TEL AVIV, GRAD KOJI NIKADA NE SPAVA

Ako krenete obalom Mediterana, tačnije Sredozemnim morem stižete do Tel Aviva, koji se na ovoj obali prostire čitavih 14 kilometara. Tel Aviv čine zasebne opštine, s približno od oko 4 miliona stanvnika, a po broju stanovika, to je drugi grad Izraela. 30-ih godina prošlog veka ovaj grad su nazvali  „Belim gradom“ i poznat je kao najveći muzej moderne arhitekture. 2oo3. godine je  upisan na UNESKO-vu listu svedske kulturne baštine u Aziji i Okeaniji.  Ovo zanimljivu turističku destinaciju zbog mnogo čega ne treba zaobići-plaža, barova, trgovačkih centara, ali Tel Aviv je sedište berze, kompanija, kao ii istračkih razvojnih centra. Tel Aviv je i veoma važan  kulturni centar. Prema istraživanjima Tel Aviv je bio najskuplji grad Bliskog istoka.

Podelićemo vam iskustvo Vanje Boškić koja nam je prenela utiske o ovom gradu i predočila šta sve treba videti u njemu . Fotografije su takdje njenih ruku delo i sa zadovoljstvom vam ih pokazujemo.

Ovaj prelep grad se nalazi na oko 60 km od Jerusalima. Tel Aviv ima tipičnu mediteransku klimu, koju karakterišu vruća leta i blage zime. Prosečna temperatura leti je oko 25 do 30°C. Leti se u čitavom gradu održavaju  razni dogadjaji, festivali, zabave na plaži i koncerti na otvorenom. Kaže se da „dok se Jerusalim moli, Tel Aviv se zabavlja“.

Poseta starom gradu Jaffa je sjajno iskustvo. Mesto koje definitivno privlači pažnju turista je viseće drvo pomorandže. Pomorandže su tradicionalna roba Palestine tokom mnogih vekova. U 19.veku su lokalni farmeri uzgajali sortu koja se zvala Jaffa. Ove pomoranže su jako slatke i imaju malo semenki.

U samom starom gradu ima prelepih kafica i restorana, gde možete popiti kafu i uživati u predivnom pogledu. Tel Aviv je definitivno jedan od najskupljih gradova, ali doživljaj koji ćete imati vredi svaku paru.

Veoma popularna turistička atrakcija je Most želja. To je zapravo brdski most sa 12 znakova zodijaka. Stara legenda kaže da će onom, ko dodirne svoj znak na mostu i pogleda u more ,biti ispunjena želja.

 Tekst I fotografije  Vanja Boškić