Volim da me ljudi inspirišu i da me izvuku iz komfor zone

U ličnoj karti Marko Stojanović,  ali u javnosti je poznat kao Marko Luis. Rođen je u Nemačkoj i do završetka srednje škole je i živeo tamo. Bavio se košarkom, ali je i aktivno ceo život u muzici. Muzika mu je u genima, jer je sin Ljubiše Stojanovića Luisa.  Da muzika ne poznaje granice i da govori univerzalnim jezikom, dokazuje na delu koketirajući sa svim žanrovima muzike. Trenutno radi na mnogim projektima, ali i promoviše album dečijih pesmica ,,JA SE ZOVEM SLON”. Porodičan je čovek, pun profesionalnih i privatnih obaveza, ali je ipak izdvojio malo vremena za čitaoce Naj magazina i tom prilikom nam je rekao o sebi i svom radu sledeće:

U Vašoj biografiji prvo što sam pročitala jeste da ste rođeni u  Nemačkoj. Da pojasnimo…

Rođen sam u Minhenu 1985. godine i imao sam sjajno detinjstvo. Moja majka je sedamdesetih došla u Nemačku da živi i tu je upoznala i našeg oca. Ja sam u Nemačkoj pohađao i vrtić, srednju školu i završio srednju Ekonomsku.

Kako ste, šta radite ovih dana? Nastupate, radite…

Radim na sjajnim projektima. Nešto što je najaktuelnije to je moj prvi dečji album pod nazivom ,,JA SE ZOVEM SLON”. Sedam potpuno novih pesama za decu svih uzrasta. Dostupan je album na svim muzičkim servisima (Deezer, Spotify…) a na Youtube sam postavio pesme sa animacijama da za decu bude još zanimljivije. Animacije je radio talentovani Stevan Petrović. Sarađivao sam sa autorima tekstova sa kojim sarađujem isto u vezi sa mojim ostalim pesmama kao što su Stihomir Klepić, Maja Radivojević, Slavko Milovanović i moja sestra Maja.:)

Pored toga imao sam lepu saradnju sa Crvenom Zvezdom i Adidasom sa kojima sam kreirao pesmu i muziku za promociju novog košarkaškog retro dresa i veoma sam zadovoljan ovom pričom.

Radim takođe na mom novom albumu i trebalo bi početkom sledeće godine da objavim prvi singl 🙂

Za vreme korone, niste mirovali, stvarali ste…

U glavnom sam čistio. 🙂 Imao sam lepe projekte kao što je nastavak saradnje sa Tuborgom posle moje lepo prihvaćene obrade za pesmu Rockaby, nastala je pesma PONOVO u Open kampanji. Tada su nastale i ideje za dečji album. Što se tiče moje muzike, za vreme koronavirusa bilo je veoma uspešno i zato smo ovog leta imali puno lepih koncerata po celom regionu.

Da li biste mogli da se u životu bavite nečim drugim sem muzikom? Ima li ona alternativu ili ste „pustili korenje“ u njoj?

Moja prva ljubav je košarka iako sam ceo život vezan za muziku. Najveća mi je želja bila da igram profesionalno košarku i to sam i uspeo, ali dve sezone. Taj period je bio veoma važan, ali sam srećan da sam došao u Beograd da studiram i da se sve desilo kako se desilo. Zahvalan sam što se preko muzike bavim različitim stvarima i napredujem kao čovek. Pored izvođenja i produkcije muzike počeo sam da držim radionice i da budem mentor na njima. Vidim sebe u tome i veoma rado bih proširio takve aktivnosti.

Izgleda kao da Vam je muzika u genima. Vaš pokojni otac je bio i ostao veliko ime naše muzičke scene, Vaša sestra je takođe u muzici…Koliko odgovornosti nosi to, a koliko lepote, jer idete nekako put porodične tradicije?

Čista sreća. Ja ne razmišljam o tome da li nosim odgovornost zato što tako možeš da se razočaraš i da radiš nešto neiskreno. Ja sam veoma ponosan na oca i sestru i srećan sam da sam dobio šansu da zabavljam ljude, delim emocije, izazovem emocije mojm muzikom ili postojanjem. Zahvalan sam i trudim se da budem najbolji što mogu da budem.

Vi negujete specifičan zvuk, vrlo ste živahni i temperamentni na nastupima, a i trudite se i kroz spotove da pribliižite ono što radite.  Da li su sve to razlozi što imate veliki broj fanova i pratilaca?

Postoje puno faktora za sve to, ali najvažnija je iskrenost, strpljenje, pa će broj pratilaca polako ali sigurno da raste.

