Orkanski vetar koji duva ovih dana baš velikom jačinom nikoga ne ostavlja na miru, od frizure do zdravlja. Kažu da ovakav vetar čak trećini ljudske populacije izaziva određene zdravstvene tegobe, kao što su: glavobolja, nesanica, nervoza, napetost, razdražljivost i sl.
Ipak treba reći da ta košava donosi i dobro: prečišćava vazduh od bakterija i mirkoorganizama, ali u atmosferi ima više i kiseonika.
Košava je vetar koji na severu naše zemlje duva najjače, tačnije u Vršcu ponekad duva jačinom od 170km na čas. Kod nas, tačnije u Beogradu 1976. godine, bila je 35km u sekundi.
Postoje dve vrste košave: hladna i topla. Hladna košava može subjektivno smanjiti spoljnju temperaturu, za deset stepeni od one koja zaista jeste. U narodu postoje verovanje da košava duva jedan, tri, sedam ili dvadeset i jedan dan, iako naši meteorolozi kažu da to nije istina.
Košava izaziva mnoge turbulencije u našem organizmu. Naš organizam je sastavljen najvećim delom od vode, a košava kada duva, donosi i promenu atmosferskog pritiska, i te promene pritiska izazivaju u ljudskom organizmu mnoge promene. Uglavnom se odnosi na ljude preko četrdeset godina, a mladi obožavaju na budu na vetru, dok deca jako loše podnose košavu, pogotovo u mišićima.
Šta mi možemo da uradimo da bi nam bilo bolje i da se ne osećamo loše i predupredimo probleme?
Mi treba naš organizam da spremimo za takve vremenske uslove. Obavezno primeniti zlatna i zdrava pravila života:
- Isključiti ili potpuno smanjiti štetne navike kao što su manje nikotina, energetskih napitaka, kafe, koje mogu da poremete naš san koji je osnov dobrog imuniteta.
- Redovno koristiti terapiju, ukoliko ste hronični bolesnik i već je imate.
- Uzimati dovoljno tečnosti. Tečnost je neophodno uzimati 2 do 3l. Zapravo, postoji prosta formula za izračunavanje koliko nam tečnosti treba u odnosu na osnovnu telesnu masu.
- Lagana fizička aktivnost koja će nam pomoći da prevaziđemo napetost i razdražljivost koja se javlja tom prilikom. Treba se umereno baviti aktivnošću, ali ne na otovrenom, već u zatvorenom a provetrenom prostoru. Fizička aktivnost menja mnoge lekove, a nijedan lek ne menja fizičku aktivnost.
- Uzimanje više vitamina i minerala kroz sveže voće i povrće.
- Okružiti se ljudima koje volimo i raditi one stvari koje nam pričinjavaju i izvor su sreće i zadovoljstva.
Koji bolesnici su najviše ugroženi kada pojačano duva vetar?
Pre svega to su hronični bolesnici koji imaju problema sa psihom, jer može da se javi osećaj uznemirenosti, teskobe, napetosti, depresivnosti i anksioznosti.
Tu su i kardiovaskularni bolesnici zato što tu imamo promenu atmosferskog pritiska, što direktno utiče na promenu krvnog pritiska, a krvni pritisak je uzročnik mnogih bolesti, pre svega moždanih i srčanih udara.
Hronični bolesnici zbog košave imaju problema sa upalom srednjeg uha i oni posebno moraju biti zaštićeni i da obavezno na košavu ne izlaze bez kape, jer će ona izazvati upalu.
Osobama koje imaju inače problema sa migrenom vetar je jedan od tih klimatskih faktora koji jako negativno utiču na migrenu. Kada duva vetar, imamo češće pojave migrene nego obično. Te osobe treba da što manje da izlaze na vetar. Znamo da je migrena vaskularna glavobolja i uglavnom taj početak bola provocira manjak tečnosti u organizmu.
Osobama kojima je stomak osetljiv on postaje još osetljiviji kada počne da duva vetar, naročito kod onih koji imaju čir na želucu.
Sinusi, ako su oboleli, takođe mogu reagovati na ovaj pojačan vetar i stvarati nam tegobe i teškoće.
Kolena i zglobovi mogu da nas bole, jer tečnost koja se nalazi u zglobu kolena izaziva bol.
Ožiljci koje imamo od ranijih operacionih zahvata imaju tendenciju da se skupljaju i da se šire, tj. mišićno tkivo i koža, tako da oni zbog tog rastezanja pod uticajem vetra znaju da bole.
Znači, niz bolesti može da se aktivira tokom duvanja vetra. Vremenske prilike ne možemo promeniti, ali možemo svoje ponašanje prilagoditi vremenskim prilikama i ublažiti simptome i propratne teškoće preduprediti i tako olakšati sebi život.
Naj magazin
Oznake: Naj magazin
Share On Facebook
Tweet It
