REŽIJA JE DOŠLA SPONTANO

Gordan Kičić je  rodjen  u Beogradu, gde  danas  živi, stvara  i radi. Fakultet dramskih umetnosti je takodje završio u svom rodnom gradu. Ostvario je mnoštvo uloga na filmu, tv serijama i pozorištu za koje je dobio i mnoštvo nagrada, zapravo uglavnom je sve osvojio što se osvojiti dalo.  Ispred kamera je nekoliko decenija,  a nedavno se oprobao u radu iza nje  u svojstvu reditelja i  producenta  serije „Tata i mama se igraju rata“, čiju smo prvu sezonu odgledali i uverili se da mnogo toga može, ume i zna.  Pamtimo ga i kao voditelja RTS-ovog kviza „Luda noć“, sa Marijom Veljković. Uštinuo je malo od svog subotnjeg popodneva da nam odgovori na pitanja, koja bi interesvoala sve one koji  prate njegov rad, a takvih sasvim smo sigurni ima mnogo.

Gledajući Vašu karijeru vidimo da  imate mnogo ključeva u rukama i džepovima. Šta je ono u čemu ćemo Vas gledati? Šta je ono što ste spremili u nekom narednom periodu?

-To će biti druga sezona serije “ Tata i mama se igraju rata “ koju krećemo sa snimanjem u oktobru. Radićemo do Nove godine. U pozorištu će biti na repertoaru stare predstave, trebalo bi da se pojavi film Duška Kovačevića “ Nije loše biti čovek “ koji zbog korone i svega čeka da se pojavi već godinu dana.

5.avgusta  će Vam rođendan. Da li Vi svodite račune u smislu, ovo sam uradio ove godine, ovo nisam, ovo sam želeo , ovo nisam?

-Nekako ne delim to  tako, samo poželim želju i to je to.

Glumci pričaju kroz svoje uloge. Karijera se gradi i onim ulogama koje ste odbili.  Da li postoji neka uloga koju niste odradili iz bilo kog razloga. a hteli  ste, pa sad žalite za njiom ili ste sve odradili što ste hteli?

-Pravo da vam kažem, nemam tu žal. Postoje dva, tri projekta koje baš i nisam morao da radim, ali u principu sve ostalo sam hteo i uradio. Dao sam sve od sebe u ulogama koje sam radio, da li sam samo glumio ili producirao ili režirao, nema razloga za žaljenjem.

Probali ste glumački posao i sa jedne i sa druge strane kamere, šta je Vama inspirativnije?

-Ne mogu da se odlučim ni za jedno ni za drugo, prosto ta odluka da režiram je došla spontano. Taj projekat koji sam radio me je privukao jer sam u toj priči imao šta da kažem. Nisam profesionalni reditelj, ali kad dođem do nekog projekta, do nekog teksta, scenarija ili ako ga napišemi onda imam šta da kažem, pa to i  režiram.

Koliko je važno sa kim ćete deliti  kadar, koji je kriterijum da Vi prihvatite ulogu, a da Vi niste autor toga?

-Tekst mora da bude dobar, sve stvari moraju da budu u nekoj ravni, u smislu podele i tekst i reditelj  i uloga. Ne mogu da gledam svoju ulogu van konteksta cele stvari.

Postoji li neki glumac i reditelj sa kim niste radili, a da ste želeli?

-Ne. Nije ovo neko veliko tržište, svi smo se mi ukrstili više puta, tako da nemam tu neku želju da sa nekim posebno radim

Imate mogućnost da budete neko drugi i da dočarate lik, svoj glas, svoje lice… Šta je ono što ipak zadržavate samo za sebe?

-Držim odvojeno svoj  privatni i profesionalni život. Što se privatnog života tiče, živim ga normalno. S druge strane, volim ovaj posao, tokom godina sam imao prilike da radim različite stvari , počeo sam sa pozorištem, onda je krenuo film, pa televizija, pa sam  onda to kombinovao, pa sam onda počeo da  produciram, pa sam sve to kombinovao, pa da režiram, da kreiram serije  itd , tako da  u tom smislu , ne mogu da kažem da nešto od toga preferiram više ili manje. Prirodno mi se nešto nameštalo, nisam imao te rezove- sad ću ovo, sad ću ono. Doduše, za ovaj film i seriju , uzeo sam odsustvo iz pozorišta na godinu i po dana da bih mogao da se  dovoljno i maksimalno posvetim, jer je ovo veliki i komplikovan posao. Nisam mogao da sve paralelno radim.

Verovatno da ima dana kada Vam ne ide sve što se kaže kao po loju, imate li neki moto kad sve krene nizbrdo?

-Ono što moram, to hoću, ono što hoću, to mogu, ono što mogu, to i uradim.

 Film, serija, pozorište-  znam da je to kod glumaca neraskidiva stvar, ali u serijama i filmovima kad čovek pogreši može sve iz početka, a pozorište je jedan specifičan organizam, tu sve funkcioniše po sistemu- sad i nikad više, nepredviđene stvari se dešavaju. Aplauzi, ono što drži sve glumce, to vam daje fidbek, a šta Vam daje posle filmova i serije?

-Serijski program daje jako čudan osećaj, jer tu nema nikakvog fidbeka. Mislim ima preko socijalnih mreža što je isto novina gde vam se obraćaju stotine ljudi sa komentarima, ali nedostaje živi kontakt sa publikom. Ali,  šta da se radi, takav je  to medij.

