UVEK SAM HTELA DA BUDEM ONO ŠTO SAM DANAS

Ivana Đorđević je neko ko je prisutan u medijima oko dvadeset godina. Ima mnogo interesovanja i zanimanja, ali njen nemirni duh sve postiže. Ona je pisac, novinar, voditelj, bloger i influenser, od koje možete čuti mnogo korisnih stvari za život, i to one koja je sama iskusila na svojoj koži. Do sada ste je verovatno dobro upoznali, a kroz ovaj razgovor možda ćete još i bolje.

Imate mnogo zaniminja i mnogo interesovanja. Ritam života je brz, kako stižete svemu da se posvetite?

Moja interesovanja su široka. Nikad se nisam zadovoljavala samo jednim zanimanjem ili onim što imam trentuno. Ja volim u šali da kažem da sam ili živčana ili previše energična da mi sve relativno brzo dosadi (smeh) pa shodno tome moram  i da radim više stvari. Dobra vest je što me ljudi ozbiljno shvataju čega god da se latim.  A stižem sve tako što podelim i raspodelim 4 nedelje na  4 različite stvari kojima se bavim. I još nešto: svemu čime se bavim  pristupam profesionalno. Kao novinar temi, kao PR klijentu i najvišem interesu klijenta, a kao bloger i influenser onome što sam uzela da prezentujem. Balkan ima naviku da omalovažava ono što ne razume i da stvari i profesije uzima vrlo plitko a suština je imati širinu da razumete i prihvatite da neko možda donosi neki progres. Kada sam počela da se bavim blogerskim poslom pre 7-8 godina uporedo sa TV voditeljstvom, svi su se čudili a što se ja toliko slikam. Osnova blogerskog zanimanja je komunikacija kroz vizuelno. Danas se svi slikaju i koji znaju i koji ne znaju. I nikom ništa! I svi bi da budu bloger! (smeh)

Po završenom fakultetu, došao je prvi profesionani korak ili stepenik. Po kojim kriterijumima ste tada odlučili, gde ćete i kako ćete? Šta je sve uticalo na Vaše izbore?

Zvučaće neobično ali ja sam uvek hltela da budem ovo što sam danas. Da budem u novinartsvu, da pišem knjige i da kad se moje ime izgovori to nesšto znači. Na moje izbore je uticala pre svega potreba ne da menjam svet, nego da ukažem da ovaj svet može biti bolje mesto. Moj alat su reči, videti, fotografije.

Od pre nekoliko godina počeli ste da pišete knjige. Da li je to način da pomognete drugima da se promene i da izadju iz okvira  u kojima su bili do tada?

Knjige su moj način da se iskustvo koje sam stekla radeći sa ljudima pretoči kroz pitko štivo na sve one kojima možda moji redovi mogu da pomognu u životnim nedoumicama po sistemu, meni nije imao ko da kaže sve ovo, ali ja mogu da pomognem nekome drugome. Odgovornost pisca je u tome upravo da kroz svoje delo nekome prenese svoja znanja i saznanja i tako unapredi život svom čitaocu.

Šta Vas inače podsakne da pišete, radite li to svakodnevno ili samo kada osetite potrebu?

– Svakodnevno pišem. Da li su to postovi, blogovi na mom sajtu Ivanineprice.com ili neka rečenica, zaključak koje sačuvam u drafts kao odraz trenutnog raspoloženja. Znate pisci su hipersenzitivni ljudi, oni rade na reč, na osećaj. Knjige su došle posle stotina mojih redova objavljenih u printu i u digitalnom izdanju. Takodje rad u printu me je naučio da budem precizna jasna, direktna. To mi dosta pomaže u blogerskom poslu jer se traži da kratko i jasno nekada u dve reči da opišete proizvod, uslugu ili destinaciju.

Osnovni posao Vam je rad u medijima. Koliko je izazovno, traumatčno,  zahtevno, a kad je  uživanje?

Izazovno je kad  ste umorni i kada imate rokove. Zahtevno kada traži vašu koncentraciju a gotovo uvek je zabavno kada radite ono što volite. A ja zaista iz medija nikada nisam ni odlazila bez obzira gde sam bila u datom trenutku geografski.

Svojim javnim radom kreirate medijsku sliku o sebi. Da li se razlikuje od one Ivane privatno, ili…

Privatno sam još ludja! (smeh) Medijska slika je produkt onoga što ja mislim da je dovoljno da javnost zna a privatno sam ja bez šminke, u trenerci, na biciklu, u šopingu, u kuhinji. Ljudi koji me znaju kažu da sam ja privatno vrlo zanimljiva osoba, ali pravm jasnu granicu izmedju. Što je moje to je samo moje. A privatnost je najdragocenija stvar koja vam ostaje kada udjete u svet javnosti.

