SCENA MI SE DESILA SLUČAJNO, POSTALA NEODVOJIV DEO MOG ŽIVOTA I OD NJE ŽIVIM

Voditeljku i novinarku Natašu Ilić Jovanović publika poznaje dugi niz godina. Širokim osmehom nas vodi kroz emisije koje vodi i uređuje. Rođena je Novosađanka, a završila je Karlovačku gimnaziju i upisala Nemački jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U studentskim danima desila joj se televizija i promenila njen život iz korena. To je bio sam početak televizijske karijere, a sve ostalo je istorija. Ovoga puta Nataša je naša draga gošća s kojom smo pokušali da pomenemo sve teme koje su njoj važne, a o kojima bi naši čitaoci voleli da znaju.

1. Dugo ste u novinarstvu. Gledali smo Vas na ekranima raznih televizija, ali da li ste se ikada bavili i nekim drugim medijima?

Moj profesionalni početak jeste bio televizija. Tek kasnije, kada su mi prijatelji (a ko bi drugi?) rekli da sam mnogo piskava i vojvođanski rastegnuta u izgovoru, počeh da radim na Radio NS sa željom da to ispravim. Uživala sam u tom radu, mnogo mi se dopao rad na radiju, a jesam šlifovala glas i dikciju.

Često svojim đacima preporučim rad na radiju, to je prava škola za brojne finese koje su kasnije u televizijskom poslu nezaobilazne. Na primer, radio ti daje priliku da vibracijom svog glasa ispoljiš i emociju. Zvuči lako, ali nije!

A pošto mi pero ide od ruke, ponekad napišem neki članak za novine ili portale. Inače pisem sama sve svoje pripremne tekstove i scenarija za projekte koje radim kao TV autor.

2. Šta za Vas znači rad na sceni?

Scena mi se desila slučajno, postala neodvojiv deo mog života i od nje živim.

Mada mi, kao maloj, nije bila ambicija niti želja da se bavim javnim poslom. Međutim, sudbini ne možete pobeći. Televizija mi se desila nenadano, kao studentu. Prijavila sam se na audiciju za najavljivačice na TVNS i primljena sam u prvom krugu.

Sećam se kada sam prvi put najavila program. Samo kamera i ja u malom studiju. Oduzele su mi se noge od treme, ali interesantno, glas nije zadrhtao.

Elem, ubrzo sam prešla na tada eksperimentalni program NS PLUS (koji je bio izuzetno popularan i gledan). Malo po malo, učeći od majstora zanata, ubrzo mi je ponuđeno da radim kao voditeljka kviza..i eto.

Tek mnogo godina kasnije shvatih da je to moj profesionalni put. Doživljavala sam svoj posao kao hobi, jer sam uživala radeći ga. Veliki je dar od Boga da radite posao koji volite i da od toga živite.

3. Da li više volite da Vi budete u ulozi onog ko pita ili Vam nije mrsko da Vas pitaju….Javna scena je takva da traži interakciju?

Posao mi je da pitam, ali mi apsolutno nije ni strano ni mrsko da me pitaju.

Davno sam osvestila činjenicu da je moja priroda posla interaktivna i usko vezana za publiku koja prati moj rad. Zbog njih i dalje bitišem i radim.

Obožavam svoj posao i kad sam najumornija pregledam snimke emisija i analiziram urađeno. I već smišljam i kreiram buduće projekte i priče..i uživam u razgovoru sa gledaocima u svakodnevnim običnim situacijama.

Ipak, javni posao je specifičan. Uzleti su munjeviti, zvedani, bajkoviti..ali su zato padovi žestoki, teški i vrlo bolni. Ta činjenica neminovno nosi teoriju o „dve strane medalje“! Tako da, i kada me pitaju, a ja nisam baš raspoložena za razgovor, uložim napor da osmehom to prikrijem.

