SVAKA ULOGA JE NOVI IZAZOV

Ruža je mlada, iskrena, marljiva i vrcava devojka i  posvećena je  svom poslu  ljudima koje voli.
Ona predstavlja komičnu liniju serije i čini da se svi problemi i drame likova, a prvenstveno Djurdje i Mare, makar malo učine lakšim.
Ona je više član porodice, nego klasična posluga u kući, što joj daje slobodu da često deli savete i ponekad učestvuje u pričama i situacijama, koje možda u realnom odnosu gazde i zaposlenog, ne bi trebalo da je se tiču. Važno mi je da ne narušim dramsku radnju serije, a opet istrajem u tom vrcavom i duhovitom pristupu svemu, tako kako je Ruža napisana.

 Ovu seriju ćete raditi tokom čitavog leta. Dokle se stiglo sa snimanjima i da li uspevate  da je otpratite zajedno sa publikom?
Sve što smem da kažem, vezano za dalje snimanje serije je da ćemo se još dugo družiti ekipno i sa publikom. Snimanja traju 12h, vrlo su dinamična, ponekad umarajuća, ali kad imate čast da delite kadar sa divnim kolegama, sav umor nestaje i ostaje samo zadovoljstvo i radost igre! Pogledam ponekad epizode, ali vrlo sramežljivo, jer bar meni nije prijatno da sebe gledam.

Priču iz prošlih vremena, scenaristi su prilagodili sadašnjem. Mislite li da je realna i da se takve priče dešavaju, tu, negde u komšiluku…

Jedan od najvećih strahova čitave ekipe je bilo upravo to „prebacivanje“ priče u današnjicu. Medjutim, mislim da smo uspeli verodostojno da prikažemo likove u savremenom dobu, a opet zadržimo makar obrise inicijalnih likova iz originala. Većina situacija, koje tretiramo u seriji je repetativna u životu, nevezano za to na koje vreme se pozivamo.

Kada ste dobili scenario, koliko Vam je bilo teško da zamislite Ružu? Verovatno,  snimajući iz dana u dan, shvatate koliko tu slojeva ima..
Ružu sam sama birala, još od kastinga. Učinila mi se kao neko ko bi bio moja šoljica čaja i neko koga razumem. Kao pravdoljubivu i iskrenu osobu, koja voli da nasmeje svoju okolinu. A slojeve ličnosti spoznajem svakodnevno, kako njene, tako i svoje.

Mlada ste glumica, ali šta bi za Vas bio najveći uspeh u ovom poslu?

Ostati čvrsto na zemlji i punim srcem i punom nogom raditi svoj posao. Fokusirano, inspirisano, sa osmehom na licu, uvek.

 Kakve uloge priželjkujete da dobijete i gde mislite da možete da pokažete  svoje glumačko umeće?
Ovo je jako teško pitanje, čini mi se za svakog glumca. Ali kad god u nečemu što me „pronadje“ vidim meso i prostor za igru, rado ću se latiti tog zadatka i upustiti u taj lik.

 Glavna ste protagonistkinja u Vuku u predstavi „Sećanje vode“. Volite li tu raznolikust u poslu i koliki je izazov biti neko drugi?

Predstava „Sećanje vode,“ je jedno od mojih, do sada, najvećih iskustava. Rad na toj predstavi bio je istovremeno lekovit i bolan. Pak u seriji u kojoj trenutno igram, nešto je drugačije, ali da, upravo ta lepeza mogućnosti i različitosti jeste blago ovog posla. Svaka uloga je novi izazov.

 Svi pamte svoju prvu ulogu. Kako je Vi pamtite i da li ste tremaroš?
Ja sam užasan tremaroš, ali čim počne predstava ili krene snimanja prvog kadra u snimajućem danu, sve to nestaje i ostaje samo igra. Ali dok ne počne, pogotovo predstava, to nije baš najprijatnija stvar. Prva uloga koju pamtim je u pozorištancetu Puž, bila sam deo hora, koji je bio propratni deo predstave i moja prva plata je bila čokolada. Tako sam počela i ostala u ovom poslu.

Osluškujete li publiku dok igrate predstavu ili kakve su reakcije televizijske publike sada?
Reakcija publike je važna stvar. Divno je kad osećate da publika tokom predstave sa vama diše, a svaki komentar posle predstave je dragocen. Isto važi i za televizijski program, a nadam se jednog dana i filmove.

Da li ste razmišljali, kakve uloge ćete sigurno odbiti…ili za sada toga nema?
Jedina uloga koju bih odbila je ona koja nije za moje biće inspirativna i u kojoj nemam mesta.

S obzirom da ste mladi, kako provodite slobodno vreme  i da li će se naći par dana posle ovoliko snimajućih dana vremena za odmor?
Slobodno vreme u poslednjih par meseci, retko imam, a kad ga ugrabim trudim se da se vidim sa porodicom i prijateljima. Uživam u treninzima, dugim šetnjama po prirodi, muzici, pevanju i čitanju knjiga. Što se odmora tiče, plašim se da planiram, jer su planovi skloni rušenju u ovoj vrsti posla, ali nadam se makar nekom kratkom begu iz Beograda.

Imate li neke planove, projekte, koje ćete realizovati posle ovog snimanja?
Kao što rekoh, teško je planirati. Čeka me puno snimanja, nova pozorišna sezona, a sve novo je uvek dobrodošlo.

Hvala na razgovoru!

Olivera Marinković