Odmor u prirodi je najlepši, ali u njemu prete i brojne opasnosti. Zato budite spremni da pravilno odreagujete na svaku vrstu neprijatnosti i iznenađenja. Uskršnji I prvomajski praznici, po pravilu su najlepši ako se proslavljaju u društvu I u prirodi. Bilo da je u pitanju vama nepoznato okruženje ili neko koje poznajete, , treba biti oprezan I spreman na svaku situaciju.
Evo najčešćih I mogućnosti kako da postupite u tom trenutku:
Povrede ili druge vrste nezgoda poput upadanja u vodu, ujedi insekata i drugih životinja, alergijske reakcije, sunčanica i preterano izlaganje sunčevim zracima, trovanje hranom usled kvarenja, zbog toplote – samo su neki od rizika. Bez obzira gde ste se uputili, neka paket prve pomoći bude uz vas, a iskreno se nadamo da vam uopšte neće zatrebati.
Posekotine, ogrebotine, modrice ili opekotine mogu biti česti pratioci aktivnosti u prirodi, ne samo ako su u pitanju deca. Zbog toga trebalo bi da ponesete neko sredstvo za dezinfekciju poput alkohola ili asepsola, kao i sredstvo za zasušivanje oderotina i rana.
Ukoliko se radi o rani koja je dubinska, a to možete da procenite golim okom – ako je, recimo, rasekotina takva da se gornji epitel kože neprekidno razdvaja i vidite unutrašnjost rane, uz krvarenje, verovatno je da će biti potrebno ušivanje. Da biste izbegli infekciju, idite do prve dostupne ambulante.
U slučaju opekotina, one ne bi smele da prelaze površinu koja je veća od 10 odsto kože. Preporučljivo je opečenu površinu staviti pod hladnu vodu, a ako ste u mogućnosti, može da pomogne i umućeno belance. Ako dobijete temperaturu, posetite lekara što pre.
Krpelji
Svaki drugi ili treći krpelj potencijalni prenosilac lajmske bolesti, a da ih je sigurno zaraženo oko 20 odsto. Preporučuje se lična zaštita, u prvom redu repelenti (preparati protiv insekata), uvlačenje nogavica u čarape ili obuću, pokrivanje glave, nošenje dugih rukava, obavezni pregled tela posle boravka u prirodi. Nemojte se zavlačiti u neuređene predele, šikare, koje su prirodno stanište krpelja .
Zakačenog krpelja ne primetimo na koži, nakon dva dana na tom mestu obično javlja svrab, i ponavlja da je preporučljivo po povratku iz prirode dobro istresti garderobu, oprati je, pažljivo se istuširati i pregledati. Savet je otići u prvu zdravstvenu ustanovu gde će krpelj biti izvučen, potencijalno izvršiti testiranje na lajmsku bolest
Iako se repelenti zasnivaju na supstancama koje imaju jake mirise i trebalo bi da odbijaju nsekte, stručnjaci savetuju da se ne koriste preparati poput acetona, krema, raznih ulja, laka za nokte.
Šta ako dođe do bliskog susreta sa zmijom?
Zmije su inače tokom letnjih meseci aktivne u žbunju i sličnom rastinju, a ujedaju samo da bi ubile svoj plen ili u odbrani, kada se osete uplašeno ili ugroženo.
Ukoliko ipak dođe do ujeda, koristite zavoj ili nešto poput kanapa ili tkanine pod pritiskom kako biste imobilisali ujedeni ekstremitet (najčešće je to noga ili ruka). Nekoliko puta čvrsto omotajte oko i iznad područja ugriza i nastavite da omotavate pomerajući se od ujeda prema gore. Držite povređenu osobu u što je moguće mirnijem stanju i vozite je u najbližu medicinsku ustanovu.
Ako se naiđe na košnice osa, pčela ili stršljenova, ne smeju se ni na koji način uznemiravati, npr. dirati košnicu, praviti buku I slično. Treba se udaljiti, organizovati kretanje drugom trasom ili promeniti mesto. Ukoliko su pojedinačni slučajevi insekata došli do dece ili odraslih, verovatno postoji razlog. Obično je to neko slatko voće u koje smo se umazali i sl. Trudimo se da se brzo operemo, osušimo i pomerimo sa tog mesta gde je verovatno iskapao sok voća. Važna preporuka je da se ne paniči, vrišti, maše rukama jer to dodatno razdražuje insekte, već da se brzo otkrije razlog dolaska insekata i isti ukloni. Takođe je bitno i brzo skloniti otpatke u kesu kako ne bi privlačili insekte.
Ukoliko se ipak desi da osa ili stršljen ujedu nekoga, odmah se reaguje hladnim oblogama. Ako smo pored reke ili drugog izvora vode, nekim hladnim kamenčićem ili ohlađenim metalnim predmetom, npr.kašikom, delujemo na ujed. Pokušamo da iscedimo, izguramo žaoku. Ako se desi da je ujed u predelu lica ili jezika, odmah se reaguje stavljanjem cevčice iz kompleta prve pomoći da se obezbedi prohodnost disajnih puteva u slučaju da jezik i grlo oteknu, ali vrlo pažljivo da se ne povredi, i brzo zove hitna pomoć. Ako nemamo mogućnost poziva, vodimo do prvog mesta gde to možemo da učinimo.
Bezbednost hrane kada krenete u
Budite vrlo pažljivi sa hranom koju nosite i planirate da pripremate, posebno ako je predviđeno da stoji duže. Kvarljiva hrana treba da stoji u mini-frižideru ili da se donese što hladnija. Takođe, ako je hrana sveža, svi na pikniku ili izletu će ostati zdravi. Uvek je preporučljivo što više toga pripremiti unapred, posebno ako su prisutne više temperature, i spremiti hranu što pre, kako bi manje stajala van hladnog okruženja, ako je u pitanju termička obrada (najčešće je to roštilj). Imajte dovoljne količine vode kako biste adekvatno oprali namirnince, tačnije voće I povrće, ako to niste uradili pre polaska.
U toku obroka obratite pažnju na to da se insekti skupljaju oko hrane, pa i oko glave. Nije redak slučaj da pčele ulete u usta prilikom gutanja hrane i ujedu nekoga za jezik – ako je osoba alergična, ove situacije mogu da budu opasne po život i da dovedu do gušenja. Potrudite se da hranu i ostatke odmah uklonite ili spakujete nakon planiranog obroka, kako biste smanjili mogućnost da se oko vas skupljaju i druge životinje, ne samo insekti.
Budite oprezni, I sa hranom ali I sa mestom gde ćete se pozicionirati.
Univerzalni savet je odaberete adekvatnu obuću I garderobu, da uz sebe uvek imate vodu I zaštitu od sunca, ali i prvu pomoć „zlu ne trebalo“.
Oznake: Naj magazin