VOLIM DA RADIM STVARI KOJE ĆE OTIĆI KORAK DALJE

Čini nam se da Dejan Lutkić, glumac, svoje uloge brižljivo bira, da na njihovoj realizaciji pristupa  temeljno i kao da je svaka pisana baš za njega. One nejupečatljivije i najpoznatije ćemo  pomenuti: Ringe, Jovan Jagodić, Alamunja, Migel, Oton…  Trenuno ga gledamo  u ulozi Miroslava, u “Beležnici profesora Miškovića”. Serija je vrlo intrigantna i drži gledaoce svojim sadržajem i maestralnom glumačkom ekipom, prikovane za ekrane. O ovoj seriji a i o mnogim drugim temamama govorio je za čitaoce Naj magazina.   

 Profesionalnu karijeru ste započeli pre skoro tri decenije? Kako Vam sa ove vremenske distance izgledaju počeci i koji je to momenat kada ste odlučili da ćete sigurno postati glumac?

-Zista ne mogu tačno da kažem kad se taj momenat desio.  Ceo sklop okolnosti i dogadjaja je prethodio mojoj odluci da upisem FDU. Kada pogledam iza sebe, ima dosta stvari u kojima sam grešio, ali iz tih grešaka i učio. Svako ima svoj put, ovaj je moj i volim što se razlikuje od drugih puteva.

– S obzirom da ste  bili i u muzičkoj školi, da li je jedna od opcija bila da postanete muzičar? Čimi mi se da ste prava umetnička duša?

-Nikada nije bila opcija da postanem muzičar, ali mi je danas veoma drago što sam muzički obrazovan i naslušan raznih muzičkih pravaca i žanrova.

Stalni ste član Pozorišta Boško Buha. Vaše pozorište je doživelo preporod i mnogi ga hvale zbog repertoara i prilagodjen je  „malim“ i „velikim“posetiocima?

-Boško Buha je pozorište koje je bilo i ostalo, prvi stepen u obrazovanju kako glumaca, tako i pozorišne publike. Pozorište sa velikom tradicijom, koje je uvek imalo odličan ansambl i odlične saradnike. Rezultati ne mogu izostati, kada se takve stvari sklope.

– Kako danas da znamo šta je kulturni a šta sadržaj koji ne zaslužuje taj epitet? Kako se boriti protiv ovog drugog?

-Svaki sadržaj, koji je banalan i prost, ne može nositi epitet kulturnog sadržaja. Kultura i kulturna baština, je deo identiteta jednog naroda, pa bi tako i trebalo da se odnosimo prema njoj. Da bi se borili protiv svega što nagriza kulturu, mišljenja sam da bi prvo trebalo da počistimo svoje dvorište, kao pojedinci, pa tek onda da idemo dalje. Uvek treba poći od sebe, a mi smo nekako skloni da uvek tražimo trn u oku drugoga, a ne vidimo brvno u svom oku.

 Mnogo se radi u branši kojoj pripadate. Kako birate projekte u kojima ćete raditi a u kojima ne?

-Hvala Bogu da ima posla. Volim da radim stvari koje će otići korak dalje. Volim da  ljudi sa kojima radim, budu posvećeni i iskreni u tome što rade. Licemerstvo vreba na svakom koraku u životu, trudim se da ga se klonim.

 Kako teče proces kreiranja lika? Dobijete tekst, pročitate i počnete da razmišljate o kreaciji tj. lika…ili…

-To je baš individualna stvar. Svako ima neki svoj proces, unutrašnji i taj proces je prilično intiman.

– Uvek se kaže da glumce privuče dobar tekst? Šta dobar tekst mora da sadrži da bi ste Vi rekli „to je to“?

Pre svega dobru priču koja ima razvoj od početka do kraja. Dobra priča, odnosno dobar tekst ili scenario, su kao temelj za kuću. To je nešto na čemu možete da gradite dalje i da budete sigurni da neće propasti.

– Šira popularnost počinje 2002. god u  Ringeraja. Kako Vas sećanje veže za tu ulogu?

-Taj film smo uradili kao neka porodica, svi zajedno. Nismo imali sredstva, ali smo imali volju i film se desio. Lepo je bilo zaista.

 Bili ste i Alamunja, mafijaš. Imate specifičan izgled i glas, pa ste nas ubedili da ste „opasan momak“. Da li je to što nas ubedite, da  Vam poverujemo?

-Glas i izgled su čista spoljašnost. Ako nema ništa iznutra, dzaba vam sve. Ako vi sami verujete i publika će vam verovati.

Dali ste Jagodićima svoj pečat. A šta su Jagodići dali Vama?

-Naučili su me, mnogo čemu.

 Noć bogova, je tragikomedija koja tera na razmišljanje. Kako ste je Vi doživeli?

-To je večita tema. Tako je i doživljavam. Uvek je bilo Lujeva, Molijera i dvorskih luda i uvek će ih biti. A kako ćemo se mi boriti sa tim…to je već druga priča.

-Da li je do sada bila neka uloga, a znamo da ih je bilo mnoštvo, za koju bi ste rekli kao da je pisana za Vas?

-Da bilo je uloga koje su pisane za mene, ali to nije toliko važno. Važnije je da li sam ispunio svoj zadatak ili ne.

 Ovih dana gledamo Vas u Beležnici. Publika je doživljava na jedan način, a Vi kao akter, na drugi.  Kako Vam je bilo da radite tu Tv seriju? 

-Uživao sam radeći Beležnicu. Nešto sasvim novo, žanrovski gledano, na našim prostorima. Lepo smo radili zaista i voleo bih da tako i nastavimo.

 O svom glumačkom poslu rado govorite, o privatnom ne.  Poštujemo Vašu odluku, ali Vaš brak važi za jedan od najskladnijih brakova na javnoj sceni. Koji je Vaš recept i savet za uspešan partnerski odnos?

-Nemam nikakav recept. Borimo se i radimo na onome što nam je Bog dao. Izmedju ostalog ne volim da govorim o svom privatnom životu i mislim da je to jako važno. Ničiji privatni život nije javna scena, pa tako ni moj.

Hvala na izdvojenom vremenu i što poštujete dogovor.  

Olivera Marinković