OKRENITE NOVI LIST

Biblioterapiju od 2013. godine podržava Nacionalna zdravstvena služba, otkada je Agencija za čitanje pokrenula Program čitanja knjiga na recept. Većina biblioteka sada ima spiskove lektira koje medicinski stručnjaci sastavljaju, kako bi pomogli ljudima koji se bore sa mentalnim zdravljem, demencijom, dugotrajnim problemima i izazovima sa kojima se mladi suočavaju. Knjige vam može prepisati lekar opšte prakse, ali im i sami možete pristupiti, a 2020. godine uključene su i knjige za decu.

Nacionalna zdravstvena služba oslanja se na naslove o samopomoći, ali se druga biblioterapija fokusira na beletristiku. U svojoj najnovijoj knjizi „Reading For Life“, profesor Filip Dejvis predstavlja antologiju pesama i odlomaka i govori o tome koliko su pomogli ljudima.

Mnogi od nas čitanje vide kao individualnu aktivnost, što je često i slučaj, ali Dejvisa zanimaju dokazane prednosti čitanja naglas, u grupama, nakon dugogodišnjeg partnerstva sa dobrotvornom organizacijom „The Reader“, koja raznosi literaturu izazovnim zajednicama i izolovanim pojedincima.

Poezijom ojačajte um

Iako Dejvis nema ništa protiv lakog štiva, otkrio je da nam, čitanje kratke pesme, na primer, može doneti najveći podsticaj.

„Teže štivo ili ono štivo koje zahteva veći napor može vam pružiti veće zadovoljstvo, a to smo do sada videli i na skenerima mozga“, kaže on. „Postoji mehanizam koji se aktivira kada radite nešto teško, što se na kraju isplati.“

Hoćete da krenete sa čitanjem poezije i tražite nešto zanimljivo? Pročitajte kolekciju pesama nekog savremenog pesnika.

Čitajte knjige preko „Zuma“

Ela Berthud, biblioterapeut i koautor knjige „The Novel Cure: An A-Z Of Literary Remedies“, kaže da smenjivanje načina na koji čitate knjige može biti od velike pomoći.

„Audio knjige deluju veoma umirujuće, vraćaju nas u detinjstvo, kada su nam, kao deci, čitali knjige, a virtuelni književni klubovi sve su popularniji, što je sjajan vid razmenjivanja literature“, kaže ona.

„Međutim, uvek pokušavam da nagovorim ljude da čitaju naglas jedni drugima. To je jako lepa stvar, kako za čitaoca, tako i za osobu koja sluša. Besplatno je i može se obaviti preko video poziva.“

Prodaja knjiga o pandemiji je u porastu, ali zašto to radimo sebi?

„Knjiga vam može pomoći da pobegnete od stvarnosti, ali ponekad ljudi žele da pobegnu na mesto gde se odvija slična situacija kao i u stvarnom životu. Zato danas mnogo ljudi čita ʼGodinu kugeʼ Danijela Defoa“, kaže bilioterapeutkinja Ela Berthud. Čitanje o bubonskoj kugi 1665. godine pomaže nekima od nas da se prisetimo da se sve ovo već dešavalo.

„Zanimljivo je to da romani koji su prilično slični onome kroz šta prolazimo, a koji govore o mnogo gorim pandemijama, za neke ljude predstavljaju vid utehe, jer misle da nama i nije toliko loše, dok je drugima ta tema previše teška. Sve zavisi od pojedinca“, kazala je Ela Berthud.