PRIPADAM I OSEĆAM SE DOBRO TAMO GDE JE DOBRO TO ŠTO RADIM

Marta Bjelica je mlada glumica, koja je svojim talentom i umećem vrlo brzo privukla pažnju velikog broja gledalaca. Prvu zapaženu ulogu ostvaruje u filmu ,,Otadžbina“, potom su usledile uloge u serijama ,,Čizmaši“ i ,,Sumnjiva lica“, pa niz pozorišnih uloga kao što su ,,Pijani“ Ateljea 212, „Uobraženi bolesnik“ JDP-a. Svojim ulogama u filmu ,,Izgrednici“, seriji ,,Močvara“ i ,,Državni službenik“s krenula je pažnju na sebe i postala jedna od onih glumica po kojima se glumačke role i pamte. Za čitaoce ,,Naj Magazina“ u razgovoru sa ovom divnom mladom glumicom dotakli smo se mnogobrojnih tema i možemo slobodno reći da je na nas ostavila snažan utisak.

Rođeni ste u Kruševcu, osnovnu i srednju školu završavate u Budvi. Da li je jedan mali deo Vas ostao u Vašem rodnom gradu i koje su Vam asocijacije na taj period odrastanja?
Seta koju osetim svaki put kada ulazim u Kruševac me podseti koliko je on veliki deo mene, zauvek. Najviše se sećam proleća 1999. u Kruševcu. Iako je nama deci bilo nezaboravno, jer smo bili zaokupljeni igrom, intenzitet koji je bio sveprisutan okolo i izbuđenje nad stvarima koje se dešavaju prvi put, verovatno još više izoštravaju pamćenje. Moja mama je bila zadužena da se velikom broju dece iz šire porodice i bliskih prijatelja ponudi dovoljna količina VHS kaseta za gledanje u podrumu. Sećam se mnogih izleta na Moravi kod kumova na splavu i svih predstava koje smo pravili kod njih u kući. Sećam se, kao da je bilo juče, kada smo se, plačući, Mina, Damjan i ja, sakrili u gepek kako ne bih otišla u Budvu. Kruševac ne možeš da ne voliš. Zbog Kruševljana i njihove neponovljive oštre i razdragane duhovitosti.

U Beogradu upisujete i završavate FDU u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.Vaša karijera startovala je jako zapaženim i velikim ulogama kao što su uloge u filmu ,,Otadžbina“, serijama ,,Čizmaši“ i ,,Sumnjiva lica“, kao i brojnim pozorišnim ulogama. Koliko je za jednog mladog glumca važno da na početku dobije tako zapažene i velike uloge?
Za mladog glumca je uvek važno da dobija uloge koje su na visokom i profesionalnom nivou, da su izazovne, sa inspirativnim kolegama, da ljudi prepoznaju senzibilitet i da ga ne sruše na prvom koraku. Ja sam imala sreću da tako izgleda moj početak. Dobre stvari okupljaju ljude. A madom glumcu je važno da na početku oseća da negde pripada i da nije sam.

Vaši počeci u glumačkom životu počinju još od rane mladosti, tačnije u osnovnoj školi u dramskim studijima Olivere Kapor Kosić, a zatim i Radmile Knežević. Koji su to Vama najbitniji i najkorisniji saveti koje ste tada dobili i naučili i da li neke od njih primenjujete i danas?
Od Olivere sam naučila mnogo o tome koliko je važno da se igraš i raduješ i da je najvažnije da radiš ono što voliš. Kod Radmile sam naučila puno o zajedništvu, posvećenosti, ambiciji. Sve što sam pomenula ne pamtim kao savet, već su, s obzirom na razvojne godine, te stvari postajale deo mog mišljenja i ličnosti. Imala sam sreću da budem okružena plemenitim i kvalitetnim ljudima.

