje ceo naš prvi album „Zora“, a uradio je i nekoliko singlova za nas. Upravo radimo zajedno neke nove pesme, ali ne želimo još da otkrivamo o čemu se radi. Pomenule smo Milutina Popovića Zahara, koji nam je do sada napisao divne pesme koje mnogo volimo. Drugi album potpisuje etnomuzikolog i kompozitor, Andrej Andrejević. Sarađivale smo i sa Marinkom Rokvićem, Merimom Njegomir, Cunetom Gojkovićem, Dejanom Petrovićem, Usnijom Redžepovom…

Da li planirate neke novine u radu i čime ćete u skorije vreme obradovati vašu publiku?

Marija: Za sada ne želimo još ništa da otkrivamo. Mogu samo da kažem da ćemo uskoro publici predstaviti nekoliko novih pesama.

Kako provodite slobodno vreme? Šta još sačinjava vaš život a nije muzika? Koja su to još vaša interesovanja?

Marina: Sve slobodno vreme je posvećeno našoj dečici – Janku, Katarini, Sofiji, Stefanu i Sari. Šetamo, igramo se, pevamo. Ljubav, to je naš smisao i pokretač za sve u životu.

Olivera Marinković