Breaking

BITI NOVINAR JE ČAST I PRIVILEGIJA

Intervjui / TV Lica / 12 jula, 2022

Ljiljana Stanišić je novinar čitavu deceniju, a za nju je baviti se ovom profesijom čast i privilegija. Iako sve zna da radi i ne libi se nikakvog posla,  nije želela da bude očajna domaćica, već uspešna žena,  pa je ne štedeći se,  prionula na ono što voli da radi. Važno joj je okruženje u kome radi, pa se s toga trudi da oko sebe napravi pozitivnu atmosferu.  Njen rad je veoma zapažen, a CV joj je prepun ekskluziva. Sebe smatra srećnom i zadovoljnom ženom, jer radi posao koji voli uz svu podršku svoje porodice. Čini nam se da njoj i ne treba posebna najava, a evo šta je rekla za čitaoce  Naj magazina:

Kao novinara krasi Vas veliki šarm, upornost, sposobnost da dodjete do nevoravtnih priča i podataka…Nije lako predpostavljam, ali kad ste Vi u pitanju, moguće. Kako uspevate?

Jednostavno. Radim ono što volim. Takodje, vrlo je važno okruženje u kojem radite. Zamislite kako je strašno ići na posao svaki dan mrzovoljni, nesrećni jer ne možete da gledate one sa kojima radite. Ja se potrudim i napravimo takav ambijent i takvu atmosferu da moje kolege iako im nije do posla budu raspoloženi i da kada dođu na posao se raduju i onda tako radosni napravimo dobre rezultate. Svoje privatne probleme ostavim ispred ulaza u kompaniju. Kada na taj način funkcionišete onda je uspeh zagarantovan. Probajte, savet je jednostavan, a videćete da deluje.

 

Kada ste se tačno odlučili da ćete bez obzira na cenu koju sobom nosi, biti novinarka?

Kada sam shvatila da ne želim da budem očajna domaćica. To je bilo pre tačno deset godina. Odlučila sam da budem uspešna žena, da imam karijeru sa jedne strane i  porodicu sa druge. Iako sam diplomirani ekonomista u turizmu, opredelila sam se za novinarstvo. Biti novinar je čast i privilegija, naročito ako taj zanat radite fer i pošteno, a sve može da se postigne. Dobra organizacija je ključ svega. Doduše, kada sam je počela da se bavim ovim poslom nije bilo toliko mediokriteta, pa sam vremenom morala da naučim da se borim sa “četvrtim svetom” i da neke postavim na mesto gde pripadaju. Posao novinara je odgovoran, mi kreiramo javno mnjenje i zato se uvek trudim da tekst koji potpišem bez obzira o kojoj temi da pišem ima težinu. Cena svega toga je visoka. Kada sam ja kročila u svet “sedme sile”nekako je bilo više vremena da jedna karijera uhvati koren, da se kvalitetno razvija.  Danas je vreme hiperprodukcije medija tankog kvaliteta, koje može da stvori privid velikih mogućnosti brzog I lakog profesionalnog proboja.

 

 Kao i svaki drugi posao, novinarski ima i one lepe i one ružne momente. Koji vam je do sada bio najlepši, a koji najgori  u poslu?

Najlepše je ići na teren. To obožavam. Uživam u izazovima koje ovaj poziv nosi sa sobom, a to se zove istraživačko novinarstvo. Zahvaljujući saznanjima koja sam imala, obišla sam najveće metropole i to sve o trošku firme. Mnogo je lepo kada  zbog posla spajate lepo i korisno, pa otputujete na primer u Monako zbog ekskluzive o Novaku Djokoviću, odradite maestralno posao i onda tri dana uživate u kneževini na Azurnoj obali. Imala sam priliku da osetim sve čari koje ovaj posao nosi, ali naravno i manje lepe stvari, a to su pretnje, zastrašivanje, ucene, obmane.

 

 Biti novinar, znači biti spreman na sve situacije. Kako se snalazite u nepredvidjenim(bar jedan primer iste, jer publika nema priliku za njih da zna i da ih vidi)?

Imala sam priliku da učim od najboljih, da mi se u karijeri otvore mogućnosti da se nadjem na važnim mestima u važnim vremenima. S druge strane, trudila sam se da taj povoljni sticaj okolnosti dopunim ozbiljnim radom I velikim osećajem odgovornosti za ono što radim. E, to sam sve naučila upravo u nepredvidjenim situacijama u kojima sam bila.

