GLUMA JE NAJELPŠI POSAO

Harizmatičnog I popularnog glumca Nenada Herakovića vidjamo I na domaćoj, ali I na svetskoj filmskoj sceni. Sve je počelo od uloge koju mu je poverio Dragan  Bjelogrlić u “Montevido, Bog te video”. Od tada  njegova karijera ide uzlaznom linijom kroz serije I filmove, uz obećanje da će se  pozorištu u narednoj godini više posvetiti I da će mu ono biti prioritet.  Evo šta je rekao za Naj magazin:

 Akademiju ste zavrišili u Novom Sadu. Drago mi je da niste odustali od prijemnog, jer bi glumište bilo uskraćeno za jedan dragulj…

Uvek naglašavam da sam Akademiju umetnosti u Novom Sadu, upisao šestog pokušaja. Nema odustajanja!

Za Vašu karijeru može se reći da je vrlo impresivna. Ali, vratimo se na početak, ko je uočio Vaš talenat, kada ste pokazali ljubav ka glumi i kako su izgledali Vaši prvi glumački koraci?

Sem sporta nisam pokazivao interesvanje ni za šta. Međutim, moje imitacije u ono vreme političara, su zapele za oko mojoj porodici te sam na predlog majke otišao u Dramski studio u Pančevu. Tako je sve počelo.

Od 2009. god. uloge se samo nižu, na svu sreću. Različiti karakteri, uloge, podneblja gde radite…Kako donosite odluku šta ćete prihvatiti i za koju ulogu ćete se opredeliti?

Ni jednu ulogu nisam odbio a da razlog za to nije bio opravdan i profesionalan. Jednom se to desilo, možda je to razlog zbog kojeg ste konstatovali da su se uloge nizale.

Većina glumaca mi kaže da postane „pravi glumac“ kada prevazidje sopstveni stid. Kako ste se vi borili protiv toga i kako ste se izborili sa njim?

Gluma je  najlepši posao. U kadru i na sceni ne bi trebalo da bude stida, svako nadje način da ga  se osobodi. Nekome treba malo nekome mnogo vremena. Bitno je da do toga dodje.

Montevideo, Bog te video Vam je bila odskočna daska, za dalje. Kao i prva ljubav, prva uloga se pamti zauvek?

Rad s Bjelom je doneo pre svega, radost ali odgovornost velikih razmera. Neproncenljivo iskustvo za sve nas. Uživali smo.

Snimanje filmova, serija, je različit proces. Koji je po Vama interesantniji i koji pruža više umetničke slobode?

Ne pravim razliku izmedju ta dva procesa. To je samo još jedan radni dan ispred kamere. Pozorište i film su procesi koji se drastično razlikuju. Film je magija, a pozorište čarolija. Kada nekoga  ubedite da magija i čarolija postoje, onda ste dodirnuli umetnost. Tome težimo.

Uloge koje ste do sada realizovali su različite. Da li VI posle pročitanog scenarija, zamišljate, kreirate…mislim kako kod Vas ide taj proces?

Kreiranje uloge, nije individualni proces. Počinje od glumaca, ali kvalitetna saradnja sa rediteljem, sa partnerima u kadru, kao i poverenje u sve radnike iza kamere je recept za dobru ulogu.

Da li postoji neki kolega sa kojim niste saradjivali, da niste podelili kadar iz nekog razloga, a da ste jako želeli?

Saradjivao sam sa mnogim koleginicama i kolegama. Čast mi je zbog toga, oni sa kojima nisam uživam da gledam kako rade. Mnoge ću tek upoznati. Nekih više nema.

Kako je došlo do toga da krenete  van naše zemlje da gradite karijeru? To nije baš jednostavan proces…

Skromna saradnja sa stranim produkcijama je započeta  u Srbiji i Crnoj Gori. To su produkcije koje dolaze u Evropu da snimaju pod povoljnim uslovima a ja sam imao sreću da odgovaram  baš za te uloge koje su mi dodeljene.

Delite li uloge na male, velike, lake, teške, ili je scenario odlučujući, ma kakva ona bila?

Svaka uloga  koja je napisana a dodeljena baš vama,  bitna je. Najbitnija, jer je vaša.

Akcenat Vaše karijere je bačen na serije, filmove, sinhronizacije. Kada ćete se onako intenzivnije pozabaviti pozorištem?

Plan mi je da se aktivnije uključim u pozorišne tokove. Od nove godine, će mi to biti jedan od prioriteta.

Gde će publika imati prilike da Vas gleda u narednom periodu?

Sledeće godine će biti gotova dva projekta, meni značajna. Heroji Halijarda u  produkciji Contrast studios i serija Pasjača reditelja Marka    Manojlovića.

Olivera Marinković