4. Uglavnom ste se bavili muzičkim sadržajima? Šta je za Vas muzika i koliko Vam znači i lično i profesionalno?

Oprobala sam se u svim TV žanrovima i radila toliko toga, ali jeste istina da su zabavno-muzičke emisije obeležile moju karijeru i najviše se pamte. Tu pripadam, to publika oseti i to je definitivno format koji odgovara mom senzibilitetu.

Eto,  vidiš, sad kad bolje razmislim, ništa nije slučajno. Kao mala sam igrala folklor u KUD „Svetozar Marković“, kasnije bila i član izvođačkog sastava. Nastupala na brojnim festivalima, putovala i obišla svet. U tom periodu sam spoznala važnost negovanja nematerijalne kulturne baštine i upoznala scenu, javni nastup, kostime. Nisam tada bila svesna da će to iskustvo umnogome pomoći mojoj životnoj misiji da i sama shvatim da imam misiju da negujem tradiciju kroz emisije koje radim.

Potom sam pohađala muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu u klasi profesora Malenice, te je i harmonika instrument koji je iz ovog ugla nešto kazivao. Bila sam član kvarteta, osvajali smo nagrade (doduše klasika je bila na repertoaru).Tako da je scena od malena prisutna u mom životu. Nebo je tada znalo više, no ja kakva me misija čeka!

Odrastala sam uz tamburaše Janike Balaža koji su u komšiluku vežbali skoro svakodnevno, pa sam sedeći na pragu svoje kuće i slušajući ih, naučila puno tamburaških pesama. Tako da tamburaše obožavam!

5. Da li je to put koji ste Vi izabrali ili se sve spontano dešavalo u Vašoj karijeri?

Pošto je uredništvo znalo da igram folklor, sviram harmoniku i da sam pohađala muzičku školu koja me je u tom smislu opismenila, bila sam idealni kandidat da osmislim i vodim emisiju narodne muzike koja je tada bila potrebna medijskom tržistu.

Kada sam počinjala rad na televiziji, želela sam da radim emisije za decu ili neke emisije dokumentarnog karaktera, međutim, sudbina mi je namenila nešto drugo, te me odvela u zabavno-muzički program gde sam i danas. Nisam mnogo poznavala narodnu muziku (bar ne onu aktuelnu), ključni je moment bio zadatak na NS PLUS programu i emisija ,,Muzička kutija’’, kroz koju sam ja, štreberski je pripremajući, zapravo upoznala mnoge ljude bitne za estradu i ovaj posao..i tako tu ostadoh.

Možete zamisliti kako mi je bilo kada me je potpuno nenadano (jer sam taj posao radila honorarno uz studije) zatekla popularnost, koju ne da nisam očekivala, već je nisam iskreno ni priželjkivala. Emisija je za kratko vreme doživela enormnu gledanost, dobijala sam bezbroj pisama. Ali sam se dobro snašla u datom momentu.

To mi jeste promenilo život..i usmerio ga u očito već predodređenom pravcu kog sam tek kasnije postala svesna.

6. Svi znamo da na sceni ima puno nepredviđenih situacija. Da li pamtite neku i kako ste se izborili sa tim?

Mahom se takve situacije dešavaju u emisijama „uživo“, koje su poseban doživljaj, a koji sam iskusila na samom početku karijere. Svoju prvu emisiju sam radila uživo i doživela čari pucanja reflektora i raznih iznenadnih okolnosti..a ti se ponašaš kao da se ništa nije desilo.

Za mene je gledalac svetinja! Učili su me posebnoj lekciji za ovaj zanat: ,,Show must go on!“, šta god da se zbiva oko tebe.

Sećam se kada je usred direktnog prenosa kompletna scenografija pala iza kolege i mene na festivalu na Zlatiboru koji smo vodili.  Prosili su me u etru, nestajalo je struje, gost udario drugog gosta ili ga opsovao..E kad to preživiš, sve je nekako lakše!

7. Čini se da ne postoji osoba iz muzičkog sveta sa kojom niste sarađ Ali da li ipak ima neka koja Vam je ostala u pamćenju kao čovek i profesionalac?