Šta se dešava sa publikom koju sretnete u prodavnici, na ulici, da li Va ponekad poistovećuju sa ulogom koju ste glumili?

-U principu je to tako, uvek je ta poslednja uloga koju znaju. Ranije su tražili autograme, sada traže fotografisanje i to je to.

 Držali ste pažnju svojom serijom. Da li ste svesni da su pojedine fraze postale kultne, da se prepričavaju… to su tako lepe stvari, pretpostavljavam da Vi volite kada Vam to neko kaže, da je i to deo Vašeg uspeha…

Hvala Vam. To su  neke stvari gde sam filmski i scenarijski imao šta da kažem, prosto sam uživao dok smo to radili, dok smo pisali, smišljali, dok sam režirao…Taj projekat je meni nekako bitan, jer govori o dilemama, mukama čoveka u srednjoij dobi. Pokušao sam da postavim pitanja kroz tog junaka  koja i mene zanimaju, a i publiku. Mnogo se ljudi prepoznalo u tim nekim stvarima i javljali su mi se preko socijalnih mreža… U svakom slučaju, drago mi je i želeo sam da to tako izgleda.

Mali čovek sa svojim velikimi i malim problemima, nekako ste preslikali tu našu stvarnost. Bar nam otkrijte delić, orijentaciono šta možemo da se očekujemo u novoj sezoni?

-Očekujte neočekivano.  Cela stvar se dešava u realnom vremenu, tri godine posle,  kada je Veljko otišao na Kamčatku. Svi likovi su tu, zaplet je još luđi. Biće novih likova. U oktobru krećemo sa snimanjem i mislim da će na proleće ili na jesen sledeće biti emitovanje, tako da to je stvar koja mene trenutno okupira, već  šest, sedam meseci, jer ova seija je dosta dobro postavljena sa junacima i žanrom, tako da nam je trebalo dosta vremena da to bude na nivou. Trudio sam se da druga sezona ima smisla zašto se radi, a da se ne radi samo zbog  uspešnosti prve.

Da li ćete sa nekim svojim projektom ići u inostranstvo, preskočiti granice? Ipak ste Vi jedan deo života živeli u Rusiji…

-U današnjem vremenu su sadržaji veoma dostupni ljudima i van naših granica, tako da postoji interes za platforme za ovu našu seriju. Serija je prodata u Hrvatskoj, prikazivaće se od jeseni na njihovom RTL-u. Film je na platformi  i pregovovaramo o  još nekim stvarima, tako da u današnjem  vremenu  postoji mogućnost da se pristupi i nekim serijama koje ranije niste mogli da gledate. A što se tiče mog angažmana za inostane projekte, ,kad budem završio ovu drugu sezonu okrenuću se tome, zato što imam agente u Rusiji i u Engleskoj. Verujem da ću se posle Nove godine time baviti.

Reki ste da imate agenta. To lepo zvuči, jer je kod nas to pomalo nepoznata kategorija.

-Pojavile su se neke agencije zbog količine posla i količine angažmana glumaca, ali svakako to je jedan prirodan posao u inostranstvu  gde agenti uzimaju neki procenat da bi se izborili za kastinge koje bi plasirali i  prosto  vodili računa o vama. Kada ste uspešan glumac, to je jedna vrsta investicije koja je isplativa. Kod  nas to nije nešto preterano aktuelno, ali doći će i taj trenutak kada će se nešto i ovde promeniti.  Hiper produkcija ide ka tome da se mladi glumci  drugačije pozicioniraju od naše srednje generacije. Mi smo stasavali u neko drugo vreme u kome se drugačije radilo, uglavnom smo radili pozorušta.

Svaka nova generacija donosi nešto novo što je dobro, jer se unosi „sveža krv“ u posao, možda konkurencija raste, ali  i to je dobro zbog kvaliteta. Kada glumac dobije negativnu ulogu, prihvati je i odigra. Jedan glumac mi je rekao da mu je potrebno par dana da izađe iz tog negativnog lika. Imate li Vi takvu fazu?

-Pravo da Vam kažem, nemam. Verovatno me pitate za “Senke nad Balkanom”. To mi je bila jako zabavna uloga. Nemate prilike tako često da igrate tako kompleksne junake sa  takvim  promenama raspoloženja… Meni je to bilo jako zanimljivo i taj projekat  je pre svega bio dobro napisan.

Nagrade su kod Vas posebna stavka, ima li neka da je niste dobili?

-Verovatno da ima. Neke  nagrade sam dobijao dva ili tri puta.  Neke nagrade dođu u pravom trenutku, neke zakasne, ali  svaka nagrada je lepa tog trenutka i  postaje nam neki podsetnik. Žao mi je što su te nagrade u ranije vreme nekakoi imale neku težinu, imalo je više smisla.

 Odigrali ste mnogo uloga.  Gluma je svakako jedan težak posao…

-Da, ali ovo nije posao, ovo je poziv i možete da ga radite samo ako ga volite

Kako biste sebe opisali u tri reči?

-Ne bih to mogao. Ne znam.

– Možemo li mi? Jednostavan, nadprosečan i normalan?

Hvala Vam. Ne bih se baš složio sa tim epitetima. Mislim da nisam uopšte jednostavan, već jako komplikovan, a pokušavam da budem jednostavan, tako da sam stalno u nekim unutrašnjim previranjima  borbama.

 To je znak inteligencije…

-Verovatno.

Hvala na svemu.

Olivera Marinković