Breaking

SLIKANJE JE NEŠTO U ČEMU UŽIVAM I NEKAKO SAM TU NAJVIŠE PRONAŠLA SEBE

ART / biznis i karijera / 1 septembra, 2021

Krstina Živković  ( https://www.instagram.com/april_rose_art/  /      započinje studije na Elektronskom fakultetu, međutim, životne okolnosti joj nameću sasvim drugi put u kome trenutno uživa radeći ono što najviše voli. Ova divna i mlada umetnica bavi se akrilnim slikarstvom, koristeći tehniku koja se zove ,,Scratch Art“, jedinstvenu kod nas a i u svetu. Pored ogromne ljubavi prema crtanju i slikanju, kako kaže, voli da istražuje i ljudski um i način na koji on funkcioniše, pa je tako završila razne edukacije, borilačke veštine joj nisu nimalo strane, a podjednako uživa i u muzici u kojoj se takođe pronalazi. U slobodno vreme, kao i svaka mlada dama, uživa u druženju sa porodicom i prijateljima, kao i upoznavanju novih ljudi. Načeli smo još mnogo tema za razgovor, a mi joj se zahvaljujemo, jer je bila izuzetno inspirativan sagovornik.

Studirali ste Elektronski fakultet, međutim, životni put Vas je odveo na neku sasvim drugu stranu. Odakle želja da se bavite umetnošću tj. slikarstvom i kako je Vaša priča počela?

 

Ne postoji kreacija bez destrukcije – tako je nekako i moja priča počela. Ranije sam bila uspešna učenica, ispunjavala sve što se od mene tražilo, upisala fakultet koji sam mislila da sam htela, krenula sasvim dobro, a onda naglo pala. Mnogo truda sam ulagala, ali su rezultati izostajali. Imala sam utisak da mi se u nekom momentu ceo svet srušio, našla sam se na dnu u svim oblastima života, odnosi sa ljudima su se generalno pogoršali, a na kraju svega i zdravlje. To me je navelo da se zapitam čiji život živim, da li vidim svoju budućnost, šta je to što ja želim i nekako je sve vodilo na tu stranu ka umetnosti. Slikanje je nešto čemu sam se uvek vraćala kad god bih se našla u nekoj stresnoj situaciji, samo sam to radila za svoju dušu. Tek kada je par mojih prijatelja videlo neke od slika i crteža koje sam uradila, usledili su predlozi da bi ,,možda trebalo time da se bavim”, da je ,,vrlo sebično što takav talenat krijem od sveta” i u nekom momentu sam odlučila da je to-to. Stranicu sa radovima sam napravila 1. aprila 2018. godine, namerno, da me podseća da život i nije toliko ozbiljan koliko sam mislila. Od tog trenutka je sve, uključujući i zdravlje, krenulo na bolje.

Svestranost i kreativost su nešto što Vas opisuje. Pohađali ste i završili mnoge edukacije, a ni borilačke veštine Vam nisu strane, a sebe ste pronašli i u muzici. Zaista za svaku pohvalu. Gde se ipak najviše pronalazite i učemu najviše uživate?

 

Hvala najlepše. Slikanje je nešto u čemu najviše uživam i nekako sam tu najviše pronašla sebe. Ono mi daje potreban mir iz kog mogu da stvaram. To vidim kao svoj dar i životni poziv, nešto što sa lakoćom radim.  Ne mogu da kažem da sam samouka, nikad ništa u vezi sa slikanjem nisam učila, samo uzmem četkicu i krenem da stvaram i ovaj um se tu više ništa ne pita.

 

 

Bavite se akrilnim slikarstvom, tačnije tehnikom koja se zove ,,Scratch Art“. Šta ova tehnika tačno predstavlja i odakle ideja da baš nju koristite u Vašem radu i stvaralaštvu?

 

Crtanje i slikanje na scratch (greb) papiru je nešto što sam nazvala Scratch Art. To je nešto jedinstveno kod nas, a i u svetu. Znam svega par ljudi koji su me pitali šta je to, pa isprobali, ali inače nisam srela nikog ko se time bavi i koristi scratch papir kao nešto na čemu može da nastane umetničko delo. Obično ga u nekim zemljama koriste za kaligrafsko iscrtavanje, čestitke ili pak za smirivanje stresa. Deca takođe vole da iscrtavaju po njemu.

Ono što Scratch Art čini zanimljivim, a i unikatnim, jeste to što nikad ne znate unapred koje su boje ispod crnog sloja koji se izgrebe. Ako se još iskombinuje sa akrilnim bojama, slike izgledaju jako živopisno i sa puno boja.

