OVAJ POSAO JE JAKO LEP, AKO ZNATE DA UŽIVATE U NJEMU

Marija Mirković, bivša članica grupe Frajle odlučila je da posle 12 godina,   da svoj put nastavi  sama. Objavila je svoju četvrtu pesmu, koja je uvod u album. U fazi je promocije nove pesme i tim povodom, a i njen dosadašnji rad je svakako povod da gostuje u Naj magazinu. Evo šta smo je tom prilikom pitali, i evo šta nam je ona odgovorila:

 Upravo ste objavii svoj četvrti  singl. Imate li neku povrtanu informaciju kako je publika prihvatila pesmu ?

Mislim da je pesma lepo prihvaćena, ljudima se svidja, radio stanicama se svidja, ima lepe preglede ne Youtubu. Posle svake nove pesme dobijam komentare da je ova pesma najbolja do sada i to mi pokazuje da sam na dobrom putu.

Alka Vujica potpisuje tekst, Vi muziku, ko je sve učestvovao još u radu na njoj?

Branimir Mihaljević je radio produkciju i aranžman. Sjajno je našao taj neki “novi-stari” zvuk i baš je pesmi dao nešto posebno.

Pesmu je  propratio i spot koji ste snimali u Andaluziji. Kakve utiske nosite sa snimanja spota?

Snimanje je bilo jako zabavno i nesvakidašnje za snimanje spotova, ni malo naporono. Moja ekipa i ja smo bili 4 dana u Andaluziji, istražili smo svako selo i mesto ne bi li našli idealne lokacije za spot. A u medjuvremenu smo uživali u njihovoj lokalnoj hrani,  vinima i suncu.

U Andauziji ste snimili još jedan spot. O kojoj pesmi se radi i kada ćete je predstaviti  publici?

To će mi verovatno biti omiljeni spot jer je snimljen za pola sata, na plaži. Uhvatili smo sumrak i momente kada se more spojilo sa nebom i stvarno jedva čekam da taj spot izadje. Verovatno će najaviti album, tako da tačan period još uvek ne mogu da vam kažem.

Vi ste kompletan autor i potpisali ste mnogo lepih pesma. Nezahvano je izdvajati bilo koju, ali  koja je ona koja Vas uvek „pogodi“ kao da nije Vaša?

Iz perioda Frajli to je pesma Sve ja to znam, a što se tiče pesama koje sam radila za druge, moram da izdvojim  od grupe Cambi pesma Zaljubljen i od Mate Grgata pesma Dodjite ljudi moji. Ova poslednja me posebno pogadja i jako je volim.

Na svojim živim nastupima imate i prateći bend. Ko je sa Vama na sceni?

Imam, da i jako sam srećna zbog toga. Mislim da je bitno za svakog izvodjača da ima svoj prateći bend. Moj bend čine momci i cure iz Zagreba. Imam bubnajrku koje se zove Bruna i koja je prava atrakcija publici. Mladi violinista Matej, koji je neverovatan virtuoz. Filip klavirista, jedan od najboljih muzičara mladje generacije, ako ne i najbolji. Rodjeni smo istog dana pa imamo posedbu konekciju. tu je i Toma koji svira gitaru, mladi profesor gitare. I Mia koja sjajno peva prateće vokale i u tom segmentu mi je velika podrška.

Cilj umetnosti jeste da nas dotakne i da nas natera na razmišljanje. Koji najčešće komentar čujete, šta kažu oni koji vole Vašu muziku?

Uglavnom su to komentari vezani za moju interpetaciju, za moje pevanje. Ljudi vole moj glas, kažu da u njemu osete neku posebnu emociju koja nije svakidašnja i koja ih dotiče. Tako da mislim da kroz tu emociju dolazim do svoje publike. Ali postoje i same pesme koje mimo mene imaju svoju emociju. Npr. Pesma Menjam dane je pesma koja je mnogo puta ispevana na venčanjima, u nekim posebnim momentima koji ljudima znače. Tako da mi je svakako drago što su pesme koje pišem deo ljudi i njihovih posebnih životnih trenutaka.

 Koliko Vaša lična osećanja, utiču na Vaše stvaranje, i da li su Vam srećni ili tužni trenuci inspirativniji za stvaranje?

Kada sam bila mladja, morala sam da budem jako zaljubljena da bih pisala i stvarala. Tako da mi je jedno vreme zaljubljivanje bio hobi. Sada je malo drugačije. Stvaranje je sada deo mog posla. Znam da inspiracija ne može da padne sa neba i da mora da se razmišlja o pesmama, da se “sedne za klavir” ili gitaru i da se radi. Tako da ja imam svoje radno vreme za pisanje. Danima znam da ne napišem ništa i onda u jednom danu napišem par pesama. Mislim da je u stvaranju bitan kontinuitet i rad. I naravno, talenat, al to nekako podrazumevam.

