STRES I NJEGOVE POSLEDICE

UTICAJ STRESA NA NAŠE ZDRAVLJE

Stres je stanje povećanog opterećenja ličnosti koje je prouzrokovala jaka draž (Desimirović). Reakcija na stres dešava se na fizičkom i psihičkom nivou.

Psihiloško i fizičko jačanje osobe je osnov za kontrolu i prevazilaženje stresa. Prepoznati signale koji nas obično upozoravaju na nailazak stresne situacije jeveoma važno.

Sve dotle dok određene zahteve rešavamo na zadovoljavajući način, nismo izloženi stresu. Stres se oglašava kada osoba nije u stanju da na zadovoljavajući način reši pred sobom postavljeni zahtev. Tada u organizmu dolazi do uzbune i reakcije u vidu napetosti, gubljenja velike količine energije i zamora. Javlja seporemećaj sna, pesimističko raspoloženje i osećaj nesigurnosti (hroničnii stres). Napetost je u izvesnoj meri dozvoljena jer pomaže u ostvarivanju i rešavanjuvelikih problema, ali kada nas dovede u stanje nemoći, ona postaje opasna. Potpuno odsustvo stresa ne postoji.

Izvestan stepen napetosti u većini slučajeva može da stimuliše i motiviše osobu da postigne uspeh. Kada nedostaje motivacija za rešavanje određenih problema nema ni te neophodne korisne napetosti (neodlučne osobe bez energije).

Preterana aktivnost i stres

Osobe koje su non – stop aktivne, stalno su u nekoj žurbi, nizašta nemaju strpljenja, lako se vređaju, više vole da govore nego da slušaju, ne žele da uspore svoj brzi ritam života, a žele da dokazuju svoju vrednost, ne odlaze na odmor zbog neodložnih obaveza, nemaju vremena za prijatelje i porodicu i…, (nisu svesne da se umor akumulira) imaju velike izglede da budu izložene stresu i dožive posledice istog (moždani i srčani udar i niz drugih negativnih promena u organizmu).

Naći ravnotežu u prevazilaženju suprotnosti između umerenog i preteranog nije nimalo lako. To zavisi od same ličnosti i sposobnosti da na vreme zapazi signale napetosti i na njih pravilno reaguje.

Kako telo reaguje na pojačani stres

Kod pojave stresa dolazi do povećanih aktivnosti žlezdanog sistema (hipotalamus, hipofiza, nadbubrežne žlezde, tiroidea), mišića i drugih organa.Stres može za posledicu imati: pad nivoa energije, gubitak volje, nesanicu, brige, strahove, pad moralnih vrednosti, odavanje porocima (alkohol, droga), depresiju (odlaženje u samoću, lošu komunikaciju, obeshrabrenost, samookrivljivanje, samosažaljenje, sažaljenje prema drugim osobama), gubitak pamćenja i koncentracije, umanjenu intelektualnu sposobnost, nepravilnost ovulacije, smanjenje seksualnih sposobnosti, izostanak odgovornosti i…

Promene koje se dešavaju u organizmu pod uticajem stresa, mogu uticati na ukupno čovekovo zdravlje. Može doći do promena u funkciji bilo kog organa a najčešće dolazi do povećanja krvnog pritiska, srčane slabosti, povećanja holesterola u krvi, ateroskleroze, inflamacija disajnih organa, glavobolje (migrena), otežanog varenja, spazma i bolova u želudcu i crevima, gubitka apetita, pojave čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu, zapaljenja žučne kese i gušterače, pada imunološkog sistema, promena na koži (osip, psorijaza), promena na zglobovima i mišićima (bol i grč), bolova u genitalijama, gojaznosti, promena u radu štitne žlezde, tikova i… (za sve prethodno nabrojane promene uzroci mogu biti i drugog porekla ali je stres jedan od glavnih uzročnika istih), mogu podstaći preobražaj normalnih ćelija u kancerogene, a već prisutnog tumora promovisati rast.

