Breaking

ŽRTVA

Kutak za psihologiju / 10 novembra, 2021

Biti nečija žrtva, ili preuzeti na sebe ulogu žrtve i živeti tu ulogu, nije isto što i podneti ličnu žrtvu. Oduvek se baratalo ovim pojmom, a nekad davno, bio je to i surovi običaj starih religija. Žrtvovani su ljudi i životinje bogovima, ne bi li se bogovi umilostivili, bili darežljivi, sačuvali naše zdravlje, spasili nas od gladi. Danas toga više nema, ali i dalje u nama postoji svest o žrtvovanju, možda nekad i jedinom načinu da se stvari u životu postave ili vrate na pravi put. Jedno je sigurno, podnošenje žrtve uvek je imalo i imaće visoku cenu za onog ko je podnosi.

Žrtvuju se roditelji, prijatelji, lekari i medicinske sestre, učitelji i vaspitači, zaštitnici prirode, zaštitnici ugroženih i nemoćnih ljudi, zaštitnici životinja i biljaka..

Šta uopšte znači žrtvovati se? Podmetnuti  svoja leđa da bi drugom olakšali teret, preuzeli pola muke? Zaštiti slabog i primiti sve na sebe, istrpeti uvrede i udarce koje on ne bi izdržao, dok ne ojača? Da li to znači svesno odreći se svojih pogodnosti, materijalnih i nematerijalnih, kako bi svojim primerom pokrenuli nekog ili nešto sa mrtve tačke. Upravo to znači. Žrtvovati sebe zarad višeg cilja podrazumeva veliko lično odricanje, ne može se činiti u nedogled, i mora biti ograničeno do prvih naznaka prekoračenja granice izdržljivosti.Tada se osoba koja se žrtvovala mora povući korak u nazad i pustiti prirodnom toku da nastavi dalje. Naročito ljudi za koje smo se žrtvovali, moraju dalje deo svog posla da obave sami. Konstantno se žrtvovati, dovešće do uništenja onoga ko to radi. Ako ste neko ko to može, neko ko je spreman da plati visoku cenu zarad visokih ciljeva, imajte na umu dve stvari. Prva je da ste posebni i da na planeti nema mnogo takvih kao što ste vi, spremnih na odricanja. A druga je, da to što činite ne dovede do besmislenog rada, jer se tada gubi vera u sebe.

Možemo, a nekad i moramo učiniti mnogo ličnim primerom, i dok to radimo moramo biti svesni da u jednom trenutku moramo stati, pustiti višoj sili ili prirodnom toku da nastavi. Taj trenutak je presudan i svako ko se žrtvuje mora ga prepoznati, povući se, zalečiti svoje rane, da bi sve mogao ponovo kada život to zatraži.

Marjan Urban

 

Spread the love

Oznake: ,



Olivera Marinković




Previous Post

MI SMO OD SAMOG POČETKA, MALTENE, U SVEMU ZAJEDNO!

Next Post

Volim da me ljudi inspirišu i da me izvuku iz komfor zone





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

MI SMO OD SAMOG POČETKA, MALTENE, U SVEMU ZAJEDNO!

Nikola Demonja je srpski saksofonista, a poznat je i kao suprug naše poznate pevačice, Ane Štajdohar. Rođen je u Sisku,...

November 9, 2021