Jesenji radovi na balkonu i u bašti

Ako pratite prirodni ritam i promenu godišnjih doba, treba vam reći da je jesen zapravo početak nove baštenske godine, a ne njen kraj. Trenutak kada noćne temperature počnu redovno da padaju ispod deset stepeni jasna je poruka prirode da je vreme za pokret. Sve ono što uradimo u ovom prelaznom periodu direktno diktira koliko će nam balkoni i cvetne leje biti bujni i zdravi kada se proleće ponovo probudi.

Prva i najvažnija stavka jeste blagovremeno spasavanje osetljivih letnjih lepotica sa balkona. Biljke poput muškatli, fuksija, begonija, dipladenija, oleandera i citrusa ne praštaju prvi mraz. Pre nego što ih unesete u kuću, uradite detaljan pregled svakog lista i stabljike jer ne želite da unutra unesete biljne vaši ili crvenog pauka koji su se razmnožili tokom leta. Svaku biljku treba temeljno očistiti od osušenog lišća i procvetalih cvetova, a većinu je potrebno i ozbiljno skratiti. Muškatle, na primer, orežite na nekih desetak do petnaest centimetara visine. Smestite ih u svetlu, ali prohladnu prostoriju gde se temperatura kreće između osam i dvanaest stepeni. Zimi im je potreban odmor, pa zalivanje svedite na razumnu meru – tek toliko da se koren potpunosti ne osuši.

Sa druge strane, nemojte praviti grešku i unositi sve redom. Višegodišnje biljke poput lavande, ruzmarina, žalfije, raznih perena, čuvarkuća i patuljastih četinara bez problema preživljavaju našu zimu napolju. Međutim, pošto se nalaze u saksijama, njihov koren je mnogo izloženiji smrzavanju nego kada je u posađem u zemlji. Zato je ključno zaštititi same posude. Obmotajte saksije jutom, stiroporom ili pucketavom folijom, a ispod njih stavite drvene podmetače kako ne bi stajale direktno na hladnim pločicama. Tokom suvih zimskih dana, kada nema mraza, ove biljke napolju povremeno blagovremeno zalijte, jer saksijske biljke zimi češće stradaju od dehidracije nego od same hladnoće.

Ako pored balkona imate i baštu, jesen je vreme kada se priprema teren za narednu sezonu. Prvi korak je detaljna sanitacija leja. Uklonite sve ostatke jednogodišnjeg povrća i cvetnica. Ako su biljke tokom leta bolovale od plamenjače ili pepelnice, nikako ih nemojte bacati u kompost, već ih potpunosti uklonite iz bašte kako se gljivice i bolesti ne bi zadržale u zemlji. Nakon čišćenja sledi prihrana i obrada zemljišta. Prekopajte leje i u zemlju umešajte zreli stajnjak ili kvalitetan kompost. Krupnije grudve zemlje nemojte usitnjavati ako radite u kasnu jesen – pustite da mraz tokom zime uradi svoj posao i prirodno razbije i omekša strukturu zemljišta.

Uvek imajte na umu da se prolećno šarenilo sadi upravo sada. Oktobar i novembar su idealni meseci za sadnju lukovica lala, narcisa, zumbula, krokusa i ukrasnog luka. Sadite ih uvek na dubinu koja odgovara dvostrukoj ili trostrukoj visini same lukovice, sa vrhom okrenutim nagore, na mestima koja imaju dosta sunca i dobru drenažu. Na kraju, sve višegodišnje biljke, ruže i mlade žbunove u bašti zaštitite mulčiranjem. Deblji sloj seckane kore drveta, suvog lišća ili slame oko korena deluje kao prirodni pokrivač koji čuva toplotu zemlje i sprečava duboko smrzavanje, dok je kod ruža najbolje dodatno nagrnuti zemlju oko korenovog vrata. Kada ovako ušuškate i pripremite svoj zeleni kutak, možete mirno sačekati zimu, znajući da ste napravili najbolju moguću uvertiru za bujno i zdravo proleće.