Ova tehnika mi je pomogla da naučim nekoliko mnogo bitnih stvari u životu, odatle i ideja da baš nju koristim.  Kada izgrebem crni sloj, to je to, ne mogu da ga vratim, ali to ne znači da sam upropastila sliku, naprotiv, to znači da je slika savršena baš takva kakva jeste i da je moje samo da pustim ruku da kreira kako želi. To mi je puno pomoglo da se oslobodim straha od greške, uverenja da nisam dovoljno dobra, težnje da sve mora da bude savršeno i da zadovoljava očekivanja nekih drugih ljudi.

 

Mediji često izveštavaju o prilično poražavajućem stanju u kulturi kod nas.Vi ste bez obzira na sve okolnosti ipak odlučili da se bavite slikarstvom. Koliko Vam je bilo potrebno da ljubav prema umetnosti pobedi savršene uslove za stvaralaštvo, ali i materijalnu sigurnost? Da li ste se ikada suočili sa ovakvom dilemom?

 

Ja sam Vam nekako oduvek u duši bila buntovnik i želela da vidim smisao zbog kog smo ovde. Dobar deo onoga što se plasira u javnosti, kao nešto što je istina, nisam prihvatala kao istinu, da je tako kako je i mi tu ne možemo ništa. TV program se ne zove ,,program” bez veze, zar ne? Smatram da smo sami kreatori svoje realnosti. Ako ja želim da živim u svetu u kom su stvaraoci uspešni, materijalno sigurni, u kom se ljudi bave onim što vole, onim što je njihov životni poziv – u pravu sam, u takvoj realnosti ću i da živim. Ako prihvatam da je svuda loše, da novca nema, teško se živi, svako je svakom neprijatelj i pretnja – ponovo sam u pravu, baš u takvoj  realnosti ću i da živim. Izbor je na meni, kao i na svakom od nas. Sama odluka da prihvatim svoj životni poziv je bila dovoljna da pobedi sva ostala uverenja koja kažu da se od toga ne živi.

 

 

Šta Vas pokreće? Gde najčešće pronalazite inspiraciju?

 

Najviše me pokreću želja da živim svoju svrhu, da se potpuno zdravstveno oporavim i ponovo hodam sasvim normalno, kao i želja da generacijama koje dolaze mi stvaraoci ostavimo svet u kom neće biti ovih dilema da li se od stvaranja živi ili ne, da im budemo inspiracija i podrška da i te kako odaberu svoj dar.

Inspiriše me sve što mi na neki način predstavlja izazov.

 

 

Slikanje akrilnim bojama u početku Vam je donosilo nesigurnost. Kako danas gledate na to iskustvo i da li su se stvari promenile?

 

Da, promenilo se dosta toga. Imala sam jaka uverenja da to kako slikam neće da bude prihvaćeno od drugih ljudi, jer ja nisam akademski slikar, šta ja znam o slikarstvu. Ispostavilo se da znam dovoljno i da je samo trebalo da verujem sebi i radim to što najbolje umem. Volim da se i sama začudim kada završim neku sliku, imam utisak kao da je nešto drugo naslikalo, a ja sam samo poslužila kao provodnik da ta svest stigne do platna.

 

 

Koji su najčešći motivi koji su zastupljeni na Vašim slikama i da li postoji slika koja Vam je do sada bila najzahtevnija za rad?

 

Iskreno ne znam, ima tu svačega od prirode, preko srećnih parova, životinja, motiva koji se vide samo u mraku, do motora i formula. 😀 Možda je japanska trešnja postala na neki način moj zaštitni znak, uradila sam puno slika sa tim motivom i nekako je ljudi uvek uoče.

Ne bih rekla da je postojala slika koja mi je bila najzahtevnija za rad, volim to što radim i baš zato je uživanje, a volim i da je izazovno. Možda bih izdvojila ,,Manastir Ostrog” kao sliku koju sam najduže radila i koja mi je bila ohrabrenje da krenem da se bavim stvaranjem.

 

Vaš talenat je neosporan. Koliko je potrebno svakodnevnog rada i nadgradnje da bi se jedno umetničko delo smatralo vrhunskim?

 

Mislim da je za sve potreban balans, ni previše rada ni previše odmora. Ali mora da postoji i jedno i drugo. Kada je pravo vreme za šta, najbolje će vam reći vaš organizam, poštujte to. Čar stvaranja je u tome što je svako umetničko delo vrhunsko, svako je jedinstveno, za svako stvaranje bilo čega neko biće je uložilo svoju energiju i baš zbog toga je to nešto što bi trebalo ceniti i poštovati.

 

 

Bavite se online prodajom Vaših umetničkih dela. Koliko je komunikacija sa budućim kupcima Vaših slika bitna i da li ste do sada imali nekih specifičnih zahteva koje niste mogli da ispunite?