Istina, sva priznata i cenjena imena u svetu muzike sam upoznala i sa njima radila zahvaljujući emisijama koje sam sa zadovoljstvom uređivala ili vodila na mnogim kanalima u zemlji i okruženju.

U proteklih nekoliko TV sezona sam publici i svojoj medijskoj kući, RTV, kao autor iznedrila specijale poput Kaliopi sa Velikim tamburaškim orkestrom, čija je gledanost oborila sve rekorde. Fenomenalna dama!

A posebna zahvalnost legendi tamburaške muzike Zvonku Bogdanu, koji se mom pozivu odazvao, te uradismo vanvremenske emisije ,,Neka pesma kaže’’ na RTV. Znam da je odbio gostovanja zvučnim autorskim imenima i još jednom mu se od srca zahvaljujem što me je ispoštovao.

8. Čini ste da ste išli iz posla u posao i da ne možete bez svetla reflektora?

Pa zapravo, da..ali nisam ja trazila ,,reflektore”, već su oni mene nalazili gde god da sam. Prosto je tako teklo iz posla u posao, kako kažete.

Uglavnom sam radila na više projekata i televizija istovremeno. Prosla sam stvarno od – do. Od lokalnih televizija i radija do najvećih medijskih kuća u zemlji i okruženju. Za kreativca u mom poslu je najbolje da bude slobodan umetnik, da leti gde ga krila nose, ali je to i najteže.

U početku sam koristila svoje prilike i vremenom izgradila i ime i karijeru. Naravno, zahvaljujući pre svega šansi na domaćem terenu, i na tome sam beskrajno zahvalna TV Novi Sad. Međutim, nakon nekog vremena sam imala utisak da ,,tapkam u mestu”  i otišla sam dalje. Bilo je neminovno.

Beograd (kao centar medijskih dešavanja) me je naučio mnogo čemu pa i nekim pravilima igre u ovom poslu,  kao i da moraš biti hrabar i ponekad iskoračiti iz ,,zone komfora”, ne uljuljkati se, što nije lako.

9. Iza svake emisije stoji i izvesna priprema. Pojavljivanje na TV ekranima je samo šlag na torti. Koliko Vam je posle toliko godina to sada rutina, a koliko izazov?

Priprema emisija koje radim kao autor, urednik i voditelj je vrlo složen proces. Kada mi gledaoci kažu da emisija u etru tako pitko teče i vreme uz nju brzo prođe, to mi je najveći kompliment.

U pripremi je pola posla. Tome učim i mlade saradnike. Druga je stvar kako će TV voditelj tu pripremu, tj. scenario prezentovati gledaocima, ključ je pratiti sagovornika, njegove izjave, misli i usmeravati ga u okvirima koje ima na papiru. Poštovanje tajminga je pak posebna tema i to se uči. Kako u datoj minutaži reći sve što je važno, to je poseban zanat.

Ne zaboravite da je televizija vizuelni medij, te tako puno vremena provodim i u šminkernici i sa stilistom..moram to dodati.

Dakle, još uvek je izazov. Kada postane puka rutina, povući ću se sa ekrana.

10. Izgleda kao da se trudite da svako Vaše pojavljivanje, svaka emisija priča za sebe. Kako postići autentičnost i prepoznatljivost? To je ponekad zaista teško.

Sve što radim upravo ima za cilj da bude posebno. U datim grubim okvirima, a opet novo i autentično. Ako ste to i Vi primetili, onda nema srećnijeg od mene u ovom trenu!

Dug je put od ideje do realizacije. Dok ,,umivena” emisija dođe na ekran, toliko se toga dešava. Gledaoci ne znaju i ne treba da znaju kakvi su nas problemi usput snašli. Važan mi je samo krajnji proizvod koji pubiku čini zadovoljnom.

Potrebno je i znanja i energije, ali kada sam zadovoljna urađenim, nijedan atom te iste energije nije suludo potrošen. Umorna i zadovoljna, to je emocija koju volim!