Stres je alarmantno stanje u kome dolazi do povećanog lučenja adrenalina (hormona nadbubrežne žlezde) i dalje do grčenja mišića. To je odgovor kao spremnost na reakciju trenutne opasnosti koja ugrožava život (na neki događaj koji je neprijatan i neočekivan). Ali prenaglašen ili preveliki prijatan neočekivani događaj može izazvati sličnu reakciju. Kada opasnost prođe, adrenalin se brzo povlači iz organizma i ove pojave nisu opasne. Zabrinjavajuće su ove pojave ako se često ponavljaju i ne razreše se na odgovarajući način.

Okruženje, poslovi i stres

Jedan od čestih izvora stresa mogu biti i loši kontakti sa okolinom.

Uzroci nastanka stresa mogu biti prirodne katastrofe, poplave, zemljotresi, rat i…Visokom nivou stresa uvek su izložene osobe nekih profesija (zdravstveni radnici, piloti, predavači i učitelji, inspektori, portiri i čuvari važnih objekata, radnici u rudarskim jamama, menadžeri i slično).I majke u toku gajenja dece mogu biti izlo­žene visokom nivou stresa…

Kultura, tradicija i druga specifična obeležja jedne nacije, mogu uticati i izazvati različite reakcije na stvaranje stresa. Nije ista reakcija na stres kod evropskih naroda u odnosu na narod u Indiji, Kini i drugim delovima sveta.

Koji su najopasniji stresovi?

Najopasniji su stresovi koji dolaze iznenada – nenajavljeni. Upozorenje da će stresna situacija naići omogućava određenu pripremu pa ćemo ga lakše i savladati.

Svakodnevna sitna nezadovoljstva koja se često javljaju (kvarovi automobila, čekanje redova, gužve u gradskom saobraćaju, ružno ponašanje ljudi na ulici i…) mogu stvoriti napetosti koje se akumuliraju i u jednom trenutku, kod osetljivih osoba, mogu preći u stres.

Stres se može umanjiti izbegavanjem situacija koje ga izazivaju.

Stres možemo izazvati i sami u zavisnosti od toga kakav nam je temperament, od načina na koji rešavamo probleme, koliko smo disciplinovani za izvršavanje određenih obaveza, i najmanji stres može delovati loše.

Životne odluke i stres

Stresnu situaciju predstavljaju velike životne odluke (izbor bračnog druga, posla, škole, i…).Stres se javlja u situacijama konflikata kada imamo dva ili više izbora koji su dobri za nas, ili koji su loši ali i koji su skoro isti, kada je dilema još veća (dopadaju nam se obe devojke, oba predmeta i…).

Deca, roditelji i stres

Deca u najranijem detinjstvu, pa i bebe (dete do godinu dana), mogu biti izloženi napetosti i stresu kao i odrasli ali su razlozi sasvim drugačiji. Najčešće su u vezi sa zadovoljavanjem osnovnih potreba (neadekvatna hrana i higijena), nedostatak ljubavi i pažnje, neusaglašenost između zahteva roditelja i okoline i stepena razvoja deteta i njegove zrelosti da odgovori na te zahteve (polazak u vrtić i školu).Deca često žele da ugode roditeljima čak i kada zahtevi nisu formulisani ni očekivani, deca ih podrazumevaju i u želji da budu dobri sami sebe postavljaju iznad svog uzrasnog nivoa što ima za posledicu stres. Deca mogu da se nađu u problemu i osećaju krivicu za nešto našta ne mogu da utiču i zašta nisu kriva (konflikt u porodici – konsultovati stručno lice).

Porodica jeste radost, sigurnost i zadovoljstvo (ako je zdrava), ali porodica u kojoj nema razumevanja i tolerancije može biti veliki izvor napetosti i stresa.

Nedostatak ljubavi u bilo kom odnosu deca – roditelji, bračni partneri i…, najčešći je izvor psihičke neuravnoteženosti i pojave napetosti.