Na koji podatak iz Vaše radne biografije ste najponosniji?

Da sam za 20 godina medijskog postojanja više od 12 godina bila na uredničkim pozicijama, da sam za 8 godina televizisjkog rada ubeležila rekordnu gledanost emisija koje sam autorski potpisala i da moje ime u ovom poslu znači.

Susreti sa  poznatim ličnostima su Vas sigurno oplemenili i učinili da ih upoznate iz drugog ugla. Nezahvalno je izdvajati, ali ima li onih koji ostave utisak i nateraju na neku promenu?

Pametan čovek uvek uči iz iskustava  i primera drugih. Naravno da sam naučila dosta od ljudi koje sam sretala izmedju ostalog i to kako da što je uspeh veći – čovek treba da bude skromniji. Jednostavniji i normalniji. Jer kad legnete u svoj krevet uveče šta god da ste preko dana uradili epohalno, ne čini vas boljim od ostatka sveta. Skromnost uprkos svim razlozima da se bude neskroman. Ne gnjaviti druge time šta ste sve postigli. Živeti i uživati u rezultatima svog rada tiho i nenametljivo. Jer uspeh ne mora da bude glasan, on se čuje i vidi čak i kada ga ne potenciramo.

Gledajući Vašu karijeru, sve izgleda lako i jednostavno. Verovatno, da ne ide baš svaki put po Vašim zamislima? Imate li neke alate, mehanizme,  afirmacie, kojima se vodite u takvim trenutcima?

Svi mi imamo i trenutke kada nam ne cvetaju ruže, ali TV život me je naučio da to stanje šoka sme da traje jako kratko, jer šou mora da se nastavi. Vodim se isključivo zdravim razumom šta je ono što je u datom trenutku koliko god on bio stresan za mene, bitno i najbolje. Nemate u životu često vremena da se iznenadjujete mnogo i dugo, morate da delujete brzo i efektno.

Imate i neku situaciju koja se dogodila iza kamera, a da bi ste podelili sa našim čitaocima?

Jednom me je ujela neka osa pred početak emisije ja sam se uplašila alergijske reakcije, zovem mamu i kažem joj šta mi se desilo a ona mi na to odgovara „Ma ko se seća šta je bilo pre 20 godina“ (smeh) Jednom je udario grom negde blizu studija, treslo se sve, ali struja nije nestala (smeh) Jednom sam izašla iz programa na pauzi dok su bile reklame jer sam se doslovce onesvestila od virusa koji me je drmao. Sreća pa je program nastavio da vodi moj kolega sa kojim sam tada radila. Bilo je svega.

Obično publika pamti odevne kombinacije poznatih ličnosti? Kako ostati svoj i poseban, izdvojiti se od drugih? Brinete o tome sami, ili imate tim…

Sama oduvek i zauvek. Ja najbolje znam svoje mere, šta mi stoji, kako želim da izgledam i šta da poručim. Imam naravno butike i brendove sa kojima saradjujem,  ali nisam imala stilistu nikada. Prvo zato što bi se taj obesio posle 3 sata sa mnom (smeh), jer ja teško slušam nekoga pogotovo kada je moje oblačenje u pitanju, a drugo ne milsim da posle 20 godina i svih promašaja i uspešnih kombinacija neko mene bolje zna od mene same šta je to što mi stoji. Ja sam samo prvih godina rada na TV obukla preko 300 haljina. Mislim da sam vam time sve rekla.

Koliko radite na sebi, i fizički, psihički i  duhovno, što uvek savetujete svoje pratioce na društvenim mrežama?

Radim na sebi svakodnevno. Otuda i dolaze svi moji saveti koje dajem drugima. Ja ne savetujem ono što nisam sama isprobala. Morate biti dobri prema sebi. Sebe imate čitavog života i tu nema alternative. Ne očekujte da vas neko spasi u životu. To nekako morate sami.

Putovali ste i živeli van zemlje. Na koju destinaciju najčešće idete da „napunite baterije“?

Amerika je moja druga domovina, a Vermont je moja omiljena država gde se uvek osećam lepo i dobrodošlo. Kada sam u Srbiji svi znaju da je Vrnjačka banja moja oaza mira i spokoja, dok takođe jako volim da odem u toplije krajeve kao što su Egipat, Grčka, ili bilo koji bliži grad u Evropi poput Budimpešte, Beča, Salzburga…Bila sam nebrojeno puta, ali uvek mogu opet. U tome je čar nekih destinacija. Uvek može opet.

Kakvi su Vam planovi, za neki blisko budući period?

Imam jedan lep poziv  za Šarm el Šeik za jednu manifestaciju o kojoj će se čuti.

Olivera Marinković