Vaša prva uloga u ,,Ateljeu 212’’ je u drami ,,Pijani“, ruskog savremenog dramskog pisca Ivana Viripaeva, a u režiji Borisa Liješevića. Kakav je osećaj bio sarađivati sa poznatim rediteljem i šta Vam je ta uloga donela?
Osim ,,Sterijine nagrade’’ za najbolju mladu glumicu donelo mi je prvu veliku ,,ansambl“ predstavu i sve čari velikih predstava i ljudi koji ih čine. Ljudi sa kojima sam na početku radila su uglavnom bili priznati i poznati, s tim u vezi, često su me razna prevelika očekivanja od same sebe kočila, ali vreme i ljudi sa kojima delite scenu uglavnom uvek rade za vas. Ta predstava je bila značajna i velika za mene u svakom smislu. Nedostaje mi.

Još za vreme studija dobili ste veoma značajnu ulogu u filmu ,,Otadžbina“ autorskog para Milena Marković-Oleg Novković. Koliko Vas je rad na ovom filmu ,,promenio“ i možda izvukao iz Vas ono najbolje?
Ta uloga je bio moj prvi profesionalni angažman i svakako da me je promenio. Rekla bih, bez zadrške, da je to bilo najbolje od mene što sam u tom trenutku mogla da ponudim. Lep je to osećaj i ne dešava se često, nažalost.

Kao dete bili ste veoma aktivni u sportu i vrlo borbeni. Koliko je Vaš karakter zapravo uticao na to da tokom karijere dobijate teške i zahtevne uloge?
Bila sam generalno hiperaktivno dete, kako kažu moji roditelji. Kažu da nisam mogla da se smirim dok ne dobijem ono što sam naumila. Danas to i ja mogu da kažem za samu sebe. Uloge koje se dobijaju nisu uvek vezane za naš karakter, često su pitanje trenutne produkcije, potražnje i prečesto su uslovljene i onim što mi nudimo svojim fizičkim izgledom ili kako nas neko doživljava. Srećom se i to menja. Ako se pak radi o žanru, iskreno se nadam da ću uskoro igrati i u nekoj dobroj komediji…Ovo je ujedno i pitanje na koje najčešće odgovaram. Čudno mi je što se u to ,,teško“ uvuklo nešto pežorativno. Ja sam svakako srećnija da igram ,,teške“, nego da igram neke bezlične, bezvoljne i neaktivne ženske karaktere.

Tokom dosadašnje karijere imali ste priliku da sarađujete sa svojim uzorima kao sto su Nebojša Glogovac, Anita Mančić, Nataša Ninković… Ne krijete ponos zbog toga. Pamtite li kada ste imali najveću tremu u radu sa kojim kolegom i da li postoji neka anegdota koju i danas pamtite?
Teško se snalazim da pričam o anegdotama. A volela bih da sebično zadržim svoje impresije o uzorima, pogotovo jer jedan od njih više nije sa nama.

Kada biste morali da se opredelite za pozorište ili film, gde više pripadate i gde se bolje osećate?
Pripadam i osećam se dobro tamo gde je dobro to što radim.

Jaka i moćna ženska uloga Teodore u filmu ,,Izgrednici“ ostavila je snažan utisak. Koje odlike ovog filma ga čine tako teškim i da li smo svi mi kao društvo pomalo ,,izgrednici“?
Ostavila bih mogućnost da gledaoci o tome zaključuju sami ukoliko pogledaju film. Ne bih volela da budem tumač. Ukoliko jesmo izgrednici u društveno-političkom kontekstu, vreme je za neki izgred u skorije vreme. Ovo trenutno što imamo prilike da živimo je dosadilo i Bogu i narodu.

Iza jedne mlade glumice kao što ste Vi stoji veliki broj nagrada i priznanja. Kolika je odgovornost na Vama kao mlade glumice u budućnosti?
Često nisam umela da uživam u njima, jer mi je bilo neprijatno. Moja odgovornost je trenutno da ohrabrim mlade ljude sa kojima radim da daju sebi za pravo da uživaju u nagradama i u sebi, kad neko prepozna njihov rad i kvalitet, jer taj trenutak przo prođe. Ali i da sa ozbiljnošću i posvećenošću rade posao kada sutradan budu bili član nekog žirija. Nažalost, u našem malom esnafu nagrade često bivaju stvar ,,ko će kome, ako ne svoj svome“, tako da im ja lično nisam nikada davala preveliki značaj.