Nesigurnost u bračnoj zajednici, konflikti sa decom i roditeljima su česti razlozi nezadovoljstva, napetosti, i stresa (konsultovati stručno lice).

Važne životne odluke: opredenjenje za školu i studiranje, venčanje, ulaženje u seksualni kontakt, nalaženje posla, briga o starim roditeljima, mogu biti razlozi za nastanak stresa.

U pubertetu dolazi do velikog broja promena kod dece i na psihičkom i na fizičkom nivou, a sve to u zavisnosti od karakteristika ličnosti, često izaziva napetost i stres.

U periodu adolescencije (mladi posle pu­ber­te­ta), kada mlada osoba ulazi u svet odra­slih a još uvek zavisi od roditelja i nema do­vo­ljno iskustva često dolazi u konflikt sa ro­di­te­lji­ma. To može biti razlog za stvaranje napetosti i stresa kod istih.

Srednje godine, starije doba i stres

I u srednjim godinama života, često smo izloženi stresnim situacijama. Najčešći razlog za ovu pojavu su problemi u porodici (bračne krize), posao (uspesi ili neuspesi, odgovornost na poslu, strah od promene ili gubitka posla), zdravlje(ispoljavanje posledica pušenja, ishrane, fizičkih neaktivnosti, hormonskih promena– menopauza kod žena – opadanje polne moći kod muškaraca i…).

Odlazak u penziju (nagli prelaz iz perioda radnih aktivnosti na poslu i perioda kada prestaje ta aktivnost) može kod pojedinih osoba izazvati napetost i stresno stanje.

Gubljenje bračnog druga za svakoga je najveći stres i najteže se prevazilazi a ima velike posledice na zdravlje.

Strah od bolesti u poodmaklim godinama sve je više prisutan kao i strah od smrti, retko kod koje osobe neće izazvati napetost i stres.

Kod mladih osoba ženskog pola, strah od gojaznosti, pojave menstruacije, trudnoća, porođaj, briga o deci, neplodnost je posebno jak izvor stresa.Prevara bračnog partnera, razvod braka, poslovno uznemiravanje (mobing), često mogu biti razlozi za nastanak stresa.

Misli, emocije i stres

Na događaje u okruženju reagujemo mislima a one direktno utiču na reakcije. Od procene u kojoj meri smo u stanju da rešimo problem zavisi kakve će biti reakcije na fizičkom i psihičkom nivou. Mogu se odraziti kroz razdražljivost, strah, depresiju, napetost, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, napetost u želudcu i crevima, mišićima, nesanicu, umor… Pozitivno razmišljanje i očekivanje razrešenja problema dovode do dobrog varenja, bolje cirkulacije i širenja krvnih sudova, pravilnog lučenja hormona, dobrog raspoloženja, tolerancije, bolje reakcije u okruženju na izazove, samokontrole, samopoverenja i…

Da li ćemo na informacije o nekom događaju reagovati strepnjom ili smirenošću, zavisi od nas samih – naše konstitucije i zrelosti naše ličnosti.

Optimistički stav je daleko bolji i može nam umanjiti napetost i stres. Usmeravanje misli na trženje problema je dobar izbor. Samo razmišljanje o problemu bez pokušaja i preduzimanja aktivnosti da se on reši, izazvaće još veću napetost i stresno stanje (konsultovati stručno lice).

Emotivna reakcija na određene situacije zavisi od temperamenta osobe. Neke osobe retko pokazuju svoje emocije, i ne mogu ih podeliti. Neke opet ne znaju kako da kontrolišu svoje emocije.

Uravnotežene emocije jesu najbolji izbor ali ih je u najvećem broju slučajeva teško postići.

Preveliki nivo aspiracije i želja da se postigne veći uspeh u životu u odnosu na druge može predstavljati opterećenje i izazvati napetost i stres. Takvo

osećanje inferiornosti često nije objektivno i opravdano, ne zavise isključivo od naših realnih vrednosti, već su oni najčešće povezani sa okolnostima, (pomoć drugih osoba, popularnosti, i…).