 

Jasna komunikacija je možda i najvažnija tu, kao i vera kupca u mene da ću sliku da uradim baš onako kako treba. Bila je jedna situacija gde sam u nekom trenutku odustala od čitavog projekta, falila je tu jasna komunikacija, poverenje, a bilo je očekivanja.

Volim kada ljudi jednostavno osete da je baš ta slika baš za njih, a naročito mi je zadovoljstvo da radim sa ljudima koji imaju jasnu viziju slike u svojoj glavi, ali ne umeju da je naslikaju. Njihova radost kada vide na platnu to što su imali u mislima je nešto što me najviše ispunjava i zbog čega sam mnogo zahvalna za ovaj dar.

 

 

Da li ste do sada imali priliku da svoja dela negde izlažete i koji su to predmeti koji se pored slika još nalaze u Vašoj ponudi?

 

Neka od mojih dela su konstantno izložena u Centru ,,Moodrost” u Nišu, a volela bih da uskoro napravim i neku izložbu. Pored slika u ponudi su i oslikane drvene kutije, drvene foto puzzle sa motivima ,,April Rose Art” slika, bookmarkeri, a i logo dizajn u Scratch Art stilu. Bila mi je velika čast kada su dame koje vode portal ,,Ritam žene” poželele da im logo bude jedna od mojih Scratch Art slika.

 

 

Koja je najvrednija kritika koju ste dobili za svoju umetnost?

 

Najvredniju kritiku, zapravo, veliki kompliment za moju umetnost, dobila sam od svog reiki učitelja Dejana (Vedar Vedski) kada je rekao da moje slike nisu iz ove dimenzije, nego astralne. Kada ih čovek vidi u njemu se javi neko prepoznavanje, oseti tu energiju, zna šta je, ali racionalno nema pojma šta je prepoznao.

 

 

Kako ispunjavate Vaše slobodno vreme? Da li kao svaka mlada dama volite izlaske i druženja sa prijateljima?

 

Volim da provodim vreme sa prijateljima, porodicom, da upoznajem nove ljude, ali isto tako volim i da odvojim vreme za sebe, da sam potpuno sama. Volim da meditiram, radim jogu, istražujem ponešto što me zanima, spremim neku dobru hranu i uživam u njoj ili samo sednem napolje i posmatram prirodu.

 

U kom gradu biste voleli da jednog dana imate svoj slikarski atelje i koji grad je za Vas najinspirativniji?

 

Eh da je samo jedan… 😀 Šalim se. Ne mogu da izdvojim neki grad da mi je posebno inspirativan. Volela bih da imam svoj atelje i da bude u nekom mestu u našoj zemlji, ali prepuštam da bude onde gde je to najbolje za mene, a i za druge.

 

 

Rad kog umetnika najviše cenite i da li imate uzore kada je slikarstvo u pitanju?

 

Od umetnika koji nisu više među živima izdvojila bih Van Goga i njegovu ,,Zvezdanu noć”, kao večitu inspiraciju. A inače umetnici koje posebno cenim su moje kolege, ljudi koji su odlučili da, kao i ja, žive svoj dar uprkos svim nametnutim uverenjima. Zajedno ćemo stvoriti još lepši svet.

 

 

Na koji način Vas mogu pronaći Vaši budući klijenti i pogledati Vaše radove?  Osim Instagram stranice ,,April Rose Art“.

 

Moje radove možete pronaći na instagramu, kao što ste rekli, kao april_rose_art ( https://www.instagram.com/april_rose_art/ ),

na Facebook stranici ,,April Rose Art” (april.rose.art.27  ili preko linka https://www.facebook.com/april.rose.art.27/ ), i na sajtu ,,SerbianaArt”, pod imenom Krstina Živković ( https://www.serbianaart.rs/galerija/zivkovic-krstina/ ).

 

Kao mladoj dami, veliki izazovi i planovi su tek pred Vama. Možete li nam otkriti o čemu to Krstina Živković razmišlja u poslednje vreme i šta je to što od Vas možemo očekivati u budućnosti?

 

U poslednje vreme razmišljam najviše o izradi sajta i izložbi.

Ono što od mene možete da očekujete je još puno slika koje će ulepšavati domove i podsećati ljude na ono šta oni zaista jesu, hrabri, puni ljubavi i podrške… I da ću svakako još više da živim i cenim svoj dar.

 

Hvala najlepše na razgovoru!

Maja Mijatović


Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

RADIM I UŽIVAM...

Next Post

DOBAR GLUMAC NA SVA TRI POLJA MOŽE DA POKAŽE NAJBOLJU VERZIJU SEBE





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

RADIM I UŽIVAM...

Tamara Belošević je završila Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora dr Vladimira Jevtovića. Igra u pozorištu...

September 1, 2021