Kažu da je tekst osnov dobre pesme. Kako birate šta je ono što ćete predstaviti publici? I ko sve radi za Vas tekstove?

Nema pravila. Tekst, melodija, harmonija, interpretacija… svaki od ovih faktora može da bude ključ. Pesma uvek nađe svoj put. Najčešće sarađujem sa istim autorima tekstova. Spomenuo sam ih gore kada sam pričao o dečjem albumu. Na mom prvom albumu Shine on me sam bio aktivniji što se tiče tekstova, ali kada sam nastavio sa tekstovima na našem jeziku, onda sam prepustio da inspirišem tekstopisce i obrnuto da oni mene inspirišu.

Dilema: hoćete li ili nećete na Evroviziju… Hoćete li napisati tu pesmu?

Nemam ništa protiv. Naravno, kao što sam rekao u nekim intervjuima uslov je da sam ja autor i producent.

Volite duete. Šta je bio razlog da ih otpevate? Znam da ste mogli sami, ali…

Volim da me ljudi inspirišu i da me izvuku iz komfor zone. To se desi kada radim sa ljudima koji su kontrast naspram moje muzike i interpretacije. To je nešto što me ispunjava i pokreće, da upoznam nekog drugog u sebi.

Vi i Lena Kovačević imate duet. To zvuči svetski… Kako Vama zvuči posle toliko preslušavanja pesme?

Veoma sa ponosan na našu pesmu i i saradnju. KRAJ je možda jedina prava balada koju sam komponovao i obožavam je:) Lena je jedinstvena i našla je svoj sound i interpretaciju. To je najlepša stvar kada nađeš svoj fazon… nekad pre nekad kasnije.

Da li Vam je zanimljivo samo ovo tržište ili planirate još neko? Muzika je nešto što govori univerzalni jezik, a Vi već imate iskustva, jer imate album na engleskom jeziku.

U svakom slučaju planiram dečji album da snimim i na nemačkom i na engleskom. Što se tiče moje ostale muzike, planiram za novi album da snimim dvojezične pesme… na našem i na nemačkom ili neki drugi jezici. Dugo planiram da snimim pesme na nemačkom, ali možda je ovo prvi korak ka nemačkom tržištu.

Prvo ste bili član benda, a sada idete putevima solo karijere. Da li smatrate da je to logičan put i nastavak svake muzičke karijere pa i Vaše?

Ne mora da znači da je to logičan put. Najlepše je lada nađeš tim bend i svako dopunjuje svakoga, ali u mom slučaju je bilo da sam hteo da probam neke stvari koje nisu bile u stilu mog benda MaraQya, a ja naravno nisam hteo nikoga da forsiram. U svakom slučaju sam presrećan da smo osnovali bend MQ i da smo objavili dva albuma. Puno sam naučio i napredovao i značilo mi je za dalji rad na mom solo materijalu.

Dve pesme sa Vašeg prvog albuma ste posvetili roditeljima. Kome još želite da posvetite svoje pesme, sem publici, tj. ko još ima posebno mesto u Vašem životu?

Album Beskraj sam posvetio roditeljima, a Euridika je posvećen mojoj supruzi i prvom sinu. Sada je na redu moja ćerka Zola 🙂

Kako se opredeljujete koji je to zvuk koji će dominirati i koga ćete predstaviti tog trenutka publici?

Dopuštam sve da me inspiriše. Ne postavljam sebi žanrovske granice ili bilo kakve. Svaka mešavina je novo bogatstvo i začin. Danas je i vreme došlo da nema više trendova.

Volite li da koketirate sa žanrovima?

Da, žanrovi služe kao inspiracija i začin za dobar recept 🙂 Ko ne rizikuje, taj nikad neće znati kako je kada se meša slano i slatko 🙂

Sa ocem ste često slušali romsku muziku koja je uticala i kreirala šta? Iskrenost, neposrednost ili?

Jednostavno volim te ritmove i slobodu u sviranju. Čuje se tuga, čuje se vatra. Ne znam ni da objasnim zašto… prosto me pokreće.

Bivši ste košarkaš. Zašto bivši? Igrate li basket bar za svoju dušu? Neki       kažu da ste i za to bili jako talentovani…

Igrao sam i košarka je bila moja prva prva ljubav. Kroz nju sam naučio da budem posvećen. Igrao sam aktivno do koronavirusa jednom nedeljno. Jedva čekam da se sve normalizuje pa da opet nastavim da pikam. Košarka će uvek biti deo mog života.

Olivera Marinković