Serija ,,Močvara“ je jedan noar triler, nešto na šta naša publika možda nije navikla kada su domaće serije u pitanju. Kako ste se snašli u ulozi Maje i koliko Vam je sam lik bio uzbudljiv i izazovan za igranje?
Bilo mi je zanimljivo, jer mi se činilo da je to karakter nešto drugačiji od bilo čega što sam do tada imala priliku da igram. Ja se uvek radujem promenama i transformacijama ukoliko za njih ima mesta, tako da je i to iskustvo bilo bogaćenje za mene kao glumicu.

Da li pored glume ima još nešto što okupira Vašu pažnju i na koji način volite da provodite svoje slobodno vreme? Kako punite baterije za nove glumačke izazove?
Moje radno vreme uglavnom nije od 9 do 6č, osim kada jeste na FDU-u, ali u tom vremenu do slobodnog ima puno stvari koje radim kao i bilo ko drugi… Gluma je ipak moj posao koji samo malo drugačije okupira moje vreme od drugih poslova… Nekad se dugo ne dešava ništa, nema ni ,,G’’ od glume… Nekada procesi traju par meseci bez prekida, pa nema nema nikakvog slobodnog vremena… Sa našim poslom je teško uhvatiti ritam, tako da nema opšteg odgovora na to pitanje… Različito sam raspoložena, pa me različite stvari i opuštaju. Nekad mi treba da se ne opustim, već da se dodatno umorim.

,,Državni službenik’’ je serija koja je privukla ogromnu pažnju gledalaca i koja parira svetskim produkcijama. Misterija i intriga je nešto što gledaocima svakako drži pažnju. Koliko je Vaš lik pod nadimkom Krle za Vas bio zahtevan, ako uzmemo u obzir sve teške i izazovne akcione scene sa kojima Vaše koleginice nemaju priliku da se susretnu?
Ja sam se na samom početku snimanja serije upravo najviše radovala svim akcionim scenama. Ovu sezonu snimamo u nešto toplijem periodu od prethodnih, pa konačno možemo i lakše da se krećemo. Jedva čekam da snimim nešto od tih akcija u ovoj sezoni. Volela bih da se okušam i u nešto ozbiljnijim kaskadama i da pokušam da ih savladam sama, bez kaskaderke koja bi me menjala.

Angažovani ste kao stručni saradnik za Scenski pokret na FDU u Beogradu. Šta je ono što se trudite da prenesete na mlađe generacije. Da li tokom rada i Vi uspevate da naučite nešto od svojih budućih kolega?
Na moju veliku radost, profesor Ferid Karajica je moja najveća podrška, inspiracija, i vrsni pedagog i učitelj sa kojim imam sreću da delim vreme i misli. On ume da kaže da je on dobar profesor koliko su dobri njegovi studenti, jer sve što zna, naučio je on njih. Imam ja još puno toga da učim. Trenutno uživam u ovoj fazi u kojoj me učenje raduje i pokreće. Trudim se da im objasnim da je važno da budu disciplinovani, slobodni u mislima, slobodni u govoru, da imaju velike zahteve, da se raduju različitostima, da ne žive u strahu, da veruju jedni drugima…

Druga sezona ,,Močvare“, treća sezona ,,Državnog službenika“, master studije koje privodite kraju. Da li je tokom ovog leta bilo vremena za odmor?
U drugoj sezoni ,,Močvare“ lik Maje nije toliko prisutan, tako da sam već završila sa snimanjem. Master sam završila i nastavljam da radim na master predstavi ,,Zašto se dete kuva u palenti?“ koju ću 11.9. odigrati u cirkuskom šatoru na srdačan poziv ,,Cirkusfere’’, nešto pred Festival savremenog cirkusa ,,Cirkobalkana’’. Snimanje ,,Državnog službenika 3″ je u toku i za sada mogu samo da kažem da uživam u snimanju.

Šta je Martu Bjelicu do sada gluma naučila i u čemu joj je pomogla?
Nisam sigurna da sam sposobna da se upustim u tako veliki spisak.To bi bio dug razgovor…

Hvala najlepše na razgovoru!

Maja Mijatović