Mnoge dame iz viskokog društva čije se venčanice mere sa mnogo nula, za “haljinu za jedan dan” su iskoriste njenu kreaciju i potpis. Mnoge dame koje žele da mirišu kao one od milion dolara, koriste njene parfeme! Njen postpis u svetu mode zaista znači! Iako kao mala nije ni sanjala da će postati jedna od najčuvenih modnih kreatorki, Carolina Herrera je postala baš to!
Ko je Carolina Herrera?
Modni dizajner Carolina Herrera odrasla je u Venecueli. Pokrenula je svoju modnu kompaniju u Njujorku i postala državljanka SAD 2009. Iako nije imala formalnu obuku pre svoje prve revije na pisti 1981, Herrera je postigla uspeh u ženskoj i muškoj modi, parfemima i još mnogo toga. Danas njena kompanija ima prodavnice širom sveta i milijarde prodaje. Njen prepoznatljiv izgled uključuje dobro skrojene bele bluze, koje je posebno uparila sa suknjama.
Carolina Herrera je rođena kao Marija Karolina Josefina Pacanins i Ninjo u Karakasu, Venecuela, 8. januara 1939. Herrera je iskusila privilegovano detinjstvo u Venecueli. Bila je jedna od četiri ćerke Giljerma Pakanjina i Marije Kristine Ninjo. Njen otac je služio kao oficir vazduhoplovstva, guverner Karakasa i ministar spoljnih poslova Venecuele.
Herera je imala guvernantu koja ju je učila engleski i francuski. Njena mladalačka zabava uključivala je tenis, jahanje i balet, ali ne i šivenje odeće za njene lutke.“Kada sam odrastala, više sam se bavila konjima i tenisom nego modom“, priznala je ona.
Ipak, moda je bila deo Herrerinog života. Sa 13 godina baka ju je odvela na Balenciaginu predstavu na pisti. Oko 14 ili 15 godina, Herrera je dizajnirala crnu haljinu koja je inspirisana filmovima iz 1930-ih i 40-ih, iako joj roditelji nisu dozvolili da je nosi.
U dobi od 18 godina, Erera se udala za Giljerma Berensa-Tela. Imali su dve ćerke, Mercedes i Anu Luizu, pre razvoda kada je Erera imala 24 godine.
Godine 1968. Herera se udala za Don Reinalda Herrera Guevaru. Imali su još dve ćerke, Patriciju i Karolinu.
Herrerin drugi muž je nasledio titulu markiza od Tore Kaze, iako je nije koristio. Radio je kao novinar, a vodio je i džet-set egzistenciju sa Hererom.
Aktivnosti para uključivale su posetu princezi Margaret u Engleskoj, prisustvovanje galama Instituta za kostim u Muzeju umetnosti Metropoliten i pridruživanje prijateljima u južnoj Francuskoj i Parizu. Herrera je upoznao fotografa Roberta Mapplethorpea 1976. i postao jedan od njegovih subjekata. Često je bila uvrštena na liste najbolje obučenih.
Jedno od Herrinih omiljenih mesta bio je Njujork, gde se zabavljala u čuvenom noćnom klubu Studio 54. Izlazak tamo je rezultirao da joj je njen portret uradio Endi Vorhol. Bio je očaran torbom ukrašenom draguljima koju je ona nosila, i ponudio je da napravi Herrerin portret na svilenom situ u zamenu za torbu.
„To je bilo tako zabavno, Njujork sedamdesetih“, rekao je Erera u intervjuu 2016. „Bili ste pomešani sa mnogo kreativnih ljudi, talenata, u svetu umetnosti, u društvu, književnosti, u filmskom biznisu. Glumci, glumice, muzičari, svi su bili pomešani. Išli ste na večere i zatekli sve zajedno. Bilo je zabavno. Svidelo mi se.“
Godine 1980. Herrera i njen muž su se nastanili u Njujorku. Otprilike u to vreme, došla je na ideju da dizajnira tkanine. Ali kada je Herrera podelila svoje planove sa prijateljicom Dianom Vreeland, tada je urednik Voguea, Vreeland navodno odgovorio: „Oh, to je tako dosadno. Zašto ne uradiš nešto drugo? Zašto ne napraviš kolekciju haljina? To je mnogo baš zabavno.“
Erera je bio zaposlen kod Pučija u Karakasu nakratko 1960-ih, ali inače nije imao radnog iskustva. Takođe nije imala formalnu obuku za dizajn. Ali imala je oko za stil i mogla je da iskoristi korisne veze. Armando de Armas, vlasnik uspešne izdavačke firme za časopise, ponudio je podršku njenom preduzeću. Dizajner Bill Blass je dao svoje savete o izradi pozornice na pisti.
Godine 1981. Herrera je održala svoju prvu modnu reviju u njujorškom Metropolitan Clubu. Rekla je: „Mislim da sam mislila da ću napraviti jednu kolekciju, i to bi bilo to.“ Umesto toga, dobijala je narudžbine iz prodavnica koje su uključivale Neiman Marcus, Bergdorf Goodman i Saks Fifth Avenue. Međutim, prvi medijski odgovor nije bio tako pozitivan. Neki u štampi su Hereru smatrali diletantom, ili su smatrali da je uključena u „pokušaj samodefinisanja“.
Kritike su zabolele, ali nisu izbacile Herreru iz koloseka. To takođe nije odvratilo njene fanove. Jedan od prvih ljubitelja Herrerinog dizajna bila je Žaklin Kenedi Onazis, koja je postala redovan klijent. Za venčanje Kerolajn Kenedi 1986. godine, Erera je kreirala i haljinu za majku neveste i Karolininu venčanicu, na kojoj su bile ukrašene deteline.
Herrerin prvi parfem stigao je 1988. Ona veruje da bi dizajneri trebalo da prihvate priliku da lansiraju mirise „jer to je ono što svuda nosi tvoje ime“. Godine 1995. njenu kompaniju je kupila španska kompanija Puig, koja je sa njom radila na parfemima. Herrera je ostao kreativni direktor.
Sa debijem linije CH Carolina Herrera 2008. godine, Herrera je počela da nudi ležernije dizajne prilagođene svakodnevnim aktivnostima. Herrerini proizvodi sada uključuju mušku odeću, žensku odeću, dečiju odeću, dodatke, kućnu kolekciju i mirise, koji su dostupni širom sveta.
Herrera insistira da ona i kolege rade tačno od 9 do 5, ali tvdi da je to vreme dovoljno da se obavi sve što treba i lično kreira sve što se prodaje pod njenim imenom. Kako sama ističe voli eleganciju I jednostavnost, a vi zaključite u tome da li je zaista i uspela.
Pročitajte još i ovo:
Oznake: Carolina Herrera, Naj magazin