Lekovi i stres

Upotreba lekova za smanjenje napetosti organizma nije uvek opravdana. Promenom načina života i navika možemo postići dobre rezultate i bez upotrebelekova. Ali upotreba lekova u mnogim slučajevima je opravdana o čemu uvek odlučuje stručno lice.

Retko koji od lekova za smanjenje napetosti i stresa, neće dovesti do pojave zavisnosti, pospanosti, malaksalosti i… Posle prestanka uzimanja istih može doći do podrhtavanja, glavobolje, pojačanja napetosti i…

Kod uzimanja lekova za smirenje napetosti, potrebna je opreznost, posebno kod žena u periodu trudnoće, osoba koje uzimaju alkoholna pića, drogu i neke druge lekove (konsultovati stručno lice).

Osećaj, krivice, moralnost,stanje psihe i stres

Osećaj krivice zbog nekih grešaka koje smo učinili u prošlosti, može nas proganjati, a to može izazvati napetost i stres.

Nemogućnost da sebi i drugima (deci i starim osobama) obezbedimo minimalne uslove za održavanje egzistencijalnih potreba (hrana, prostor u kome živimo, odeća i obuća i…) česti su i realni razlozi napetosti i stresa.

Veliko stresno stanje mogu izazvati događaji kao što su gubitak voljene osobe (dete, roditelji, bračni partner, saznanje da smo teško bolesni i…).

Psihički uzroci mogu izazvati promene na telesnim organima, psihosomatske bolesti : čir na dvanaestopalačnom crevu, šećernu bolest, visok krvni pritisak, srčana oboljenja, reumatoidni artritis, probleme sa disanjem, upalu kože izazvane nervnim (živčanim) poremećajem, poremećaj rada štitne žlezde, i…Konflikti između usvojenih moralnih princpa i potrebe da ih prekršimo zbog koristoljublja, prilagođavati se ili slagati sa nekim ili nečim sa čim se u principu ne bismo složili, ići linijom manjeg otpora, iskorišćavati povoljne prilike radi postizanja određenih ciljeva (posebno u politici), mogu dovesti do dizbalansa same ličnosti, posebno na moralnom nivou, a to može dovesti do stalno prisutnog hroničnog stresa.

Na akutni stres možemo reagovati fizičkim bežanjem ili poricanjem da postoji problem ili upuštanjem u borbu sa istim i traženjem rešenja.

Kada je organizam u stresu,u neravnoteži?

Kada nas određene okolnosti pritiskaju, mi smo tada napeti, trošimo veću količinu energije, a to se ipoljava na psihičkom i fizičkom nivou. Te promene najviše deluju kada je naš organizam najslabiji, kada su mogućnosti za odbranu na najnižem nivou on se tada najmanje može suprostaviti stresu.

Autonomni nervni sistem (aktivira se bez prisustva naše volje) je prvi koji odgovara na izazvani stres, zatim dolazi do povećanja šećera u krvi, ubrzanog srčanog rada, skoka pritiska, šire se srčane arterije ali se i skupljaju arterije na koži (bledilo). Ova pojava se odigrava veoma kratko, jedna do dve sekunde, a posle minut do dva počinje lučenje adrenalina (hormon srži nadbubrežne žlezde) kao i do povećanog lučenja tiroksina (hormon štitne žlezde). Tada je organizam u veoma budnom stanju. Posle ovog stanja dolazi do aktivnosti parasimpatikusa – deo autonomnog nervnog sistema koji pokušava da smiri nastalu situaciju. Ako ove opasne pojave traju dugo, dolazi do disharmonije na funkcionalnom nivou organizma i posledica koje iza toga slede.Jedan isti događaj može da izazove stres u manjoj ili većoj meri i uvek različito na njega reagujemo.

