BRINITE BRIGE KOJE SU NA DNEVNOM REDU

Lidija Životić

U današnjem vremenu svakodnevica nam je veoma stresna i ponekad se teško možemo izboriti sa raznovrsnim pritiscima koje nam plasiraju, kako mediji, tako i okruženje koje je sklono dizanju panike i preuveličavanju. Takođe dešava se da prolazimo kroz pritiske i na poslu, u porodici, u društvenom životu… Skloni smo da takvo stanje pripišemo “normalnosti”, ali možda je najbolje rešenje potražiti pomoć psihologa koji će nam svakako olakšati i pomoći nam da se izborimo sa poteškoćama. Pomoć psihologa bi trebalo da prestane da bude tabu tema, a prestaće kada ljudi shvate koliko je takva vrsta pomoći dragocena.

Za Naj magazine govori Lidija Životić, psiholog. –

-Sa kakvim problemima se ljudi najčešće javljajuju psihologu?

-Najčešće se ljudi javljaju zbog depresivnih simptoma i/ili anksioznosti, paničnih napada, opsesivno-kompulzivnog poremećaja a sve češće i bračni parovi, zbog nesuglasica i problema u partnerskom odnosu. Takođe, javljaju se i roditelji zbog različitih poteškoća i problema koje imaju sa decom (poremećaji ponašanja, zloupotreba supstanci, problemi u učenju…). Adolescenti su meni posebno zanimljivi za rad, imam i dosta iskustva u radu sa njima. Oni najčešće imaju uobičajene probleme za svoj uzrast: kriza identiteta, problemi sa autoritetom, problem sa vršnjacima ili partnerom.

.Završili ste specijalizaciju za psihoterapeuta po REBT metodi. Šta je to REBT?

REBT je racionalno-emotivno bihejvioralna terapija, spada u najpoznatije terapije kognitivno-bihejvioralnog pristupa. Nastala je šesdesetih godina prošlog veka a njen tvorac je Albert Elis. Elis je naglašavao važnost i međusobnu povezanost: misli, osećanja i ponašanja. Polazna njegova ideja je čuveni citat Epikteta, grčkog filozofa: “Ljudi nisu uznemireni događajima po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”. Po Elisovom mišljenju, ljudi su skloni da razmišljaju i racionalno i iracionalno, tj.imaju samounapređujuće i samoosujećujuće sklonosti. Terapeut pomaže klijentu da uvidi kako on razmišlja povodom nekog aktivirajućeg događaja i da otkrije rigidna, nezdrava uverenja koja u osnovi leže i kojim klijent sebe UVODI u nezdrave forme ponašanja i STVARA sebi nezdrava osećanja. Naglasila sam reči: “stvara” i “uvodi”, jer ljudi obično misle da se loše osećaju i ponašaju zato što im se desio neki neželjeni događaj ili zato što se neko poneo loše prema njemu. Poenta je da steknu uvid kako po pitanju tih dešavanja razmišljaju i da otkriju i promene svoja uverenja, tj.zahteve (prema sebi, drugima i svetu uopšte).

kutak za psihologiju

– Ukoliko neko dođe kod psihologa, jer se ne oseća dobro-( tužan je, zabrinut, depresivan…), ali ne zna šta je konkretno njegov problem, kako psiholog može da prepozna o čemu se radi kod te osobe?

Najpre je potrebno ostvariti dobar terapijski odnos, odnos poverenja i slobode. Neophodno je da se klijent komotno oseća, da ima poverenje u terapeuta i da bez zadrške i stida iznese svoje probleme. Terapeut onda postavlja pitanja koja mu pomažu da otkrije u kakvim se sve situacijama javljaju nezdrava ponašanja i/ili emocije, da li je to nešto što se ponavlja kao obrazac u ličnoj istoriji klijenta, kakve su njegove strategije borbe, tj. šta sve preduzima da bi savladao neprijatna osećanja, postavlja pitanja o ličnom i profesionalnom životu…. Važan deo u REBT terapiji je i psihoedukacija. Mi učimo klijente razlici između zdravih i nezdravih osećanja,dajemo im primere i objašnjenja i time im pomažemo da prepoznaju kako se zapravo osećaju. Takođe, terapeut daje klijentu i različite upitnike i testove koji su dobro pomoćno sredstvo u dijagnostici. Ipak, dobro vođen intervju je po meni najvažniji i ako se uspostavi dobar terapijski odnos, vrlo brzo se otkrije šta je to što muči klijenta.

