PRIHVATANJE

Kako prihvatiti stvarnost oko sebe, kakva god ona bila, večita je tema. Prihvatiti stvarnost ili sagledati istinu iz neutralnog ugla, izdići se iznad „prijatnog i neprijatnog“, krajnje je zahtevan postupak, ali i jedini ispravan i logičan. Ukoliko želimo da nastavimo svoj život u zdravom pravcu, netrošeći sebe previše oko „istrage dobrog i lošeg“, prijatnog i neprijatnog, prihvatanje naše stvarnosti, kakva god ona bila, jeste prvi i presudni korak.

I kako se to uopšte radi? Kako da prihvatimo bol, telesnu ili duševnu, kako uopšte biti ok sa tim da nam nešto smeta? Prihvatiti bolest, a evo sada i pandemiju bolesti, starenje, gubitak, neuspeh, smrt, čini nam se nemoguće. Ne prihvatamo uvek ni postojanje određenih ljudi oko nas, članova porodice, prijatelja, komšija, kolega… Teška osećanja poput straha, tuge, mržnje i ljutnje, nekad gušimo u sebi ili ih umrtvimo ili otupimo hranom, drogom, alkoholom… Nekima teško pada i sreća.

Sve u svemu, bežimo od istine, poričemo je. A istina nije ni lepa ni ružna, niti crna ni bela, čak nije ni prijatna ili neprijatna. Istina je otrežnjujuća i tačna, ali je isto tako i obavezujuća. Sa istinom se nešto jednostavno mora uraditi, hteli mi to ili ne. Zato od istine bežimo, ne prihvatamo je, krijemo se u „dobrom i lošem“, vrtimo se u krug.

Živeti odgovorno i zrelo je zahtevno. Razumeti svoju bolest i svoje zdravlje, i koliko je to sve u našem rukama, i sprečavanje, i razboljevanje, i izlečenje, zahtevno je i obavezujuće. Možda ne želimo obaveze? Razumeti svoja osećanja i dopustiti im da ona postoje, obavezuje takođe. Nismo to nikad radili, pa što bismo sada?

Postoji „debeo“ razlog što nam je na poslu loše, što nas šef kinji, što nas kolege nerviraju. Razlog je taj što izbegavamo da se suočimo sa istinom, i što nas taj konflikt drži u položaju žrtve. Žrtva nema nikakve druge obaveze, osim da pati.

Partner nas ne razume… Poznato sve?

Ne odgovara ni svakom uloga žrtve, neko je uvek u ulozi heroja….

Dakle, kako?

Prvi korak u procesu Prihvatanja istine je Suočavanje. Suočavanje sa posledicama nekog problema, sa preplavljujućim osećanjem, sa teškim životnim okolnostima kao što je gubitak, bolest, smrt… sa onim što nam se događa ili se dogodilo. Biće to suočavanje sa činjenicama, tj. sa važnim i bitnim, korisnim ili štetnim po nas, a ne sa lepim i ružnim, prijatnim ili neprijatnim.

Drugi korak biće Odluka da se nešto uradi po pitanju onoga što smo ustanovili. Po pitanju činjenica, a ne osećaja. Uslediće tada promena našeg dotadašnjeg stava, javiće se različite ideje rešenja, i tad obavezno potražite savet od članova porodice, prijatelja, stručnih ljudi, radi biranja najboljeg pravca. Onda sledi Akcija. Za akciju uvek obezbedimo i podršku, pošto će nam u danima akcije mentalna i fizička snaga dosta varirati. Kakav god pravac akcije da izaberete, spašće vam taj teret koji ste tako dugo nosili. Poslednji korak u svemu ovome je Vreme. Sve što započnemo (ili završimo) ima svoj prirodni tok, i moramo biti svesni toga. Nešto će se odvijati brže, nešto sporije i to je u redu. I nema nazad, koliko god trajalo.

Možda sve bude i zastrašujuće na momente, ali je ispravno. Idete putem ispravnosti i istine.

Nekada nije ni loše da budemo prosto naterani da prihvatimo stvarnost oko nas, jer nas život često i pomoću bola, bolesti i gubitka prodrma da bismo se probudili i delovali.

Za početak prihvatite sebe takvi kakvi ste, stavite i na papir sve što je istinito o vama, pa izgledalo vam to dobro ili loše, prijatno ili ne, ukoliko je tačno, a vi krenite s tim dalje. Napravite prvi korak.

Marjan Urban

Okupacioni terapeut, Life coach, instruktor Autogenog treninga

Instagram – @koncept_zivotnih _vestina