ŠTA JE DOBRO ČINITI DA IZBEGNEMO STRESNO STANJE

Ako ne možemo da promenimo okolinu, nameće nam se potreba da promenimo sebe. Zastati, razmisliti, analizirati smisao svog ponašanja i okrenuti se drugačijem, novom i boljem načinu života.

Decu od najranijeg uzrasta treba učiti da kontrolišu stres.

Tolerancija na frustraciju, prihvatanje onog što je neizbežno, izbegavanjem onog što mo­že­mo, razlikovanje mogućeg od nerealnog je najbolji izbor.

Šta može biti od pomoći da izbegnemo stres

Čak i kada postoji stres mogu biti od pomoći: dobro raspoloženje, opuštanje, organizovanje slobodnog vremena na pravi način, druženje sa osobama koje neće unositi nemir i nesigurnost u naš život. Nada u bolje sutra, umerena aktivnost, poštovanje sebe a zatim i drugih oko sebe, zadovoljstvo u ostvarenim rezultatima svog rada, rešavanje problema na miran način, prilagođavanje situacija koje nailaze, ostvarivanje trajnih i dobrih kontakata sa svojim okruženjem, izbegavanje razmišljanja u prošlosti (posebno ako je ružna), biti zadovoljan onim što posedujete, spremnost da se pomogne drugima u granicama svojim mogućnosti i…, mogu biti od pomoći u prevazilaženju stresnih situacija i napetosti. Reakcija na akutni stres može biti uma­nje­na psihološkim tehnikama opuštanja (me­di­ta­cija, pravilno disanje i…). Ali se može uma­nji­ti i razgovorom sa prijateljem kroz poveravanje svojih strahova, briga, nezadovoljstava, problema i…(rasterećenje). A ponekad se i dobro isplakati, (ako osećate potrebu za tim), može biti od pomoći za smanjenje napetosti i stresa.

Stres i napetost se smanjuju i u društvu pra­vih i iskrenih prijatelja, raspoloženih lju­di koji se šale i vesele, smeju, zabavljaju i…

Stres se može smanjiti i odlaskom u prirodu, gde je nezagađen vazduh, često izlaganje suncu (povećava se nivo serotonina – hormon koji omogućava dobro raspoloženje). Na smanjenje stresa može uticati i konzumiranje namirnica kao što su: suve kajsije, smokve, grožđe, jabuke i sve ostalo suvo voće ali i lešnici, urme i… (ne u velikim količinama – jedna šaka dnevno), oprez kod alergija i dijabetesa – konsultovati stručno lice.Na smanjenje stresnog stanja, bilo da je ono povremeno ili hronično, utiče analiziranje događaja posle istog uz smirenost i opuštenost. Nijedan problem ne sme biti važniji od očuvanja našeg zdravlja. Smeh, buka i stres

Smeh je blagotvoran i jedan od efikasnih načina da pobedimo stresno stanje. Smehom se oslobađa negativna energija iz tela kroz aktiviranje mišića (lica, leđa i…), organa za disanje, dijafragme kada dolazi do opuštanja svih vitalnih organa. Izbegavanje mesta sa puno jake buke i puno ljudi (gužve), mogu smanjiti napetost i stresna stanja. Odlaganje donošenja odluke ako ste u dilemi je dobar izbor (analizirati nedostatke ili prednosti jedne ili druge opcije, oslanjanje na slične situacije iz prošlosti i iskustva sa njima).

Ako ste već doneli odluku ne razmišljajte šta bi bilo da ste odlučili drugačije.Kakvi treba da budemo da bi izbegli stres

Osoba koja je zadovoljna onim što ima, koja se retko žali na svoje okruženje i stanje, koja nije sklona svađi, koja mirno i pažljivo sluša sagovornika, koja se sa poštovanjem odnosi prema ljudima, opušteno izgleda i…, u najvećem broju slučajeva može izbeći stresna stanja i napetosti.

Osoba koja ume da oprosti sebi i drugima imaće bolje odnose u porodici, na poslu, među prijateljima a samim tim i mnogo manje stresa.

