REČ, DVE O AUTOFAGIJI

O autofagiji se u poslednje vreme mnogo priča, mnogi je predlažu kao odlično rešenje za lečenje od mnogobrojnih bolesti današnjice, počev od najbezazlenijih, pa do najozbiljnijih. Autofagija može pomoći kod gojaznosti, dijabetesa, pa i kod kancera kao i kod mnogo drugih bolesti.

Da li je autofagija pomodarstvo ili postoji odavno?

Generalno, kod nas u Srbiji se za nju čulo kada je Novak Đoković počeo da priča o njoj i da je sprovodi (odnosno da gladuje ili ne jede ništa 16 sati dnevno). Mnogo toga možemo naučiti od Novaka i hvala Bogu da postoji neko ko je toliko osvešćen i posvećen kako svojoj porodici, poslu kojim se bavi, sportu, a pre svega svom zdravlju bez čega ništa drugo ne bi moglo da funkcioniše kako treba.

Ajmo da saznamo šta je to u stvari autofagija i kakve benefite imamo ukoliko je upražnjavamo?

Izraz autofagija potiče od grčke reči: auto znači  sam i  phagein znači  jesti. Ovu reč prvi put je upotrebio u nauci belgijski citolog i biohemičar Christian de Duve pre više od pola veka. Prošlo je mnogo  godina  od ovog otkrića i dugo se autofagija u osnovi smatrala “sistemom gde se odlažu ćelije koje izumiru”; “mesto gde se odvija nespecifična razgradnja ćelija”.

 Kalorijska restrikcija ili post je isto što i gladovanje, podrazumeva da u toku dana postoji period u toku koga ste bez hrane barem 14-16 sati.  Zašto toliko? Zato što vašem telu treba odprilike 12 sati da istroši rezerve glikogena u telu i da uđe u ketozu i počne da koristi masti iz jetre i masti oko unutrašnjih organa za stvaranje energije. Ulazak u ketozu je ono što je potrebno da se pokrene i proces autofagije u vašem telu. Tada organizam kreće da uklanja ćelije sa greškama i pod mikroskopom se može videti pojačana aktivnost ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora. Autofagija je proces obnove organizma na ćelijskom nivou.

Japanac koji je 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za proučavanje autofagije se zove Jošinuri Ohsumija. On je dobio nagradu za proučavanje kalorijske restrikcije i dokazao je da gladovanje od 12 sati i duže izaziva u telu proces autofagije. U autofagiji naš organizam počinje da ”jede samog sebe” razlažući proteine i druge komponente radi reciklaže i stvaranja energije. To je proces obnove organizma jer u gladovanju telo ima više vremena da se oslobodi od toksina i ”greški u sistemu”. Taj proces dovodi do smanjenja kilaže, podizanja imuniteta, ubijanja bakterija, virusa i ćelija tumora, poboljšanja funkcija mozga i na kraju do produženja života. Taj proces obnove organizma je veoma bitan za preživljavanje svih organizama, ne samo ljudi. Jošinuri je dokazao da ovaj proces postoji kod svih organizama na planeti, od gljivica do ljudi.

Posle objave njegovog rada 2016. godine pojavilo se mnogo više naučnih radova na tu temu nego ranije. Svi su shvatili da je on na tragu nečega jako bitnog.

Ranije se mislilo da autofagija pogađa ceo organizam, međutim Jošinurijev rad je dokazao da je to vrlo selektivan proces i da se dešava samo tamo gde postoji greška, oštećenje proteina ili preterana akumulacija proteina. Može se reći da je autofagija kontrolisana razgradnja nepotrebnih ćelija, pa i onih opasnih, tumorskih.

Da biste očistili vaše telo od toksina, evo saveta nutricionista. Oni često vole da uporede naše telo sa kuhinjom. Nakon što napravimo ručak, trebalo bi da očistimo radnu površinu, bacimo ostatke hrane. Sutradan je kuhinja spremna i čista za sledeći obrok. Sličnu stvar radi autofagija u našem organizmu i to veoma uspešno.

Kako se može primenjivati autofagija?

Postoji sledeći koncept:

Koncept 16/8:  čitavih 16 časova ne treba jesti ništa, a jedete 8 sati. To bi otprilike trebalo da budu 2-3 obroka. U periodu izgladnjavanja organizam vrši recikliranje nepoželjnih ćelija i stvara energiju za svoje funkcionisanje.

Koncept 20/4: ne jedete 20 časova, a jedete 4 sata dnevno. U ova četiri sata možete “spakovati” svega 2 obroka i to je teža varijanta posta.

Koncept 23/1: ovo znači da ne jedete 23 sata, a jedete samo jedan obroka u najdužem trajanju od 1 sat vremena. Ekstremna varijanta.

Prva dva dana sprovođenja autofagije su najteža, jer može da izazove glavobolju ili bol u zglobovima, ali kasnije se organizam navikne i više nije toliko teško, čak ćete imati i više energije i osećaj gladi vam više  neće smetati.

autofagija

Nekada ljudi nisu bili toliko gojazni kao danas, a to je zato što nije postojao toliko izbor slatkiša i grickalica koji se danas koriste između obroka, pa čovek i ne oseća glad, već je konstantno sit. Takođe, za danas je karakterističan sedalački način života i stalno imamo potrebu za zanimacijama u vidu grickalica, tako da naš organizam nema vremena ni da svari prethodno unešenu hranu, koja je pritom i apsolutna nezdrava i štetna po naš organizam, a mi već trpamo novu, koja ga dodatno opterećuje, pa samim tim dobijamo i nove zdravstvene problem kao što je problem sa probavom.

Šta treba unositi za vreme tih osam sati kada možemo da jedemo?

Preporučljivo je unositi što više voća, povrća, integralnih žitarica, semenki, orašastih plodova itd, a smanjiti ili potpuno izbaciti slatkiše, mlečne proizvode i prerađevine bilo kakve vrste. Svaki nutricionista će reći da treba jesti celovitu hraanu u što većoj meri.

Pre nego što je Novak počeo da priča o autofagiji, nadaleko se pričalo o „lekovitom gladovanju“ koje na primer preporučuje Georgij Nazarov i koji u svom jelovniku preporučuje da se jede najkasnije između 16 i 17h, da imamo jedan glavni obrok, a ostalo u vidu salata, voća, koštunjavog voća i semenki i da imamo pauzu između obroka četiri sata, a da za vreme te pauze možemo da pijemo samo vodu, ceđene sokove i biljne čajeve.

Dr Šulc u svojim knjigama preporučuje post na ceđenim sokovima od 42 dana. Isidora Bjelica je u svojim knjigama govorila da ne treba opterećivati organe za varenje previše, tj. da nema potrebe prejedati se i da je zdravije biti gladan, nego previše jesti.

autofagija

Generalno, svi ljudi koji se bave zdravim stilovima života imaju zajedničku devizu, a to je da kada je čovek bolestan, mora za početak očistiti creva i izvršiti detoksikaciju organizma i da se telo isceljuje kada ne mora da se bavi  predugim i čestim varenjem hrane, već da svoju pažnju na isceljivanje može da usmeri više i jače kada ne jede odnosno gladuje ili kada je u procesu autofagije. Naravno, ne odnosi se autofagija samo na ljude sa zdravstvenim problemima, već i na zdrave kako bi više obratili pažnju na sebe i kako bi unapredili svoje zdravlje.

Sanela Dimitrijević