ZAVOLITE ONO ŠTO RADITE…

Mnoga istraživanja pokazuju da je samo 20 posto ljudi zadovoljno svojim poslom. Nezadovoljstvo je uvek veće i teže, nego zadovoljstvo, a evo šta su anketirani odgovarali kao razlog zašto baš rade to što rade ili zašto su nezadovoljni.

1. Trenutno nemam drugu opciju (kako ljudi nemaju posao, dobra je i opcija daj šta daš).
2. Radim za mali novac ne dobijam koliko vredim, i osećam se iskorišćeno(ovde se postavlja pitanje koliko zaista radite i da li hvatate krivine kad god to možete)
3. Odgovara mi radno vreme (zbog drugih obaveza), blizina posla, nemam veliku odgovornonost, kolektiv je podnošljiv, za razliku od drugih mesta i slično.
4. 

I sat po sat, dan po dan, vreme prolazi (a vreme je jedini neobnoviv i nepovratan resurs i zato ga treba koristiti na pravi način) a mi i dalje tavorimo na poslu koji nam nikako ne pirčinjava zadovoljstvo. Brojimo sate, kada će da se završi radni dan, brojimo sate do pauze, pauza duže traje, nego što je propisano, brojimo dane kada će se završiti radna nedelja, a ponedeljak dodje uvek kao da nas vode na streljanje…Da li je baš sve tako crno, i da li baš sve tako mora da bude?

Svako nezadovoljstvo je dobro!!! Zašto, pitate se? Pa ono će vas pokrenuti, ono će vam dati krila (kada mislite da ste na rubu provalije i da ćete sigurno pasti i kada ćemo doziveti neku bol psihofizičku zbog pada). Jer, kada nam je dobro, svi smo uljuljkani i ne želim ništa da menjamo. A menjanje, ne znači uvek nužno promenu na gore. Mi smo tvorci svog mikrokosmosa i mnogo toga možemo promeniti na bolje, samo ako želimo. E sada pitanje je imamo li samo želu ili ne shvatamo da želja bez odluke, nije ništa. U stvari, samo puka maštarija, bez pravljenja i jednog koraka da se to i realizuje. Rešenja ne padaju s neba, već da bi se želje realizovale moramo im dati svoj konkretno radni doprinos. Moramo se truditi i boriti, dati krv, znoj i suze – tako kažu neke pesme, a i oni stariji i iskusniji.  Pogledajte primer vrhunskih sportista, koji postižu najbolje rezultate…Prošetajte kroz njihove biografije i mnogo toga što su radili, a nije zabeleženo okom javnosti je njih dovelo do trona. Vežba je  ipak pravi majstore svog zanata.

Uvereni smo da za sve krivite svoju „zlu sreću“. Probajte da shvatite da ste vi kreator svoga života, i da, onoliko koliko vi njemu date, on će vam vratiti. Sve je princip reciprociteta i sve je sistem bumeranga ili jednostavno zakon akcije i reakcije. Razmislite, tu gde ste i niste baš najsrećniji, ali da li bi vam bilo bolje da posla uopšte i nema? Da li ovo nezadovoljstvo može da bude put u nešto novo, neki samostalni posao koji ste oduvek želeli da se bavite, a niste ni mogli ni želeli da ga započnete? Oni neodlučni i sa manjkom hrabrosti bi sigurno prihvatili opciju „ daj šta daš“ i opet bili nezadovoljni. Začarani krug, vrzino kolo…kako god. Probajte da iskreno popričate sa sobobom što je najvažnije, da bar malo prema sebi budte iskreni. To je najbolji put i uvid u svoje želje, potrebe i htenja. Zapisujte sve na papir, sve dobre i loše strane vašeg trenutnog posla, i na kraju sumirajte razultat. Evo i nekih konkretnih predloga, da dok ne nadjete onaj koji ćete sigurno voleti, bar malo poboljšate svoj odnos prema sadašnjem poslu.

-Promenite ugao gledanja na stvari.

-Sigurni smo da u onom što vi smatrate da je baš loše i pogubno po vas, ima i zrno dobrog. Ne tražite izgovore, već zasucite rukave i pronađite šta je ono što vi možete da učinite i da stvari mogu da budu bolje od ovog trenutka kada je sve crno i ne vidite izlaz. Sigurni samo da 50 osto zavisi samo od vas. Uhvatite se za to „zrno“i gledajte širu sliku svega. To malo zrno, posadite u svoju baštu (život) i ako ga zalivate, date mu dovoljno svetlosti moće da da divan plod u kome ćete uživati. Sve ono što smatrate  negativnim  probajte da pretvorite u dobro za vas. Zapravo, svi oni koji svoje poraze, pretvore istrajnošću i naporom u pobedu na kraju, su zaista uspešni ljudi. Svi uspešni ljudi su se mnogo puta saplitali, padali i na kraju uspeli. Jednostavno, uspevaju biti uproni i oni koji nikada ne odustaju. Nema čarobne formule. (opet ugledajte se na uspešne, da su posle prvog poraza odustali, kraj bi im bio tu gde je bio i početak).

Zapravo, setite se da su mnoge svedske vip osobe radile neke potpuno neprikladne poslove, spram svojih sadašnjih formata, (konobarisali, radili u butuiku ), pa tek onda postali ono što jesu i čiji se uspesi broje sa mnogo nula ali i mnogo zadovoljstva..

 -Uvek se setite da ako vi niste na tom radnom mestu, sigurno bi tu bio neko ko bi bio zahvaljan i srećan. Svi smo mi zamenljivi i vrlo je tačna izreka „koga nema bez njega se može“. Ono, što ne odgovara vama, nekome savršeno pasuje.