Dobra komunikacija u porodici, veće isticanje onoga što je kod svakoga od njih pozitivno, usaglašavanje stavova i poštovanje drugog mišljenja, su dobar izbor za izbegavanje stresnih stanja i napetosti. Da biste izbegli negativne reakcije kod druge osobe s kojom komunicirate, potrudite se: da ne lažete, ako ste nešto pogrešili priznajte, ne prebacujte uvek zbog sitnica, imajte strpljenja da sačekate bez prekidanja (govor), smanjite povišen ton i viku, ne vređajte svojim nepromišljenim rečima i…

Kako deci pomoći da izbegnu stres Deca koja imaju osećanje da pripadaju porodici, da imaju sigurnost u tom okruženju, da su voljeni i prihvaćeni kao ravnopravni članovi, retko mogu biti izloženi napetosti i stresu.

Decu ne treba opterećivati zahtevima koji nisu u skladu sa njihovim životnim dobom. Odrasli veruju da je to za dobro deteta i često postavljaju prevelike zahteve. Uz puno razumevanje deteta izbećićemo napetost i pojavu stresnih stanja.

Treba se potruditi da deci svojim primerom, finim manirima, pokažemo kako treba da se ponašaju.

Nemojte očekivati da dete kasnije govori mirnim tonomako vi to ne činite. Ne možete očekivati da dete govori istinu svojim drugovima ako vi to ne činite u svom okruženju. Nemojte očekivati da ne govori ružne reči ako vi to činite, ili bilo šta drugo. Vi ste primer detetu za sve dobre ili loše navike koje će ono prihvatiti i usvojiti u toku svog odrastanja. Ako jedno govorite a radite drugo deca su u dilemi šta je od toga istina a to može kod njih izazvati stres.

Prevazilaženje stresa na radnom mestu

Na radnom mestu rukovodioci koji imaju dobar prilaz svojim podčinjenima, uz obrazloženja svojih naređenja i prepoznavanja obavljenih poslova na pravi način od strane radnika, biće prihvaćeni od istih sa uvažavanjem i poštovanjem, a jedni i drugi izbeći će napetost i stres. Ljubaznost, umerenost, ozbiljnost i poštovanje su važni elementi u komunikaciji na radnom mestu bez obzira na status ili vrstu posla koju neko obavlja. Sa takvim odnosom u najvećem broju slučajeva izbeći će se napetosti i stresna stanja.

Prevazilaženje zavisti – ljubomore u sebi u odnosu na ljude, kako na radnom mestu tako i u porodici i među prijateljima može uticati na smanjenje stresa i napetosti.

Za smanjenje stresa kod žena, posebno onih koje su zaposlene, a posle toga obavljaju sve kućne poslove, od velike pomoći može biti angažovanje dece i ostalih članova porodice. Dobrom organizacijom i podelom zaduženja, mogu olakšati svakodnevne kućne obaveze i time smanjiti stres kod svih žena.

Strpljenjem, tolerancijom i opraštanjem, možemo u najvećoj meri sprečiti napetost i stres, posebno kod onih osoba, koje najviše volimo i time umanjimo greške koje ponekad jedni prema drugima činimo. Prevaziaženje stresa kod mladih

Mladi u doba adolescencije zbog svoje nesigurnosti u sebe, mogu biti izloženi pritisku društva u svom okruženju. Iz tog razloga roditelji ili oni koji još uvek brinu o njima moraju razumeti takve pojave. Ne mogu od njih tražiti bezuslovnu poslušnost kao da su mala deca. Poverenje, podrška, ali i nadzor su veoma važni. Razumeti tu mladu osobu je ključna stvar.

Samo takvim prilazom mogu se smanjiti stresna inapeta stanja (po potrebi konsultovati stručno lice).

