Breaking

MUZIKA JE POSTALA MOJ ŽIVOT

Note / 13 decembra, 2020

Neda Nikolić je studentkinja na fakultetu Muzičke umetnosti  u Beogradu. Svira nekoliko instrumenata, a najvezanija je za frulu,  koju je počela da svira u svojoj 13. godini. Osvaja svojim šarmom,  talentom i ponos je Srbije, jer je ambasador naša tradicije i kulture širom sveta. Ponekad se svirajući  „zanese“, pa spoji nespojivo ali to je  je u umetnosti dozvoljeno, poželjno i  svojevrsno velikim umetnicima. Baš taj spoj nespojivog a opet prepoznatljivog, nailazi na veliki odjek kod publike koja svakako u njenom slučaju ima šta da čuje, vidi i oseti.

Nastupa širom sveta i najbolji je dokaz da talenat sam za sebe ne znači mnogo, ako ne radite na njemu i ako nije protkano bezuslovnom ljubavlju.  Nama je bila čast i zadovoljstvo da vam prenesemo i predstavimo njeno stvaralaštvo.

Svirate nekoliko instrumenata, ali čini se da je vaša jedina ljubav frula. Odakle interesovanje bsš za taj instrument, jer se vezuje za muškarce i malo starije godine?

– Susret sa frulom vezuje se za period osnovne škole kada sam na časovima muzičkog obrazovanja počela da sviram blok flautu. To me je jako interesovalo, što je navelo mog tatu da mi kupi frulu i da počnem da je sviram.

 Da li je muzika za Vas način življenja ili samo posao?

– Muzika je postala moj život i većina aktivnosti se svodi na to. Hobi, slobodno vreme, posao, sve je to muzika za mene. Ispunjava me maksimalno i bilo kakav vid rada ili užitka vezujem za moju karijeru. Naravno da svima treba relaksacija i vreme kada će skrenuti misli sa posla, ali većinu vremena posvećujem muzici.

Bavite se od 13 godine muzikom. Kako je izgledao Vaš put od zadovoljstvado životnog opredeljenja.

– Na početku je bilo samo interesovanje, dok nisam shvatila ozbiljnost situacije i donela odluku da se potpuno posvetim vežbanju i razvijanju na ovom instrumentu. Kada su uspesi počeli da se nižu i rad je počeo da se isplaćuje, došla sam do shvatanja cele situacije i tada je došlo zadovoljstvo. Uz podršku ljudi oko sebe i uz uspehe koji su se nizali, shvatila sam da je muzika moje životno opredeljenje.

Stalno pominjete oca kao osobu koja je bila odlučujuća u Vašem bavljenju muzikom. Da li ste od početka imali podršku porodice i da li se raduju Vašem sadašnjem uspehu?

– Od prvog susreta sa frulom tata i cela porodica su bili uz mene. Bez te vrste podrške sigurno ne bih uspela, a takva podrška je iznedrila želju i volju za rad što me je dovelo do daljih ispunjenja u muzici. Svi mali i veliki uspesi njima su pružali zadovoljstvo i uvek su bili uz mene, pa i danas.

 Kako se radjaju ideje za kombinovanje raznih muzičkih pravaca?

– U srednjoj školi došlo je do moje prve saradnje sa instrumentom koji nije tipičan za kombinaciju sa frulom. Međutim, duo u sastavu frule i klavira osvojio je publiku i nakon kratkog vremena moj kolega Veljko Nenadić i ja smo shvatili da je to naš trenutni poziv. Nakon toga, kombinovanje frule sa drugim instrumentima je postalo vrlo interesantno i rado se tome okrećem.

 Da li mislite da pripadnici mladje generacije ne slušaju baš tipično narodne instrumente i da im je bliža neka druga vrsta muzike?

