UMOR, ZAMOR, PREMOR….

Neki su se vratili sa godišnjeg odmora, a neki tek planiraju da odu na njega. Istraživanja su pokazala da se više od 70% ljudi vraća sa odmora umornije nego što je otišlo ili se pred sam povratak na posao  osećaju loše, iscrpljeno i umorno. O čemu se ovde radi i da li znamo da razlikujemo kategorije zamor, umor, premor i gde je granica između njih?

Zamor je umor koji prelazi u premor. Zamor nastaje kao posledica rada. Prekomeran, stresan rad uz buku, loši uslovi rada i sl.

Umor je subjektivno osećanje koje može da nastane čak i ranije nego što su se pojavili prvi znaci zamora, čak i posle sat-dva rada.  Ako mi psihički nismo sposobni za taj rad, ako mi ne volimo ono što radimo, kada nam se dešavaju neke negativne stvari, onda se umor javlja mnogo ranije. Zamor i umor nisu sinonimi iako mogu da idu zajedno. Zamorom se oslobađaju mnogi kiseli procesi u organizmu kao što je mlečna kiselina, koja se gomila u mišićima i prelazi u premor. Premor, ako traje duže, uslovljava povređivanje na radu, povišen krvni pritisak, pa takve osobe dolaze u sukobe sa okolinom i sl.

Kako bi zamor došao mnogo sporije, mi moramo imati odmor. Ali, i tu postoji jedno ,,ali“…Mi moramo da se adaptiramo na uslove gde nam je odmor. Nije isto ako se nalazimo na odmoru kod kuće, na planini ili na moru. Adaptacija zavisi od starosti, pola, da li smo hronični bolesnik, pa adaptacija može da traje i po nekoliko dana, dok kod mladih i zdravih adaptacija može da traje samo par sati.

U suštini je bitno kakav odmor imamo. Nekada uspemo da se odmorimo za jedan dan, a nekada ne i za mesec, sve zavisi kakav nam je efektini sadržaj tog odmora. Kada otklonimo umor, vrlo brzo ćemo otkloniti i zamor. Najbolje je imati nekoliko odmora u toku godine, što je teško izvodljivo, možda je lakše imati iscela vreme odmora, što nije odlučujuće. Nekada se možemo odmoriti za jedan dan. Trebalo bi napraviti takav životni raspored da imamo dnevni, nedeljni, mesečni i na kraju godišnji odmor.

Dnevni odmor je vrlo bitan za naš rad. U toku rada, posle 5 do 6 sati, efekat rada se smanjuje do 50% početne efikasnosti za taj dan. Međutim, ako nema odmora ni posle 5 do 6č, efikasnost je samo zabrinjavajućih 9%. Zato je bolje i za poslodavce i za radnika da nađemo način da se posle tih 5 do 6č nekako odmorimo. Jednostavno, mora postojati taj odmor, ali najbolje je ako taj radni, dnevni odmor podelimo na aktivni i pasivni. Na primer, 15 minuta obedovanja i 15 minuta fizička aktivnost, kada možete uraditi neke vežbe, lagano šetati ili jednostavno hodati.

U svakom slučaju, letnji odmor, to jest onaj godišnji, treba iskoristi maksimalno, bar  desetak dana, da se čovek odmori, uz sunce kao izvor energije, vazduh, aktivnosti koje mu prijaju i koje ga čine srećnim.

Zapravo, treba znati kako da provedemo odmor, da ga dobro isplaniramo i da uživamo u svakom trenutku koji nam on pruža.

Neka istraživanja pokazuju da 80% ljudi po pvratku sa odmora bude depresivno. Ljudi koji vole posao nisu depresivni, raduju se onim novim stvarima koje ih čekaju, jer osmeh u duši rešava mnoge probleme. Moramo da prihvatimo svoj posao na način koji je nama lep, da nađemo ono što volimo i u čemu uživamo, da ga prihvatimo sa svim elementima dobrog i lošeg, sa svim manama i vrlinama i da iz negativnih situacija izvučemo benefite za nas. A to je već na svakom pojedincu, jer idealan posao ne postoji.

Naj magazin