Odmor, ishrana, vežbanje i stres

Fizička aktivnost i vežbanje u skladu sa svojim psihofizičkim mogučnostima (po potrebi konsultovati stručno lice), mogu biti izuzetno korisni za smanjenje i eliminisanje stresa i napetosti. Fizička aktivnost mora biti redovna (najmanje 20 minuta dnevno), usklađena sa zdravstvenim stanjem organizma i godinama. Vežbe moraju biti takve da angažuju celo telo. Sve mišićne grupe treba staviti u aktivnost (uvežbanost je veoma važna). Sve to izvoditi bez tenzije, bez razmišljanja, da sve ovo što radite predstavlja opterećenje za vaš organizam, već verujući da je to korisno. Odmor fizički i psihički je izuzetno važan u smanjenju napetosti i stresa. Dnevni, nedeljni i godišnji odmori moraju biti obaveza svake osobe. Koristiti kratke odmore u toku godine od desetak dana više puta, ima daleko veće efekte na opšte psihofizičko stanje i kod potpuno zdravih osoba, delujući preventivno, na pojavu napetosti i stresa u nekim kasnijim periodima. Uravnotežena ishrana u velikoj meri može biti od pomoći i prevazilaženju napetosti i stresa. Dobro je uzimati namirinice od integralnog brašna, voće, povrće, mleko, jaja, meso (ne masno), piti dovoljno vode i…

Boravak u prirodi sa puno zelenila i druženje sa živim svetom u toj istoj prirodi (ptice, drveće) delovaće opuštajuće.

Dobra organizacija i planiranje šta treba da uradimo u toku dana, sedmice, godine pa i dalje može biti od koristi da izbegnemo napetost i stres. Izbegavanje onih stvari koje će poremetiti naš plan je važno (prazni razgovori, nametnute obaveze od strane drugih, besciljne posete i druženja. Hitne i iznenadne obaveze su izuzete).

Vežbe opuštanja treba izvoditi u: mirnoj atmosferi, laganoj odeći, sa odgovarajućom temperaturom u prostoru, razmišljanjem o lepim stvarima uz muziku koju volite, bez žurbe sa naizmeničnim ritmom disanja (od 4-5 sekundi uz dubok abdominalni udah pa pauza od 4 sekunde i izdah od 4 sekunde, uz stezanje i opuštanje svih mišića u telu) mogu biti od koristi u prevazilaženju stresa i napetosti. Vežbe izvoditi najmanje 2-3 puta nedeljno u trajanju oko od najmanje pola sata, i svakodnevno u zavisnosti od raspoloživosti vremena i mogućnosti.

Misli i stres

Opsednutost nekim ružnim događajem uvek će izazvati napetost. Misli ne nailaze naglo. Kratkotrajne misli nisu opasne ali one koje dugo traju izazvaće opterećenje. Reći odlučno ,,Ne, neću više da razmišljam o tome’’ i preći na razmišljanje obavezama, i prepustiti se predstojećim aktivnostima je dobar izbor (konsultovati stručno lice). O uključivanju terapije lekovima kod napetosti i stresnog stanja uvek konsultovati stručno lice.Molitve i duhovna razmišljanja kod određenih osoba mogu dovesti do smanjenja stresa i napetosti. Joga i meditacija posebno mogu biti od koristi u smanjenju stresnog stanja gde samokontrola ne postiže rezultate (ali ne preterati – kontrola trenera je obavezna).Da bi smanjili napetost i stresno stanje, važno je izbegavati osobe koje izazivaju u nama loše raspoloženje.

Tuširanje naizmenično toplom pa hladnom vodom (ako nemate zdravstvene probleme) može biti od koristi u smanjenju stresa i napetosti.

Za vreme obroka uživajmo u hrani a o obavezama razmišljajmo posle. Dobro žvakanje hrane uz opuštenu atmosferu može sma­njiti napetost.

Pokušajte da kontrolišete misli, da zadržite dobro raspoloženje što duže u toku dana, pravite pauze u radu, prošetajte, u nekim trenucima budite sami sa sobom. Na sve ove načine uspećete da smanjite napetost i stres.

