Marko M. Milošević je na velika vrata ušao na našu književnu scenu i to poezijom kojom se bavi od detinjstva. Piše je iz srce i duše, a da dođe do šireg kruga ljubitelja pisane reči pomogli su mu i glumci koji njegovu poeziju recituju. U svakoj pesmi je po jedna poruka, pouka, istina. Marko je za Naj magazin govorio o svom stvaralaštu.
Rekli ste da dok su drugi igrali fudbal i sl. Vi ste pisali poeziju…o kom periodu svojih početaka govrite?
-Nisam igrao fudbal, nisam bio dobar u fudbalu, ali sam igrao košarku. U V razredu sam zabeležio svoju prvu pesmu i tada je sve krenulo. Sporadično, ne baš konstantno, jer dugo, dugo nisam osvestio taj svoj dar od Boga, talenat. U V razredu, sam dobio od oca Kiplingovu pesmu „Ako“, koja je bila uramljena. Jednog dana sam se probudio i napisao tu svoju prvu pesmu. Ne znam tačno koja je u zbirci. Onda sporadično, kako sam se zaljubljivao i odljubljivao ili kako sam imao neke prelomne trenutke u životu. Tako sam dobijao inspiraciju I sad kad se vratim unazad, nekako je to prepoznatljivo, te moje rime, prosto i jednostavno a opet sa nekom svojom težinom…Tako da mogu da kažem da od V razreda pišem samo što se to intenzivirano zadnjih par godina.
Imate li radove iz tog perioda, da li ih se sećate, da li ste ih sačuvali?
-Iskreno, imam par nekih svoji radova iz tog perioda. Tu prvu pesmu sam objavio u zbirci. Nemam neki preveliki broj, ali sada kako je sve krenulo… neke moje simpatije su mi slale pesme koje sam im napisao i mogu da prepoznam da sve to liči i mogu da prepoznam sebe iz tog nekog perioda.
Sada imamo Vašu knjigu, koja malo podseća na starinske umetničke knjige.Da li uvek želite da se razlikujete od drugih i kako ste vršili odabir onoga što će se naći u knjizi?
– Knjiga zaista izgleda starinski, ali tako se i ja osećam. Smatram da je moja duša izuzetno stara i ono što sam morao da uradim za sebe je ono što želim. Cilj izdavanja knjige nije bio da se zaradi, jer ja ne živim od toga, nego da ostane mojoj deci i da ostavim iza sebe nešto trajno. I kao što piše u biografiji „da neprijateljima podam, prijateljima dam“ i iza sebe ostavim nešto što kad mi trenutno živi ne budemo više ovde. Moja knjiga je rađena u tvrdom povezu, zlatotisku, 3000 je tiraž. Ali, ja sam izdavač sam sebi i kompletan prihod ide u humanitarne svrhe, što je najbitnije. Nije mi bio cilj da se razlikujem od drugih, ali nekako sam osećao da to mora da bude nešto što vredi i ima težinu. A kada vredi mora biti upakovano u celu priču.
Ovaj deo sa glumcima je nešto što me izdvaja od drugih i nešto što jedno jutro samo došlo kao ideja. Dopro sam do ljudi koji će učiniti da se vrati poezjija jer mislim da je ona bila nešto što je nestalo zadnjih tridesetak godina. I mislim da sam uspeo u tome. Za pet meseci imamo 7,5 hiljada pratilaca na Instagramu, FB… Knjiga se dobro prodaje i ponosan sam na to.
Kada možemo očekivati nešto novo od Vas ili to je to za sad?
-U zbirci su se našli moji rani radovi i pesme koje su nastale u prvoj ozbjjnijoj fazi stvaranja. Tako da planiram da krajem marta, izdam novu zbirku u kojoj će se naći moji zaista najboljih 60 pesma. Puno zrelijih, nego što su bile ove prve. Ovaj koncept sa glumcima me „malo poremetio“ jer se izgubio red svih pesma, ali 140 glumaca koji su prihvatili učešće je impozantan broj i da nije toga, sigurno ne bi bio takav odaziv ljudi i zainteresenovanost. Znači, krajem marta, očekujemo novu zbirku od 60 pesma koje do sada nisu objavljivane.
Svi autori poezije su stidljivi i uplašeni da li će ih drugi ljudi razumeti…šta je sa Vama u tom slučaju?