Fotograf Nemanja Nikolić Kurir

Razgovarali ste sa mnogo ljudi. Ko je ostavio najjači utisak kao sagovornik i da li Vas je neko ipak ostavio „bez teksta“?

Nekolicina javnih licnosti od kojih sam kroz razgovor, neformalno druženje, a najviše kroz intervjue koje smo uradili imala šta da naučim. Sa jedne strane to je Sladjana Milosević. Živa legenda, pokretna enciklopedija, žena nadprosečne inteligencije i načitana. Što se jačeg pola tiče, na prvom mestu je nažalost preminuli Lane Gutović. Jednom prilikom sam o njemu dobila škakljivu informaciju. Pozvala sam ga za komentar. Nije mu bilo prijatno. Insistirao je da se vidimo. Punih šest sati smo sedeli u jednom restoranu u blizini moje redakcije. Na sve načine je pokušavao da sazna da li ga je prijatelj izdao i ko mi je javio problem koji je imao. Iz poštovanja prema njegovom liku I delu to nisam objavila. On je tajnu odneo u grob, a ja ga ni sad posle smrti neću izdati. Nikada ni sa jednim novinarom nije toliko sedeo. Mnogo tema samo prošli i ja sam postala bogatija jednim kvalitetnim razgovorom sa bardom našeg glumišta. Naučila sam dosta od koleginice Biljane Obradovic, ona je nesebična kada je pomoć u pitanju. Zahvaljujući njoj imala sam nekoliko uspešnih emisija, jer ja nisam voditelj kalibra kao što je ona I svoje iskustvo je podelila sa mnom. To mi je zlata vredno.

 

Ovaj posao mnogo uzima i vremena i živaca. Da li ste ikada poželeli da ga promenite, i kojim zanimanjem bi ste se onda bavili?

Nisam razmišljala da ga promenim, volela bih samo da uredjujem  modni magazin, po mogućstvu da to bude Elle. Da nisam novinar bila bih domaćica. Obožavam da budem u svojoj kući, stalno ima posla I ništa lepše nema kada kuvaš za decu, porodicu i prijatelje.

 

 

 

 Graditi i sagraditi karijeru u javnom životu nije baš lako. Gde se nalazi i kako pronaći granicu da se ne pretera, na jednu ili na drugu stranu?

U ovom poslu morate da znate gde su vam granice. Ja obožavam da prelazim crvenu liniju, i to me je uvek koštalo živaca. Nisam zainteresovana da radim ono čega se ne plašim. Volim adrenalin, opasne , škakljive teme i drago mi je da na taj način i gradim karijeru. Volim da kažem za sebe da sam prosek sa kojim se niko ne igra, tako da ne preterujem kad razmislim odlično znam meru.

 

Naravno da nije vreme za svodjenje računa, ali da li bi ste neki detalj u Vašoj karijeri ipak promenili? Ima li tu nešto što Vas žulja, tišti, što bi ste drugačije?

Ima, naravno. Ne volim sebe da gledam kada gostujem u emisijama. Žao mi je i patim što sam ostavljala decu kod kuće kad su bila baš mala zbog terena. Urednike ne zanima da li beba plače, da li je kasno, servisiranje informacija i terenski posao moraš da radiš  kad ti je najteže. Moja deca su mnogo puta ispaštala zbog toga. Te suze u očima kad ih ostavim I izadjem iz stana me bole i dan danas. Ja sam platila cenu što nisam bila uvek sa decom,ali zato sam to refundirala na taj način gde god mogu da ih vodim sa sobom to nisam propuštala.

 

 Uvek imate neku ekskluzivu. Da li bi ste sada podelili neku sa nama i kako uopšteno dolazite do  njih?

Teško se dolazi do ekskluziva. U ovom poslu se računa samo ako pre svih objavite priču o kojoj se nakon toga danima priča u svim medijima. Za ovih deset godina bar jednu godišnje sam imala jaku ekskluzivu koja je kao bomba odjeknula u našoj zemlji. Otkrila sam razne malverzacije u državnom I privatnom sektoru, pre svih objavila nestanak Jelene Marjanović, raskrinkala lanac prostitucije u našoj zemlji, saznala za hapšenje narko bosa, uslikala Anu Ivanović I Bastijana Svajnstajgera zajedno, da ne bude da se hvalim, ali CV je prepun ekskluziva.