Ako kažete sebi da danas nećete da se nervirate, da vas ništa ne može naljutiti i da ćete biti strpljivi sa svima, to i uradite. Ponovite to i neki od sledećih dana, i potrudite se da vam to postane navika – smanjiće te napetost i stres.

Ne negujte u sebi nezadovoljstvo. Izba­cite ga kroz smeh, kroz ljubazno ponašanje, kroz pružanje usluga i pomoći drugima, tra­žite pomirenje ako ste sa nekim u svađi, uživajte u uspesima svojih prijatelja i porodice – smanjiće te stres i napetost.

I samo razmišljanje da želite da izbegnete napetost i stres poboljšaće vaše psiho – fizičko stanje.Verovanje i očekivanje da ćemo promenom u svom načinu života uspeti da prevaziđemo napetost i stres je od velike važnosti. Ponašanje u skladu sa tim je pravi izbor.

Uverenje da se mogu izbeći ili bar umanjiti stresne situacije, verovanje u nekoga ko nam u tome može pomoći (stručno lice, prijatelj, članovi porodice i…) u najvećem broju slučajeva će nam zaista i pomoći.

Zdravstveni radnici svojim ponašanjem kod bolesnih osoba mogu dodatno, pored bolesti, povećati stresno stanje. Prilaz sa puno razumevanja i podrške u izlečenju istih je dobar izbor.

ŠTA SVE MOŽE IZAZVATISTRESNO STANJE – FAKTORI RIZIKA

Izuzetno preterani prohtevi i želje za materijalnim dobrima mogu izazvati napetost i stres.Neadekvatna procena obima obaveza i pre­ambiciozni ciljevi mogu izazvati napetost i stres.

Ako već imate stres, a ništa ne preduzimate da ga se oslobodite ili ga umanjite, on će se vremenom povećati.

Ako ste osoba koja nema strpljenja, koja sagovornike prekida ili požuruje, stalno se žali na nekoga, uvek ste nezadovoljni onim što imate, okrutna i nadmena pred svima, sklona povišenom tonu i bez zaustavljanja govorite, možete u najvećem broju slučajeva biti izloženi stresu.

Mišljenje roditelja ili nekog ko brine o deci, da je igranje sa decom, odlazak u prirodu, bavljanje sportom i rekreacijom nepotrebno i da je to samo gubljenje vremena je loš zaključak.Igra je jedan o najvažnijih faktora dečijeg razvoja. Izostanak igre može izazvati napetost i stres.

Napetost roditelja zbog izloženosti stresu ne sme biti uzrok neadekvatnog i netolerantnog odnosa prema deci. Ovo za decu može biti frustrirajuće iskustvo.

Namirnice kao što su: mleko sa puno ma­sno­će, suhomesnati proizvodi, maslac, ma­sni sirevi, masna mesa, beli hleb, pržena i konzervisana hrana, beli šećer i proizvodi od istog, gazirana i alkoholna pića, napi­tci koji sadrže kofein i jaki začini, ne mogu biti od pomoći u prevazilaženju stresa i napetosti.

Duvan i druga opojna sredstva, mogu povećati već prisutnu napetost i stres. Tvrdnja da pušenje opušta nije tačna (uneti duvan za kratko vreme može delovati opuštajuće, ali prisustvo otrova iz duvana, najpre nikotina ubrzava rad srca i podiže krvni pritisak, smanjuje telesnu temperaturu i pojačava reakcije organizma koje stres izaziva).

Tvrdnja da alkohol smiruje nije tačna. Alkohol samo potencira i pojačava trenutno stanje u kome se nalazimo (tužni još više plaču), a stresno stanje i napetost se produbljuju.

Ležanje posle obilnog jela nije preporučljivo (proces varenja se usporava). Spavanje u popodnevnim časovima, koje bi trebalo da bude kratko, zavisi od individualnih potreba.

Prof. dr. Momčilo Matić