I mnogi drugi autori su uplašeni tog nekog ogoljavanja i nekih iznošenja svojih priča, razmišljanja i istina. Inače ja nemam problem sa tim. Onog trenutka kada sam se odlučio da podelim to sa ljudima, ja sam bio spreman da tu neko zagrebe duboko po mojim osećajima i osećanjima i mom životu. Svaka moja pesma nosi zaista neku životnu poruku i ma kako zvučalo čudno smatram neke bilblijskim . Iako se i ja ne pridržavam svega toga, naravno. Ali, bar sam svestan toga i bar bi trebalo svi da se preispitujemo o nekim činjenicama koje sa nalaze u mojim pesmama. Svako pronalazi sebe i dobio sam hiljade poruka ljudi koji su osvestili neke svoje strahove, želje, pronašli sebe u delovima tih pesmama. U njima se nalaze svi segmenti našeg svakodnevnog života, prošlosti, budućnosti, ljubavi, mržnje, zasvisti, ljubomre, smrti, rodjenja, svega nečeg duhovnog. Jednostavno, ta pesma dodji, tri minuta, četri, pet, traje stvaranje i ja više ne znam ni šta sam napisao. Ali valjda je to tako dar od Boga i treba da ostane kako jeste.
Bavite se i marketingom?
– Marketingom se bavim već 14-est godina, i bavimo se i drugim biznisom. Ali, to je jedan deo života i oni ljudi koji me poznaju iz te neke sfere, ne mogu da me zamisle u ovoj drugoj. Opet, ovi drugi koji me poznaju iz te neke umetničke sfere, ne mogu da me zamisle u ozbiljnijem biznisu. Tako da je to neki dualizam koji je u meni, a u stvari je to jedna duša a sve isto i zahvaljujući tom prvom delu uspeo sam i upoznao mnogo ljudi, i osvestio neke svoje sposobnosti i mogućnosti kako da doprem do ljudi i uspem u svemu što želim. Tako, da bavim se marketingom, ali nije bio maketing korišćen, ovo je sve bilo iskreno i iz srca. Zaista su se sve zvezde poklopile, da ovaj projekat bude ono što jeste.
Svoje pesme promovišete uz „malu pomoć prijatelja“…
-Ja sam kroz posao i kroz ta putovanja po regiji upoznao mnogo, mnogo ljudi i imam pijatelje svuda. Svi su mi oni pomogli i moji prijatelji glumci, da dodjem do drugih glumaca i svi su oberučke to prihvatili bez i jednog dinara, bez ikakvog interesa. Pre svega ja sam im zahvalan na tome, ali zato služe prijatelji . HVALA IM.
Da li poznatim ličnostima date knjigu da izaberu pesmu ili im je Vi predložite?
-Zavisi od glumca do glumca. Mnogi prihvate ono što im ja pošaljem kao predlog, neki biraju, poneki predlože drugu pesmu, mnogi traže još. Ali najviše sam na osnovu intuicije i osećaja procenio kome bi šta leglo, pa po tom kriterijumu sam im slao pesme. Nisu zahtevni, sjajni su, mnogo mi je drago i velika mi je čast što u trenutku dok sam živ, mnoga glumačka imena govore moju poeziju.
Šta govore pregledi, tiraž, posete sajtu…Da li smatrate da je uspeo Vaš trud i kakve su Vam povrate informacije od onih koji su ih videli i čuli?
-Nije moj uspeh u svim tim pregledima. To je danas sve relativna stvar. Moj uspeh je u hiljadama poruka od raznih ljudi iz raznih zemalja i odavde i iz okruženja, koji su prepoznali tu moju iskrenost, moju dušu koja piše sve to. Zaista sve što je napisano tu, nema foliranja, nema kalkulacija, nema ispravljanja pesama. Ono što je inspiracija koja dodje u par minuta, to ostaje na papiru, iako bi ta pesma bolje zvučala sa nekim prepravkama, ja to sebi ne dozvoljavam. Poseta, broj preglada i broj pratilaca… Brojevi su relativni ..tako da ja sam prezadovoljan i za par meseci vraćamo poeziju tamo gde i treba da bude. Mnoge moje kolege koji su bili sramežljivi i nisu mogli da nađu put za svoju poeziju sad prate taj moj put, hvale me, i želim da što više uspeju da dopru do svih čitalaca.
Da li ste ikada imali problema zbog imena i prezimena….ili neku simpatičnu situaciju?
-Iskreno, ne volim da govorim o tome. Danas kad ukucaš Marko Milošević, prvo izadje poezija, ali bilo je mnogo situacija. Čak mi je ime i prezime pomoglo kad god sam negde odlazio ili na sastanak, svi su me zapamtili po tome. Bilo je simpatično, ali nikad ozbiljnijih problema, osim malo na granicama i malo s policijom, šalim se… Ali, prošlo je dovoljno godina od tada…
Olivera Marinković
Oznake: Marko M.. Milošević, Naj magain, Olivera Marinković