Uloge glumice Marije Jovanović su upečatljive i dugo ih pamtimo. Gledali smo je u TV serijama„Montevideo, Bog te video“, „Jesen samuraja“, „Sinđelićima“, „Istine i laži“ a i u nedavno zavšenoj seriji „Tate“, kao Tijanu, pomalo problematičnu majku i pevačicu. Divno ju je videti i u mjuziklu „Viktor, Viktorija“ u Pozorištu na Terazijama, gde je spojila sve svoje talente pevanje, igranje i glumu.
Lično, ovo volim da pitam svakog glumca. Kada i kako ste se opredelili da se bavite ovim poslom?
-Preko časova u studiju Sonje Jauković i iskustva u „Dadovu“ sam pomalo otkrivala svet glume. Kada sam završila srednju školu i opredeljivala se za studije razmišljala sam šta će me nadograditi kao ličnost. Nakon diplomiranja glume, shvatila sam da je ona poziv a ne samo posao, i hrabro sam se upustila u tu avanturu.
Da li ste tada znali da ona sobom nosi i lepe i teške stvari, kao što je samoodricanje, kontinuirano učenje i dobru psihofizičku spremost…
-Prvi čas glume na akademiji je započeo rečima profesora da je pitanje našeg talenta završeno sa položenim prijemnim ispitom, i time nam je jasno usmerena koncentracija da naš dalji uspeh zavisi od otvoreneosti i spremnosti za učenjem i razvijanjem veština.
Studirali ste akademiju, koja traži od čoveka multimedijalnost. Znači, gluma nije samo gluma…
-Smatram da studiranje umetnosti bi trebalo da topi svaku nefleksibilnost i povećava kapacitet adaptiranja, i to ide u prilog mulitmedijalnosti.
Zašto ste dobili nadimak „učiteljica“
– Profeskora baleta mi je rekla da je „šifra“ za mene na prijemnom ispitu bila „učiteljica“,zbog stava koji sam imala i „štreberske“ pripremljenosti.
Nedavno smo Vas gledali u seriji“ Tate“…Kakav je odaziv uopšteno serija imala kod publike. Šta kažu ljudi koji vas sreću na ulici? Po malo Vam je uloga imala negativnu konotaciju…
– Mladi ljudi i deca najviše prilaze za fotografisanje ali i sa potrebom da porazgovaraju o svetu glume. Moj utisak je da su obožavali da gledaju seriju “Tate” . Najviše sam preko društvenih mreža dobijala pitanja o postupcima lika Tijane, koji sam odigrala.
Gledali smo Vas i u „Montevideu“, „Jesen samuraja“ …Uloge su različite. Da li je to izazov i čar glume, što ste stalno neko drugi…
– Kroz razlicite uloge glumac ne postaje neko drugi već ulogu tumači, ulaze svo svoje znanje, veštine, a sam proces igranja je čarolija ovog posla. Na akademiji dobiješ smernice za kreiranje uloge a kroz porfesionalne zadatke to iskustvo produbljuješ.
Koliko može da se nauči dok radite od samih reditelja, kolega…
– Onoliko koliko si otvoren prema ljudima toliko benefita poneseš iz odnosa sa njima. Glumačka profesija podrazumeva kreativnu inteligenciju, samim tim pozicije u kolektivima ne bi trebalo da budu rigidno postavljene, i to daje prostor za učenje od kolega.
„Pozorište na Terazijama“ je specifičan teatar. Pevanje, igranje, gluma…Lepo i naprorno ili…
-U Pozorištu na Terazijama sam posle završene akademije nadgrađivala svoje talente kroz edukativne platforme „Jackob Pillow school“-a ,a potom dobila uloge u mjuziklima „Ženidba i udadba“ i „Viktor Viktorija“ . Zbog specifičnosti žanra ono zahteva veliku posvećenost. Ali i lepotu i uživanje, jer predstavlja “ beogradsku oazu“ dobre muzike i talentovanih ljudi.
Da li može za naše čitateljke neki recept…da uživaju a da se ne ugoje...
Recept za moju omiljenu poslasticu:
Kolač sa bananama i čokoladom
*115 g mekog maslaca i 5 velikih kašika vrele vode
*175g heljdinog brašna i 175g izrendane crne čokolade
*1 kašičica cimeta
*1 kašičica sode bikarbone
*malo soli
* 175g smeđeg šećera
*2 velike ,zrele banane
*2 jaja ,izmućena
Brašno, so i cimet staviti u jednu posudu. Maslac i šećer u drugoj penasto umutiti. Naizmenično dodavati smesu s brašnom i vrelu vodu, sve dok ne bude izmešano. Onda dodati crnu narendanu čokoladu . Peći na 160 stepeni , 70 minuta u kalupu obloženim papirom za pečenje.
Vidi se da radite na sebi. Od ishrane do džez baleta…pa do savršene linije. Vaše kolege su mi rekle da ste to i na akademiji…
– Još na akademiji mi je predmet „Igre“ bio jedan od omiljenih, ali odlazila sam i na dodatne časove pilatesa ,i učila o zdravoj ishrani i slušala savete profesora koji su o tome imali znanje i iskustvo. U to doba , moja ishrana se u velikoj meri zasnivala na kuvanoj hrani koju sam vukla iz Beograda za Novi Sad, jer studentske dane uglavno prate takva snalaženja.
Da Vam prizovemo i naslutimo neku ulogu. Kakva bi to bila po meri i želji?
-Otvorena sam da maštam o glavnim ulogama , i u pozorištu i na filmu priželjkujem takve zadatke kao sledeću stepenticu u karijeri.
Olivera Marinković
Oznake:
Marija Jovanović,
Naj magazin,
Olivera Marinković