 

-Verovatno da ima onih koji vole i poštuju Vaš rad, i onih drugih? Kako izlazite na kraj sa ovim drugim?

Samo kažem sebi”Neka me mrze, samo nek me se plaše”. Ne idem svima uz dlaku I to je dobro. Neki su pokušali I da me ocrne, ali nisu znali da mi ta boja odlično stoji. Znam da gledam svoja posla, svoje izvore negujem I čuvam decu. Mediokriteti neka me ogovaraju, toliko mogu da dobace.

 

Da li će Vam ovo leto biti radno, ili se pripremate za novu sezonu emisije koju vodite?

Biće I radno i paradno. Vanja Camović I ja idemo sad na kratku pauzu, a od kraja avgusta počinjemo novu sezonu još jače, provokativnije, zabavnije, žešće. Uostalom, videćete da od septembta bez Sceniranja na Kurir televiziji neće moći da se zamisli nijedna nedelja.

 Kako se uopšteno odmarate i od posla i gde i kako „punite baterije“?

Slabo odmaram. U kući uvek ima posla, a tek u redakciji da vam ne pričam. Novinar nema radno vreme. Zato imam prijatelje koje volim da čujem, da popijem čašu vina, da odemo u šoping i tako napunim baterije. Važno mi je da sam voljena, srećna I zadovoljna žena i moja baterija je uvek puna 100%.

Fotograf Zorana Jevtić

Odrastali ste uz baku, koja je volela da joj pevate. Videli smo Vas da volite i da zaigrate. Koju pesmu poručujete u kafani, i koja bi bila Vaša autobiografska ili Vas uvek pogodi?

Tačno tako. Zahvaljući mojoj nani sam dobila pravo vaspitanje, savete I vrednosti kojih se pridržavam. Baka Andja i baka Milena su mi dale blagoslov da mi život bude pesma. To ja zovem vaspitanje kroz ljubav. Što se kafane tiče obožavam hitove Snežane Jovanović Šikice.  “Koliko se tuge skupilo u meni” je moja jedna od omiljenih, takodje vanvremenske hitove Vide Pavlović takodje poručujem i na muziku ostavljam i poslednji dinar.

 

Kada bi ste Vi bili gost emisije koju vodite, šta bi ste voleli da publika sazna o Vama, a da o tome do sada niste pričali?

Da nisam baš tako bezosećajna, zla, čelična kao što pojedini pišu u komentarima. Umem I da pomuzem kravu, čuvam stoku u svom selu, ali I da budem savršena kuvarica i dobra majka. Takodje, moj privatni život I interesovanja su dijametralno suprotna od posla koji radim. Obožavam da čitam knjige i zaljubljenik sam u odanost I vernost. Takva sam kao prijatelj, nikada nikog izdala nisam.

 

Koji je Vaš životni moto kojim ste se rukovodili u životu?

Ono sto ne želiš sebi ,nemoj ni drugima.

 

Gde crpite energiju za nove izazove i šta bi ste voleli da ostane zapisano u Vašoj radnoj biografji?

Još sa nekim inostranim državnikom da uradim intervju i ne znam šta bih više mogla. Evo neka to bude Berluskoni. On mi je inspirativan. Što se posla tiče već sad mogu u penziju, ali onda bi javnost bila uskraćna za informacije koje javne ličnosti pokušavaju da zataškaju. Energiju crpim u malim stvarima. Šta nam je u životu važno osim pozitivne energije? Ljubav I zdavlje. E, tu crpim svoju energiju. Ljubav me inspiriše, a zdravlje čuvam i negujem. Evo i jedan savet: budite kreativni, budite pozitivni, inspiraciju pronađite u jednostavnim stvarima, a onda krupnim koracima ka svemu što u vama budi entuzijazam. Deluje!

 

Olivera Marinković

Spread the love

Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

DANAS JE PETROVDAN

Next Post

ŽIVEO SVET „NAOPAKO“





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

DANAS JE PETROVDAN

Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze....

July 12, 2022