– Uticaji i okolina 21. veka nažalost utiču u velikoj meri na mlađe generacije, što prikazuje i muzičke ukuse i stilove koji su trenutno popularni. Ali u poslednje vreme javlja se možda malo više interesovanja od strane mladih, nadam se da će se to promeniti u narednih nekoliko godina i doći na još viši nivo.

 Da li je Bora Dugić i Slobodan Trkulja,  koliko imali uticaja na vaš muzički razvoj, s obzirom da su  oni  naši najpoznatiji instrumentalisti  na fruli?

– Dugić i Trkulja su mi bili prvi uzori, sarađivala sam sa njima, i dalje sarađujem i zaista je čast svirati sa takvim veličinama na sceni. Naravno da su imali uticaj na moj razvoj, razmišljanje i samu karijeru. Dugić kao najbolji frulaš naših prostora i primer razvoja na fruli, a Trkulja sa druge strane kao umetnik koji pokazuje svestranost, improvizaciju i slobodu pri izvođenju.

 Vi publici dajete svoje umeće sviranja i svoju emociju koja prati to muziciranje. Šta vi od publike, širom sveta dobijate na dar?

– Dobijam aplauz i reakcije koje se ne mogu porediti ni sa čim. Prikazivanje sebe i davanje svog dela stvaranja na sceni, zaista je velika stvar koju treba ceniti. Publika je ta koja mi daje želju za daljim radom, daje mi veliku podršku i opravdava svaki moj trud.

Šta bi ste sve voleli da Vam se dogodi u muzičkoj karijeri i da li već nešto radite u tom pravcu?

– Želje i ambicije teže ka velikim svetskim scenama i saradnjom sa velikim imenima. Malim koracima, mislim da se bližim tom putu, najvažniji je rad, ambicija, realnost trenutne situacije i svoje pozicije da bi se moglo napredovati dalje. Trudim se da svakog dana radim na sebi i radujem se budućim projektima.

Koji je Vaš moto kojim se motivišete na više i bolje u svom muziciranju?

– Sve se dešava sa razlogom, a vreme mi sve više pokazuje da je to istina. Svaka nervoza i mišljenje da nešto neće uspeti ili da je trebalo drugačije da se uradi, na ta razmišljanja samo odlazi vreme i dolazi nervoza. Sve ide kako treba da ide.

Ukrstili ste klavir i frulu. Vaš prijatelj i kolega muzičar Veljko Nenadić? Kako inače spajate nespojivo u muzici?

– To se desilo potpuno spontano, a odvelo nas je potpuno novi svet i deo naše karijere. Pomalo skeptični na početku, nastavili smo da stvaramo muziku za ovaj duet i ispostavilo se da je to sjajna stvar i fenomenalan spoj. Nagrade na brojnim takmičenjima to potvrđuju, kao i ovacije publike na svakoj sceni na kojoj smo svirali. Kombinacija etno muzike i džeza iznedrila je nov pravac na fruli i mislim da je to moj put kojim treba da nastavim da idem.

Vaši planovi za budućnost?

– Što više saradnji, novih projekata, putovanja čim se ukaže prva prilika, nadoknaditi sve neispunjene stvari od ove godine i nadam se uskoro realizaciji svog albuma i još jednog solističkog koncerta.

 Imate li poruku za one koji će poželeti da sviraju frulu?

– Frula nije zastarela, nije samo za starije ljude, i ne predstavlja običan pastirski instrument. Vremenom se izuzetno razvila i sada pruža mnoge mogućnosti, na vama je samo da to istražite i date sebe maksimalno. Meni je frula otvorila vrata ka celom svetu, a sigurna sam da može i  Vama.

Olivera Marinković


Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

DELUJE NA SVA ČULA

Next Post

OBOŽAVAM PROMENE I VOLIM DA RADIM VIŠE STVARI ODJEDNOM





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

DELUJE NA SVA ČULA

„Mi ne živimo dugo da bismo sebi dozvolili kapric i pričali o merama. Nije nam dato ni visoko ni duboko. Dobili smo kratku...

December 12, 2020