11. Da li imate savet za one koji počinju da grade svoju karijeru?

Princip: „Budi prosečan i svi ćete voleti“ — nije po mom ukusu. Izabrala sam teži put i nije mi žao.

Dakle, savet mladim kolegama: ISKRENO VERUJ U OSTVARENJE SVOJIH SNOVA, RADI NA SEBI, NE BUDI PROSEČAN, VEĆ SVOJ I AUTENTIČAN, UČI OD NAJBOLJIH  I BUDI HRABAR!

12. Jedno vreme ste se povukli sa scene da bi ste uživali u čarima roditeljstva?

Da, to je bila jedna od dve kratke pauze koje sam napravila u karijeri. Moja Katarina je izrasla u divnu samosvesnu devojku koja zna da sam uvek tu za nju. Ja sam danas ponosna mama i učinila bih to opet, jer mislim da je vreme provedeno sa detetom neprocenjivo. Karijera može da se pauzira, zdravo odrastanje malog čoveka ne.

13. Kada ne ide sve „glatko“ u životu, koji je to moto koji Vam pomogne da krenete dalje, sa više snage i optimizma?

Kako bih ostala u balansu i normali, počela sam da vežbam jogu i meditiram povremeno. Otkrila sam vežbu  ,,Pet Tibetanaca’’.

Dobra knjiga mi smiruje živce, kao i društvene igre, a ono što mi je od presudnog značaja: šetnja i boravak u prirodi.

Vikendom suprug i ja idemo u našu brvnaru na Fruškoj goru i to mi je spas. Sa godinama iskustva i karijere, tu kompromise ne pravim. Jednostavno sam shvatila da moram da čuvam sebe da bi me i drugi imali (mislim kako na svoje dete, pre svega, supruga i prijatelje ..tako i na gledaoce).

14. Veoma lepo i negovano izgledate. Da li je u pitanju genetika ili rad na sebi?

Jao, pa hvala na komplimentu. Svakoj ženi prija da čuje nešto ovako lepo!

Genetika, svakako, ali izuzetno vodim računa o nezi svog lica i tela. Zahvaljujuci Salonu lepote ,,LADY’’, kojem sam verna više od decenije, moje je lice takvo-kakvo je, bez trunke botoksa niti bilo čega..samo uz ručnu magičnu negu i neinvazivne metode poput hidratacije, foton-svetla i sl. Eto, vidite da može.

Posebna nega se odnosi i na kosu koja je lepa i negovana zahvaljujući mom dugogodišnjem divnom frizeru Norbertu Horvatu i Frizerskom studiju ,,L’ARTE’’. Često me pitaju kakva mi je to divna boja kose, a ja ne znam da objasnim tajni recept mog Norberta.

Beskrajno hvala mojoj Dragani Bekvalac i Norbertu Horvatu u čijim sam rukama sigurna, negovana i mažena! A hvala i Vama na ovoj divnoj konstataciji i pitanju, ulepšali ste mi dan!

15. Neki savet čitaocima i čitateljkama u vezi sa lepotom  i zdravljem, a da sigurno „radi“ i da ste ga isprobali na sebi?

Isprobala sam najskuplje kreme za lice na planeti i shvatila da nije tajna u ceni. Vrlo često koristim ručno spravljene kreme iz jedne apoteke (sa kolagenom, Q10, noćna krema, sa vitaminom E…), koje svaka zena može sebi da priusti. Držim ih u frizideru, da se ne pokvare, a rade posao.

Ručne masaže lica i tela su od presudnog značaja za vitalnost i elastičnost. Redovnost nege naravno usporava starenje kože.

Pre svega negujem svoj duh, jer lepota dolazi iznutra i nema tih tretmana ako žena nije zadovoljna. Sve može biti na nama fizički savršeno, ali ako oko ne sija i energija ne isijava iz Vas, džaba sva nega ovog sveta. Pre svega, pozitivne misli i osmeh na lice!

Olivera Marinković

fotografije Nada Ćato