– Svedoci smo jednog teškog životnog perioda- virus covid 19. Socijalni kontakt je doveden  na najmanju moguću meru, bombardovani smo svakodnevnim, negativnim vestima koje šire paniku i strah. Kako se izboriti sa svim tim?

Pre svega, važno je polako prihvatati novonastalu situaciju i menjati navike. Ljudi sebe nepotrebno uznemiravaju zahtevajući da se vrati “stari život”, užasavaju se po pitanju pravila i mera koje se donose, duboko veruju da neće podneti ponovni karantin i slične mere. Time sebi samo stvaraju nezdrava osećanja: bes, anksioznost,depresiju…Ovo stanje prilično dugo traje i po svemu sudeći trajaće još dugo, što znači da je pametno naučiti da živimo sa tim. Poštovati mere, ne čitati sve što se nudi na internetu i vestima, vršiti selekciju informacija i jednom rečju ŽIVETI. Nikako se ne treba osamljivati, socijalni kontakti su nam neophodni. Moje kolege su u medijima objašnjavale da se termin “socijalna distanca” u ovoj situaciji nepravilno koristi. Nama je sada potrebna fizička distanca, ali prvenstveno od nepoznatih ljudi i ljudi u marketima ili na ulici. Podrazumeva se da ćemo sa bližnjima, tj.članovima porodice imati kontakte (dok su zdravi), kao i sa par prijatelja. Nećemo ići na zabave ili na more, ali šetnja sa partnerom, sestrom ili drugaricom je za očuvanje psihičkog zdravlja, po meni, neophodna.

-Kada se ljudi nađu u situaciji neuzvraćene ljubavi, oni pate, očajavaju, nežele više da žive… Koji savet biste dali u takvoj situaciji? Šta raditi?

-Ljudi imaju urođenu tendenciju da snažne želje pretvore u apsolutističke zahteve i time sebe nepotrebno uznemiravaju: “on mora biti samo moj”, “nije smeo to da mi uradi”, “neću se nikad ponovo zaljubiti”, “to što me je ostavio, znači da ja ništa ne vredim”i sl. Za vezu je potrebno dvoje. To što jedna strana ne pristaje na taj odnos, znači da nemamo to “dvoje”. Najbolje je prihvatiti situaciju uz razmišljanje: “Voleo/la bih da je to drugačije, žao mi je što mi ljubav nije uzvraćena, ali to ne znači da on/ona mora da bude sa mnom”, “Loše je ovo što mi se sada dešava ali ima mnogo gorih stvari u životu” i sl. Setiti se one čuvene: “Kad se jedna vrata zatvore, uvek se otvori bar neki prozor”…i idemo dalje.

-Često čujemo savete- Ne možete drugu osobu da menjate, već da biste popravili vaš odnos, najbolje je poći od sebe i promeniti sebe. Kako menjati sebe?

Svakodnevno odvojite neko vreme za sebe, bar pola sata. U tom vremenu osluškujte sebe, zapitajte se kako se zapravo osećate, šta biste voleli da promenite u svom životu i sl. Neka to bude kafa na terasi uz omiljenu muziku, pola sata šetnje, čitanje omiljene knjige ili nešto slično. Pred spavanje, napravite “retrospektivu dana” u glavi: čime ste zadovoljni a čime ne, šta ste mogli drugačije, da li ste rekli “ne” ako je trebalo i sl. Previše se brzo živi i većina ljudi izvršava obaveze automatizovano, nisu često “u sadašnjem trenutnku”, već stalno razmišljaju šta još treba da urade, brinu se predstojećeg ili do iznemoglosti analiziraju prošlost. Rad na sebi je proces i to dugotrajan, ali je važno da se svakodnevno prave mali koraci. Često klijentima navodim metaforu sa zidanjem zida.  Kada želimo da sazidamo zid, ne možemo to odjednom da uradimo, već polako, ciglu, po ciglu…do željenog cilja. Tako je isto i kad menjamo sebe. Svakako, pomoć psihoterapeuta je u ličnom radu dragocena.

