PONOSNA SAM ŠTO SAM USPELA DA SAVLADAM SVE IZAZOVE

Karijeru  voditeljke Dragana Katić je započela  sa 21-om godinom života, I od tada do sada ima nebrojeno puno televizijskih formata  i emisija za sobom. Publika je ovih nekoliko decenija unazad prati u milionskom broju, a možda je Dan žena, pravi trenutak da sa njom popričamo o njenoj karijeri I da saznamo nešto o njenom radu. Izazova I  prepraka  je bilo I biće, ali ona na svoj dostojanstven način prevazilazila kao jaka, dosledna sebi i sa puno stila, imajući za  pokriće rad, trud, zalaganje I odgovornost.

Poslednjih meseci gledamo je na TV Prva u emsiji “Nikad nije kasno” koja budi nostalgiju za nekim prošlim vremenima, donosi lepe note koje se sada retko gde čuju , protkanim životnim pričama I pozitivnom energijom, koja bude nadu .

 Profesionalnu karijeru voditeljke, započeli ste sa samo 21-om godinom. Kakva Vas sećanja vezuju za taj svoj prvi posao u RTS-u?

– Da, beše to davno, ali se sećam svakog trenutka i osećaja koji sam imala. Pre svega osećam ponos što sam imala sreću i čast da radim sa doajenima televiziskog posla. Naravno, sećam se velike treme i odgovornosti i što je najvažnije nisam zaboravila ono što sam od svih njih naučila. Sad kada razmišljam o svojim počecima, kažem sebi da sam  “dete sreće”  jer sam od najboljih učila. To je baš privilegija.

 Radili ste različite televizijske formate. Koji je najbliži Vašem senzibilitetu?

– I na početku i sada mislim da je to forma “Nedeljnog popodneva”, ali volim I adrenalin koji ima šou program i velika scena. Nekako mislim da bi bilo sasvim ok da završim karijeru kako sam i počela. Pri tom mislim na “Nedeljno popodne”, koje ima vesti, sport, zabavu, savetovalište i teme koje su obeležile nedelju. Baš  onakvo kakvo sam i radla na početku karijere. Sadržaj koji vas neće opteretiti, a pruža i mogućnost saznanja.

-Povucite paralelu između nekad i sad u Vašem poslu?  Šta je bilo lakše, teže, drugačije?

– Iskreno rečeno, ne volim da se bavim poređenjima. Moje vreme je imalo svoja pravila, stil i način obraćanja gledaocima. Prošle su decenije od tad. Mogu samo da kažem da sam ja zadržala dobru dikciju, vaspitanje, postovanje prema sagovorniku, a od novih trendova sam prihvatila pokazivanje emocija i javno iznošenje ličnog stava.

 Sve što valja, traje. Tako i Vaša karijera. Koji su to trenutci  koji se pamte?

– Trenutak kada sam primila telegram da sam ušla u uži krug kandidata za mlade saradnike Televizije Beograd i kad sam dobila prvi zadatak koji sam uspešno uradila je nešto što se ne zaboravlja.  Pamtim i velike direktne prenose i noći pre istih koje sam probdela razmišljajući i starahujući da li ću odgovoriti zadatku.

 Žena ste sa iskustvom u poslu.  Pamtite li neki trenutak „kada ste ostali bez teksta“ „‘?

-Bilo je to u jednoj Zabavnoj nedelji kada je neplanirano došao iz Pariza jedan naš poznati baletski umetnik. Urednik ga je “ubacio” u emisiju i nisam imala adekvatnu pripremu. Opšta pitanja mu se nisu dopala i smatrao je da sam neadekvatan voditelj. Dok je išao snimak njegovog nastupa rekao je da će napustiti studio, ali će pre toga javno saopštiti da odlazi jer ja nisam ispunila njegova očekivanja. Bila sam paralisana jer sam mislila da je to kraj moje karijere. Brzom i adekvatnom reakcijom urednika, sagovornik je ostao i ja sam sa pola glasa završila razgovor. Sada bi napuštanje studija u živom programu bila vest koja diže popularnost, ali tada bi kolegijum doneo odluku o mojoj suspenziji.

Kroz svoj posao ste mnogo putovali, upoznavali ljude. Sumirate li ponekad utiske, podvlačite crtu i kakav skor dobijate?

– Ponosna i srećna što sam uspela da savladam sve izazove i što i danas volim svoj posao kom ne vidim i ne tražim alternativu.

Kojim se motom rukovidite u životu?

-Pošteno i odgovorno. Samo tako ili nikako.

Od 1998. godine ste u Grandu. Da li to znači da ste se sa čelnicima Granda najbolje razumeli i da ste se zbog toga tu najduže zadržali?

– Baš tako. Oni su mi pri prvom susretu rekli svoje planove. Ja sam prepoznala njihovu energiju, znala njihov kvalitet i verovala da ćemo uspeti. Obostrano poverenje, odgovornost i veliki, veliki rad je rezultirao već poznatim uspehom.

 Sada radite emisiju koja se zove „Nikad nije kasno“ i gledamo Vas svake nedelje. Emisija vrca od pozitivne energije i lepih nota.  Kako se Vi osećate dok je radite?

-Božanstveno! Rad sa surovim profesionalcima i dobrim ljudima čoveka može da učini samo srećnim. Neizmerno sam zahvalna na poverenju i zaista uživam u svakom minutu emisije.

 I za kraj jedno „žensko pitanje“. Da li se plašite starenja, bora i kako se negujete i imate li neki savet za lepotu i svežinu za našim čitateljkama… 

– Naravno da se plašim. Nije baš prijatno suočiti se promenama koje zrelo doba donosi na telu i licu, ali zato stečeno iskustvo je olaksica za sva druga životna iskusenja. Tu se negde nađe ravnoteža. Trudim se da podjednako radim na licu, telu i duhu. Lice sam prepustila doktorki i koristim sve što savremena medicina može da pruži. Treniram sada u kući zbog aktuelne situacije i jedva čekam da se vratim u teretanu. Fizička aktivnost me zaista preporodi, stoga je kao osnov svega preporučujem. Ja sam posle četrdesete počela i preporodila sam se.

Olivera Marinković