ŠTA JE MRŽNJA?

Postoji više definica mržnje, ali mi ćemo se fokusirati na najprihvatljiviju. To je izrazito jako, ali pre svega osećanje iracionalnog karaktera.

Mržnja se javlja kada osećamo da smo ugroženi, kada mislimo da smo se našli u  nekoj opasnosti koju osećamo iznutra. Tačnije, to je  intenzivno osećanje neprijateljstva prema izvoru naše zamišljene a možda i realne frustracije.

Mržnju osećamo ako trpimo neku frustraciju koja se ponavlja, kada imamo smanjen ili već istrošen kapacitet za trpljenje, kao odgovor, ali iracionalni odgovor, organizma na to što nam preti.

Ovo osećanje je samo svojstveno ljudskoj vrsti i zbog nje se svete, ubijaju i slično. Kod životinja takvo osećanje ne postoji. Rivalstvo da, ali ako  posmatramo čopor majmuna koji se bore za prevlast, posle jedne fer i poštene borbe, krdo predvodi majmun koji je pobedio, a onaj koji je izgubio borbu povlači se.

Kod ljudi mržnja nosi sa sobom emocionalnu malicioznu komponentu. Ljudi se mrze iz različitih razloga, a ima integrativnu funkciju. Potpomaže organizmu da se očuva, to je isceliteljska moć mržnje. To znači da čovek može biti u kontaktu sa svojim osećanjima, u dodiru sa svojim identitetom i da se nosi sa svim tim slikama ili predstavama trauma skorašnjih ili davnašnjih. Pratkično, to je jedan odgovor. Oni koji imaju lošije kognitivne sposobnosti su uglavnom više zaslepljeni mržnjom. Ukoliko smo intelekutalno jači, ukoliko bolje obrađujemo to osećanje, onda ćemo imati manje intenzitet te mržnje.

Čitava filozofija i istorija čovečanstva govori oko borbe dobra i zla, praktično od početka se vodi polemika i pitanje da li je mržnja derivat dobra i zla ili je samo kognitivno iracionalno osećanje. Mržnja jeste nešto što je prisutno, pogotovu u današnje vreme, kada prednjači govor mržnje u svim segmentima života.

Da pojasnimo: ne rađamo se sa tim osećanjem. Kod male dece ne postoji zapravo to osećanje. Mržnja je skup više osećanja i ponašanja. Mi kod dece možemo, uz pozitivne, da vidimo i negativna osećanja, kao što su bes, nezadovoljstvo, kada plaču, čupaju, ujedaju, i sl. Kod dece tek kasnije možemo da vidimo razvoj tih složenih emocija, u zavisnosti od uzrasta i interakcije sa njegovom sredinom.

Pokojni  profesor Jerotić je pokazao i rekao da su dobro i zlo u funkciji jedno drugom. Da li se čovek rađa kao anđeosko biće i pod uticajm frustracija ovoga sveta bude nateran na to? On je zastupao tezu da su dobro i zlo zajedno i da smo tako upakovani zajedno, kao smena tih etapa kada prolazimo kroz osećanja patnje tuge, radosti, mi idemo ka putu svog isceljenja. Mehanizmi da se prevaziđu procesi mržnje su često kratkotrajni, ponekad i dugotrajni, dalekosežni i razorni.

Ljubav nije suprotno osećanje od mržnje, već je suprotna ravnodušnost. Citiraćemo prof. Vladetu Jerotića koji za mržnju rekao:

,,Kad čovek učini greh prema prijatelju svome, najpre ga obuzima strah, koji se ubrzo pretvara u mržnju. A mržnja sasvim zaslepljuje.’’

Čovek mrzi onoga ko zna njegov greh. Prvo ga se boji, pa onda mrzi.

Za mržnju mnogi psiholozi kažu da je autodestruktivno osećanje, koje izjeda prvo onog ko mrzi, pa tek tada dotiče onog koga mrzite.

Zato ako osetite da u Vama raste mržnja prema nekome, porazgovarajte iskreno sa sobom i vidite gde je problem u Vama, a onda tek u predmetu Vaše mržnje. Ukolko niste sposobni da se sami izborite sa ovim osećanjem, obavezno se obratite stručnim licima, koji mogu da vam pomognu da nađete izvor ovog negativnog osećanja, a kada dođete do izvora, intenzitet može da se smanji i vremenom nestane.