Znam ljude koji su „,maštali o nekim poslovima, a posle izvesnog vremena su shvatili da to nije ono što oni zaista žele. Uglavnom, teorija i praksa se razlikuju, a i naša shvatanja vremenom.  Ono što nam je u jednom periodu odgovaralo, kasnije može da nam više ne zadovoljava bilo koji standard. .Možda ste vi zamišljali da ćete odlaskom na posao raditi jedno, a ispostavilo se da je sve to daleko od vašiih očekivanja. Ko je tu kriv? Pa, vi. Mi se ljutimo kada nije nešto kako mi želimo i dovodi nas u stanje besa, a bes u hroničnu frustraciju. Zato je jako važno da posao koji sada obavljate vas ispunjava (bar delimično) i da se posle svakog obavljenog posla, osetite da imate više samopouzdanja i da su svi ti koraci na putu do cilja i do uspeha. Glupo je praviti razliku izmedju malih i velikih poslova. Mali su put do velikih, korak po korak do cilja. Da bi ste pronašli lični balans, ukoliko ste na poslu koji vas neispunjava, pokušajte da svoje slobodno vreme radite sve ono što je za vas ispunjavajuće, usrećuje, i motiviše na kreativnost  i da vam ta „drugo“ bude teg na vagi. . Posle izvesnog vremena, kada vidite svoje rezultate, ponudite ih svetu, možda će neko prepoznati vašu umešnost i onda se možete otisnuti u samostalne vode, a to znači da radite ono što volite i da radite samo za sebe.

Naučili smo da dan ima 24h i da 8 sati ide na odmor i spavanje, 8 na rad i 8 na slobodno vreme. Kao što smo rekli, teorija i praksa su često u neskladu, pa neki rade mnogo duže. Prinudjeni ili je to stvar ličnog izbora? Moramo da vam kažemo da uspevaju ljudi koji rade i koji se trude, ali takav odnos prema radu nosi niz opasnosti. Mazohizam ne donosi ništa dobro. Posle kontinuiranog celodnevnog iscrljivanja, ljudi se pretvore u mašine, izgube sposobnost pune koncetracije ili realnog rasudjivanja i donsenje pravih odluka. Ako ste u takvoj situaciji, priuštite sebi bar malo slobodnog vremena pa se onda vratite na posao. Osvestite se, promenite sredinu prijaće , promena misli i ambijenta. Evropski narodi provode pauzu za ručak od 13 do 14 h, odlaze u park, uz svoj obrok, slušaju cvrkut ptica, odlaze da prošetaju pord reke, slušaju svoju omiljenu muziku ili jednostavno su u restoranu sa čašom crnog vina. Sposobniji su da taj radni dan privdu kraju sa većim zadovoljstvom i tako im ni jedan dan ne liči na drugi. Setite se da je u prošlom veku masa prodavnica radila dvokratno i da je to ipak imalo više smisla nego ovo danas.

-Zarada nije uvek merilo uspeha

Ako ste se zaposlili zbog novaca, znajte da vam stav nije ispravan. Naime, novac je primamljiva Stavka  i ispuniće mnoge vaše želje, (da, jedne hoće, ali ćete ostati bez drugih) ali u traženju zaposlenja to ne treba da vam bude presudno. On dolazi samo po sebi. Novac se brzo potroši, a vama količina stresa ili težina posla, koju budete imali može da donese bolesti koja se tim novcem ne može izlečiti.

Tema je zaista široka i zahteva da je obradite sa mnogo aspekata. Potražite savet, ako ste neodlučni, ali odluka mora da bude samo vaša. Uvek neka vam na vagi bude ono šta ćete dobiti , a šta izgubiti pa vidite gde jezičak vage pretegne.

Posao ne sme i ne treba da bude zamena za sve one aspekte života koje ste potisnuli ili za one životne probleme koje uporno gurate pod tepih. Sa druge strane, možete raditi izuzetno lep posao, za koji svi misle da je bogom dan, ali da to nije posao koji radite iz srca, koji nije u skladu sa vašom dušom, onda tu za vas nema sreće i da ona može da bude samo kratkotrajna. Pratiti srce, i svoje osećaje je uvek pravi i jedini ispravan put. Reći ćete od kud srce i posao u istoj ravni. Uvek su nas učiili da tu moramo biti racionalni i da nema mesta emotivnosti u poslu i da tu vladaju surovi (sirovi) zakoni. Tu sada otvarmo novu temu, o kojoj će biti reči nekom drugom prilikom, a vi pronadjite ono što vas ispunjava, što kada počnete da radite zaboravite na časovnik, na jelo, probleme iz rivatnog života i gde vam vreme proleti. Tek tada razmišljate o zaradi, mirnom i pristojom životu. A pristojan život je ispunjene, srećan život bez stresa, straha i negativnih emocija sa kojima idemo na posao. Radosno obavljajte svoj posao, usavršavajte se, budite jednistveni i najbolji, koristite sva raspolživa sredstva da se edukujete o tome znate i učinite sebe nezamenljivim saradnikom, kolegijalnim, pomozite drugima, jer ćete tako pomoći i sebi .

Sačekate da vam se otvori put kojim ćete krenuti…širok, jedinstven, gde svi vaši kvalitetiI (samo mi postavljamo granice), doći do izražaja. Što je najvažnije, taj put će biti samo vaš, i kad god okrente znaćete da je to put koji ste vi utabali, a ko hoće i želi može da krene vašim stopama i stazo!

Olivera Marinković