Posle 12 godina bitisanja u grupi, jedno vreme ste bili u medijskoj ilegali. Na scenu ste se vratli na velika vrata-kao solista. Da li je bilo teško doneti takvu odluku?

Ja se vodim onom starom- sve u svoje vreme. Mislim da mi je trebalo da malo odmorim, vidim šta želim da radim, kakve pesme želim da snimam i na kraju, da li uopšte želim svoju solo karijeru. Kombinacija slobodnog vremena i pesama koje sam u tom periodu završila je zasluzena što sam krenula sama da pevam i nastupam. Da nisam kantautor, nisam sigurna da bih nastavila sa pevanjem jer verovatno ne bih znala šta je to što bih ja pevala. Posle 12 godina u grupi malo se izgubi indetitet i treba vremena da sve dodje na svoje.

 Imate li neki plan, ideju kojim muzičkim tokovima će ići Vaša karijera, ili ste  prepustili da se stvari dešavaju same od sebe?

Imam neki plan svakako, ali ovo je ipak posao koji ne može baš 100 % da se isplanira jer zapravo naš proizvod je muzika i uvek je pitanje da li će se ljudima svideti muzika koju snimamo. Za sada imam plan da završim album, da nastupam, pišem pesme za druge izvodjače i to je to.

Otpevali ste pesmu „Ne volim januar“kao znak poštovanja prema preminulom Djoletu Balaševiću. Da li ste ikada u muzici imali uzore i čija Vas muzička karijera fascinira, pa bi ste voleli da Vaša liči na nju?

Tu pesmu posebno volim i zapravo volim sve pesme Balaševića i često izvodim njegove pesme na nastupima. Što se tiče muzičkog uzora kao autora, to je sigurno Bajaga.

Kažu da je tekst uvek osnova za dobru pesmu. Šta je ono što Vas privuče tekstu, priča ili neki element autobiografskog koga otkrijete u njoj….

Ja kad pišem tekstove, oni uglavnom nastaju paralelno sa muzikom i kasnije malo još poradim na njima, ali suštinski se prate od prvog takta. Kada dobijem tekst od Alke na koji treba da iskomponujem muziku, onda me privuče tematika i ta tematika mi pokazuje u kojem smeru ide pesma. Dobro je što ja pišem tekstove pa često znam da napravim permutaciju, da nešto što je trebalo da bude strofa bude zapravo refren jer mi bude metrički idealan za refren. Neki moji tekstovi su autobiografski i opisuju moje stanje u tom momentu, a za neke pesme se ubacim u neku drugu ulogu i pišem neke priče koji su mi drugi ljudi ispričali.

 Iz dosadašnjeg bogatog muzičkog iskustva, da li će Vam neki dogadjaj, koncert, putovanje, ostati  zauvek u sećanju?

Naravno, ima puno toga. Ono što sigurno nikada neću da zaboravim je gostovanje na koncertu Olivera Dragojevića u Umagu. Ja sam bila i još uvek sam veliki fan njegove muzike i tada sam sa Frajlama dobila poziv od menadžerke Lidije Samardžije da budemo gošće Oliveru. Mislim da taj trenutak nikada neću da zaboravim i to su oni momenti koji ostaju zauvek. Ovaj posao je jako lep ako znate da uživate u njemu i u momentima koje vam on pruža.

Uz muziku volite i putovanja. Gde ste sve do sada bili i gde sve planirate da idete u nekoj skorijoj budućnosti?

Volim putovanja i ona su mi bitna za inspiraciju i pisanje. Bila sam u Evropi skoro svuda sem u Velikoj Britaniji. Najviše volim Francusku i Amsterdam. Volim preko zime da idem na Kanare, nije daleko a pravo me prolće tamo dočeka. Volim da odem u Atinu u noćni provod, volim da idem u Andaluziju na dobru hranu, volim da idem u Francusku da isprobavam vina. Ja nisam ljubitelj dugih letova tako da svoju ljubav prema putovanjima ograničavam na 5h sati leta.

 Bliži se doček Nove godine. Gde će publika imati priliku da Vas vidi u živom nastupu za vreme praznika?

Ovu Novu godinu provodim sa prijateljima na moru i jako se tome radujem. Nastupa ima, uglavnom u ovom periodu su novogodišnje i božićne zabave zatvorenog tipa.

Olivera Marinkovicć