Najmagazin

– U današnjem vremenu smo okruženi stresnim događajima, svakodnevno. Kako umanjiti stres? Postoje li neke tehnike i metode za opuštanje i smanjenje napetosti koje nam  možete preporučiti?

Svakako bi svi trebalo da primenjuju vežbe pravilnog disanja, tzv.abdominalnog. Ovo je najbolja vežba za smanjenje anksioznosti. Kada smo uznemireni, obično dišemo plitko i učestalo(samo gornjim delom grudi) i time dolazi do hiperventilacije, koja pak daje neprijatne simptome u telu (ošamućenost, vrtoglavica, trnjenje…).Namernim produbljivanjem disanja, da se “ispuni stomak”, kratko zadržavanje daha i zatim izdah koji traje duže nego udah (da nam stomak “ulegne”), smirujemo naše telo i naš um. Dovoljno je ovo praktikovati nekoliko minuta, 2-3 puta dnevno.

Takođe, još jedna tehnika za smirenje je usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak: namerno obratite pažnju na prostoriju u kojoj se nalazite, pogledajte sebe, stvari oko sebe, imenujte “u sebi” šta sve vidite; obratite pažnju na zvuke koje čujete, da li čujete nešto napolju, objasnite sebi šta se dešava, jače pritisnite tlo stopalima, stegnite i opustite ramena.

Za prevazilaženje anksioznih misli (misli koje počinju sa “šta ako…”) je najvažnije da ih najpre prihvatite, tj. ne opirite se njima. Tretirajte ih kao produkt vašeg straha, vašeg mozga kog ne možete da kontrolišete. One su van vaše kontrole, automatski se javljaju i ne treba da ih analizirate, proveravate njihovu tačnost i ispravnost, već ih samo pustite da dolaze i prolaze…One ne govore ništa o vama, iako su neprijatne i ne želite da ih imate. Anksioznost je samo znak da ste suviše dugo potiskivali svoja osećanja i niste se njima bavili. Ako ste često anksiozni, vreme je da porazmislite šta ne radite dobro u vašem životu i/ili šta vam smeta.

-Sa kakvim problemima i poremećajima preporučujete klijentu da potraži pomoć psihijatra?

-Kada su ozbiljno depresivni, imaju suicidalne misli, poremećenu percepciju stvarnosti –halucinacije, deluzije ili kada ih anksiozni simptomi ili opsesivne misli ozbiljno ometaju u svakodnevnom životu (posao i kućne obaveze), tada je neophodna farmakoterapija. Takođe, dešava se da dođu na psihoterapiju a već dugo nisu bili na kontroli kod psihijatra (imali su ranije uvedene lekove) ili su na svoju ruku prekinuli da ih uzimaju, obavezno ih tada upućujem na pregled kod psihijatra.

-Za ljude koji žele da rade na sebi, možete li preporučiti neke knjige ili autore koji bi pomogli u rasterećenju od stresa i svakodnevnih obaveza?

-Za bolje razumevanje sebe, drugih i društvenih pojava, kao i za rasterećenje od svakodnevnih obaveza, preporučujem: “Psihologike svakodnevnog života” od dr Zorana Milivojevića.

Za malo dublji rad na sebi, preporučujem: “Osmislite život iznova”, od autora Džefri E. Jang i Dženet S. Klosko. Ovo je knjiga koja, ukratko, govori o tome kako promeniti sputavajuće životne obrasce. Pomoćiće vam da upoznate bolje sebe i daće odgovor zašto vam se neke situacije ili neki ljudi ponavljaju u životu.

Trenutno čitam “Između dva sveta”, autora dr Branimira Nestorovića. Ovo je knjiga u kojoj svako može da pronađe nešto za sebe. Nudi potpuno drugačije viđenje sveta, života, bolesti, govori o značaju vode, energiji, Tesli, stresu…

-Vaša poruka čitaocima Naj magazina?

Citiraću jednog svog kolegu sa edukacije: “Brini brigu koja je na dnevnom redu” – prevedeno, kada previše brinete (a većina ljudi to radi), podsetite sebe da se vaši najgori scenariji nisu desili…niti će…a, ako se i dese, mislićete o tome tada.

Hvala na saradnji.

Sanela Dimitrijević